Gledano na prvu, rodio se ko i drugi, al jebeš ga, doktori ti na rođenju izmere dimenzije, a srce i ne pogledaju. Onda te otpuste kao zvanično zdravog, zavedu tako u papirima i tek negde dvadeset, trideset godina kasnije najebeš ko žuti.
Vidiš ti odmah u startu, da tu nešto nije po propisima, svi drugi penju se, samo što ne bi Boga po mudima da golicaju, a ti zgurio se ko tovarno magare. Ne samo da te jebu Kurta i Murta, već doveli i širu familiju, a i komšijama uputili zvanične pozivnice. Samo ne možeš se ti buniti, po definiciji si čovek, piše tamo prav i zdrav, a sada da očekuješ da to neko detaljnije ispita, e pa nije tako vreme, nije situacija.
Za sve normalno u životu, na listi si čekanja. Jedino oni iz vodovoda i elektre sete se svakog prvog da ti se najebu mile majke i podsete te da si živ. Mnogo fini ljudi, ni jedan mesec ne propuste a da se ne jave. Što se ostaloga tiče, nekako si na listi svih drugi, al prvi mu dođu svi ostali.
Opet da se žališ ne ide. Nema život neku kancelariju, nema adresu, pa da mu pretiš ili ga kritikuješ. Možeš jedino da odeš na groblje, tamo jako dobro slušaju druge, ne jadikuju da si loše društvo ili zakeraju neki andrk. E sa njima uvek možeš da pričaš i da se žališ što te je već neko gore tako udesio.

Pokazatelj raznih fizioloskih stanja.

Kompulsivno - patološka osobina balkanskog troglodita da od najobičnije kafe stvori lični brend i životnu filozofiju. Ako nemaš svoju specifičnu kafu, džaba ti je što si zaseo u najprometniji lokal u najboljoj garderobi i izbacio na sto turbomegakul telefončinu - nije to to. Čim sedneš, konobar mora odmah da prevrne očima i usluži te bez da pita šta hoćeš, upoznat sa tvojim ukusom i navikama. Ako te neki radoznalac slučajno upita kako si došao do idealne kombinacije i savršenstva esencije ukusa, gledaj da se ne nadješ u problemu već uvežbaj nekoliko rečenica kod kuće i deklamuj ih u svakoj prilici. Tako ćeš bez preterane nametjivosti istaći da si iskusan i dugogodišnji probirač. Ako te mrzi jednostavno reci da se kafa od vajkada tako pije u Italiji, i predupredićeš dalja zapitkivanja...

Varijacije su neograničene : naime, pošto u tursku, nes i espreso kafu možeš da dodaješ natren, žuti šećer, običan šećer, šećer u prahu, šlag, kravlje mleko, kozije mleko, sojino mleko, barista dodatke, monin likere sa ukusima lešnika, crne čokolade, bele čokolade, kokosa, ajriš krima, vanile, lubenice...Ne postoji izvesna mogućnost da ćeš naručiti simetričnu kafu onoj iz tvoje bliže okoline. Gledaj da to bude espreso, jer nes je ipak za žene a turkača za seljake. Obavezno traži makijato, jer zvuči italijanski a kapućino je malo retro. Tako ćeš u jednom potezu u očima pičaka dobiti na prefinjenosti i stilu, i počeće da luče vlagu. Tako kažu.

Bajka u koju veruje veliki broj pripadnika naseg naroda ,koji takodje zivi u iluziji da smo mi Srbi nebeski narod.
Ljudi u Srbiji se dele na one koji veruju u njega i na one koji ne veruju.Oni koji veruju u njega,veruju i da smo pobedili NATO 99',iako smo izgubili deo teritorije,pristali na sve uslove koje su nam ponudili,izgubili dobar deo vojne tehnike i infrastrukture...Oni koji ne veruju u ovaj mit,bivaju proglasavani za izdajnike,nepatriote,otpadnike od vere(zasto pominju veru...jebem li ga)!
Kosovski mit,kao sto mu ime i kaze je mit,bajka,izmisljotina bez cinjenica.Jedino sto je tu tacno ,jeste da je na Kosovu bila bitka 1389 godine i da su Srbi pokusali da odbrane svoju teritoriju i da smo najebali ko zuti i isto kao i 99' i pristali da postanemo turski vazali.
Interesantan je podatak da o samoj bici nema zapisa,iako je i tada bilo pismenih ljudi,sto moze da znaci samo dve stvari,a one su da je svo pismeno stanovnistvo poginulo i da niko nije pretekao,ili da su hteli da sakriju sramotu koju smo tamo doziveli i zato su ostavili nepismenim guslarima da oni nacifraju sta je tamo bilo.Ono sto mi danas znao o tom boju ,znamo samo iz narodnih pesama koje su se prenosile sa kolena na koleno i svaki autor je dodavao nesto svoje,tako da je istinu tesko cak i naslutiti.

Kad se probudiš sat vremena nakon što ti je alarm zvonio, i onda popizdiš, počneš da kontaš šta sve moraš da uradiš, psuješ sve što ti pada na pamet, i sasereš se kad vidiš da nemaš vremena.

Oboriti očne kapke na p'o koplja ili niže. Obično do toga dolazi zbog pospanosti, ali se pojam češće koristi za onu tupu fazu pijanstva, kada sjediš ni živ ni mrtav sa očima poput krtice koja ima kataraktu.

Kao klinci kad smo se igrali, niko nije hteo da bude pink rendzer, a sad svi nose takozvani muskarci nose pink majce.

Efikasan sistem za suzbijanje talasanja u radničkoj klasi, jer svi vole da vide veće propađoze od sebe.

Pre utakmice:
-Prikazivanje celog stadiona iz ptičje perspektive
-Kamera koja preleće preko svih fudbalera, koji stoje u vrsti i falširaju himnu. Kada visoki bekovi izađu iz kadra, kamera se spušta za jedno pola metra (u slučaju da se naleti na Žigića, ponovo se podiže).
-Komentator koji preterano filozofira (osim ako se ne zove Gojko Andrijašević)

Za vreme utakmice:
-Fudbaler u gro-planu, koji pritom pljuje po travi, malo pošto je propustio priliku/bio u ofsajdu/načinio faul/dobio žuti karton.
-Komentator koji naglo počinje da se dere čim neka ekipa malo brže pređe sredinu terena, sve iako je utakmica nivoa Tajland-Mali
-Dosuđen je izgledan slobodni udarac. Usporen snimak ponavlja faul, a onda se pokazuje rasprava ugrožene ekipe sa sudijom, koji trčkara unatrag i odmahuje glavom.
-Čim nema čime da popuni vreme, režiser ubacuje kolaž raznih "slow-motion"-a, koji uključuju trenere koji sočno psuju (ili jedu sline), igrača koji razočarano mlataraju glavom i grimasiraju posle promašenih šansi, ili (što je specijal sa SP-a 2010) lopte koja u super-slow-motion-u pogađa glavu nekog fudbalera, uz veoma interesantno talasanje lica dotičnog.
-Kada je iz igre izašao igrač koji je dao gol, bezrezervno se reprizira njegov gol, bez obzira šta se u tom trenutku događa na terenu i koliko je to značajno.
-Kada se neko povredi, njegova povreda se ponavlja iz svih dostupnih uglova, maksimalnim mogućim usporavanjem.
-Izlazak igrača u tunel se pokazuje samo na kraju poluvremena, ne i na kraju utakmice
-Čim sudija označi kraj, uključuju se kamere koje snimaju trenere.

Kada je Bog Adamu podario pišu, dobro je učinio; sa svojim baršunastim visuljkom Adam je po vasceli dan landarao po Rajskom Vrtu i razdragano zapišavao rajsko cveće, drveće i ono treće i ništa nije moglo pomutiti njegovu sreću. Onda je Svevišnji stvorio žene. Tačnije - jednu, zvučnog imena EVA. I prvo što je pomenuta Eva uradila - pre nego što je, naravno, stigla da zajebe stvar sa zmijom – ticala se upravo one stvari koja je Adamu pričinjavala to najveće od svih muških zadovoljstava a tu ne mislim na biološko-enzimsku epilaciju nogu i kurca.

Zbunjen, nezaštićen i iznenađujuće hipnotisan Evinim bujnim poprsjem i još neeksploatisanim žbunićem, Adam je prekinuo žuti mlaz koji je do tada proizvodio, pažljivo otresao svoj ponos i, poput kakvog zeca, poslušno čučnuo kraj jedne sveže iskopane rupčage u zemlji kraj koje je na drvenoj tabli krupnim slovma pisalo “טואלט”.Žmirkajući i dalje u zgodnjikavo rebro koje ga je zadovoljno posmatralo sa visine, Adam je shvatao da se dešava nešto veliko ali šta tačno nije još bio kadar da spozna.

Ubrzo se dogodila i ta čuvena afera “Jabuka” koja je rezultirala Gospodnjom šut-kartom u jednom pravcu i surovim teškim životom kakvim i dan danas poznajemo. Adam je sebi napravio papuče i prijale su mu. I rebro je bilo zadovoljno. I papuče su bile tesne. I danas su. Jebiga.

Propao tim. Šesta liga, podregion: prekoputa Mićkove pekare. Livada kru. Golmana su našli na rasprodaji starih stvari, a odbarnu su pohvatali po parku, jer, jelte, stoje k'o usrani golubovi dok se lopta nonšalantno kreće iz noge u nogu igrača protivničkog tima. Pripreme za sezonu nemaju. Sreća je i ako se odigra cela sezona, jer ipak, nisu roditelji svakog igrača raspoloženi za ovakav vid igre. Glavni strelac im je četrdesetogodišnjak sa veštačkim kukom i gadnom navikom da se pokači sa igračima na terenu. Kako tuđim, tako i svojim. Ume i da zavali ponekog sa tribina, ako iko posumnja u njegove golgeterske sposobnosti. Crvenih kartona nema. Poneki žuti. Jebiga, barem se sudija najede sa pobedničkom ekipom posle zadnjeg zvižduka. Stadion pozajmljen od lokalnog bogataša, kad ne izvodi stoku na pašu. Ne žali se niko, imaju sveže popasenu travu za džabe. Formiranje lige je u toku već par godina, s tim da bi oni, kao jedini tim sa više od 11 igrača i manje od 5 redovnih posetilaca kafane, odma bili prvi na tabeli. Ako i dođe neka teža utakmica sa, ne daj bože, susednim selom, svi u klubu su napeti. Niko ne zalije noć pre, čak ni ne gledaju tiket koji stoji pored uključenog teletexta. Kuku lele ako izgube u ''derbiju''. Celo naselje ih ismeva, a komšije ne svraćaju par dana na kafu i lokalni trač dana. Ali njih nije briga. Oni su i dalje ponos i dika cele mesne zajednice.

Interesantan nacin da kazete "Povredio/la ga je",bilo u fizickom ili emotivnom smislu.

Jeste gužva, ali nije neprijatna. Ona koja te ne čini nervoznim, naprotiv.

Menja partije češće nego gaće. Poseduje pravu kolekciju partijskih knjižica. Prvo je bio uz Tita i dušom i telom, onda naravno uz Slobu, a kad je Sloba svrgnut postao je veliki demokrata, borac za slobodu i pravdu.
Veliki deo stanovništva Srbije, a uglavnom oni koji drmaju opštinskim, gradskim i glavnim odborima žute demokratije.

Reklame koje su kao stvorene da ljudima nabijaju komplekse zbog nedovoljno belih zuba.

Nije što i kladionica neiskusnih kladioničara, tj. kladionica.
Ti, kao prvo, nećeš shvatiti čemu sve te opklade, jer, malo je jedan, iks, dva, iskusan kladioničar zna i ko ce prvi korner da izvede..

karanje nekog od ranog jutra.

Misticni kontinent koji svako zeli da poseti.Neobavestenoj osobi su u glavi su safari,palme,banane,predivni krajolici,slonovi i zebre koji su domace zivotinje I mnogo toga jos…
U 2 ujutru avion slece na aerodrom Entebbe u Ugandi.Dok onako razdrljen uvlacis kosulju u pantalone i kreces prema izlazu u glavi ti se roje edenske slike I prizori koje ces ugledati cim se otvore avionska vrata.
Pun srece pravis prvi korak i odjednom osecas da nesto nije u redu.Smrdi na neku barustinu,umesto vazduha cini ti se kao da udises vodu,a aerodromska zgrada lici na zeleznicku stanicu u Donjem Pickojevcu.Platis vizu,vozac te vodi u najelitniji hotel u gradu.Bar ces lepo da se naspavas mislis se.Al kurac…Za dorucak peljas dve banana jer ostatak menija lici na saobracajnu nesrecu.Vratis se u sobu,para nema u dzepu pantalona koje si ostavio na krevetu. Zatvoris se I cutis.
Ubedjen da si posetio najgore mesto na svetu,prelazis granicu I ulazis u Kongo.Drzavu velicine Evrope,koja nema metra asfalta .Putujes 4 sata tih 60 kilometara do “grada” u kojem ces biti narednih 6 meseci.Mesto u kojem tople vode nema,struje ima 4 sat dnevno,a ako uspes da nahvatas internet,brzina je takva da dok pokusavas da procitas novine,izlazi sutrasnji broj kad otvori stranicu.Mada,da bi se zabavljao treba da budes sit,ali meso dolazi jednom nedeljno pa ti drzi zalihe u frizideru sa 4 sata struje dnevno.Malaricne bube,polucrveni mravi koji ujedaju ko skorpioni,zene bez noseva koje im odsecaju za prevaru,muskarci koji po ceo dan razmisljaju kako nesto da ukradu,smrad I uzasna prasina,prasina koja ti se u pore uvlaci…
I kurve od 10 dolara pored kojih ne mozes slobodno da setas ulicom…Ako ti se slucajno smraci i uhvatis sebe kako ga guras u neku od njih,proveri da li si na spolovilo stavio smirglu,pa dva kurtona preko nje.Ako pocne da jauce vadi…Sida je ovde obicna prehlada u poredjenju od cega oboljevaju.

Toto mora da je bio drogiran kad je pisao onu pesmu.

Definitivno likovi bez kojih roman ne bi bio uspešan. Pravi su mudraci, sve znaju, nađu izlaz iz svake situacije. Obavezno su sedobradi, poželjne su i naočare; valjda ih to čini da izgledaju mudro i dostojanstveno. Svako bi želeo da prepozna sebe u njima ali nažalost na može, jer su oni samo oličenje savršenstva.

Prirodna reakcija koja nastaje arsenalom beskrajno dosadnih ženskih pitanja u vezi fudbala.