Popularna marka žvakaćih guma koja osim što navodno čisti zube ima i čudnovatu moć da vam obezbedi prijatelje u užem okruženju.

maloletne sponzoruse jure likove koji imaju love ili koji su "popularni" nedo ti bog da ti je cerka ziljava

Onaj koji obavezno zvaće zvaku (toliko, da se moze uočiti sa 300km razdaljine). Jer, jelete , kriminalac je to. Kada se javlja na telefon podize lakat u visinu da bi svi , jelte , videli da je čovek ZAUZET. Obavezno ga odmeravaju pripadnice lepšeg pola, koje on naravno odbija svojim surovo - hladnim pogledom. Njegovo srce pripada maloj, smernoj gospođici koja ga i ne voli. Na pomen njegovog imena / nadimka svi se slede . Konzumira samo najskiplja pića, kako uostalom i dolikuje takvom karakteru. Ipak kada padne noć, on žali zbog svih zlodela koje je učinio. Mašta o proplanku, seskoj kućici i potočiću . Tu se njegova draga igra sa silnom dečicom i svi uživaju..

Sinonim za pozeraj i manekenisanje devojaka u lokalnim klubovima. Sprovodi se od strane svih zainteresovanih kurcolomki u razdoblju od 18+ pa na više (poštujemo pravila maloletnih) oblikujući savršenu pravu liniju koja opaljuje um svakim sagledanim metrom, kao linija kokaina koja se ušmrkava i drma srčku dok na kraju ne raspline vugla poput sekire.

Omamljenih čula gledaš zvaničnu prezentaciju svojih snova. Jedna žvaće žvaku i razvlači je prstima, druga se namešta na barskoj stolici, treća se savija da namesti kaiš na sandalama. Balaviš, zastaje ti dah, najnovija droga je upravo izmišljena. Kontaš da niko osim tebe ne reaguje tako, možda se to ni ne dešava, ali koga je zapravo briga?

Rečenica koju izgovaraju devojke koje rade na trafici, potpuno nepoznatim osobama, koje verovatno neće više nikad videti u životu.

Operacija koju smo izvodili svi mi koji smo počeli da pušimo cigarete kad smo bili baš klinci, s' ciljem da naši roditelji ne provale da smo počeli da pušimo. Svako je imao neki svoj način a bilo je od standardnih, do nenormalnih načina i krajnje ekstremnih. Evo nekih kojih se sećam:
- Žvaka - Po mogućnosti mint jer je postojalo verovanje da ona najbolje neutrališe miris dima i gutali smo je ma koliko bila odvratna.
- Trava - Pritom ne mislim na marihuanu nego na običnu travu. Nikada nisam probao ali jedan moj drug je to redovno jeo pre nego što krene kući i verovano je palilo jer ga nisu uhvatili. Trljao je i ruke travom.
- Dezodorans - Malo ekstremniji način maskiranja dima jer se, naravno prskao u usta i ukus dezodoransa je stvarno užasan. Probao jednom, i nikad više.
- Gašenje šibica u ustima - Opasan metod koji je takođe koristio jedan moj drugar s' ciljem da, ako ga pitaju roditelji što se oseća na dim, on može da kaže kako je gasio šibice u ustima za opkladu i tako ih neće slagati. Čudan metod ali je funkcionisao kod njega jer ga nisu provalili.
- Jogurt - Jako loš metod jer ne postiže baš pun efekat i postojali su slučajevi da su ljudi, koji su maskirali dim jogurtom, ubrzo provaljeni, tako da se od toga brzo odustalo.
- Ruža - Da, dobro ste pročitali, bilo je i ljudi koji su jeli latice ruža jer one mirišu i time su jedno vreme stvarno uspevali da zamaskiraju miris dima. Ipak se od tog načina odustalo kad je prvi maloletni pušač pao, jer ni to ne maskira skroz.
- Pasta za zube - Uz žvaku, verovatno najbolji način neutralisanja dima. Potpuno je uspevao, znam iz ličnog iskustva jer sam jeo pastu kad god, u tim kriznim vremenima, nisam imao za žvaku.
- Sapun - Isto jako uspešan metod, ali ukus je krajnje odvratan, negde u rangu dezodoransa..

Zavodnichko "puhanje" dragoj izmedju lopatica na ledjima i jedan od boljih systema predigre!

Agresivan vid ljubljenja.

Prijedor:

U 90% slucajeva previse lenj covek da bi bilo sta radio, klosari po ceo dan, uglavnom dobar glumac-glumi invalida na nekom zgodnom coskicu u hladu i trazi svima neke pare ("posao" mu je slican zelenasenju), pa na kraju dana taj "invalid", otrci(!) kuci da izbroji koliko je para uzeo dobrim ljudima ili onima kojima je prodavacica upravo dala kusur umesto zvake, pa ih nervira zveckanje po dzepu i kaju se sto nisu uzeli zvaku! ...10% su stvarno invalidi, 100% su cigani i nerviraju sve ljude u svojoj okolini svojom kuknjavom, opojnim mirisom i nekim, dobro poznatim i izlizanim izrazima kojima pokusavaju da te rastuze da bi im dao tih 7 dinara (nesto kao 7. na Loto-u za njega)!

Školsko. Kratko i jasno, bez odugovlačenja. U stvari, ono jeste dvorište, ali je i mnogo više od toga, pa je dodavanje ove reči suvišno. Ušuškano, u centru grada, a kao da je izolovano od njega. I ljudi u njemu su takvi. Jednostavno drugačiji, izolovani od današnjeg nakaradnog sveta. Neko je skoro u šali rekao da ispod njega prolaze čudne podzemne vode, pa je zbog toga sve tako posebno. Nisam od rođenja bio u tom kraju, sudbina me je tamo dovela, preselio sam se. Iako sam išao u drugu školu, Školsko je za mene uvek bilo samo jedno.

Pored njega u hladovini ušuškana prodavnica, koja je deci na odmoru, omiljena destinacija. Pošto je drže stariji gospodin i gospođa, dosta klinaca tu vežba svoje prve krađe, drpe po neku žvaku, čokoladicu ili sličice, ništa strašno. Prodavnica je i omiljena destinacija starijih ljudi, filozofa, i onima kojima je alkohol ostao, kao jedina uteha. Blizu prodavnice Stevina hamburgerija, takođe prepuna za vreme velikih odmora, jedno toplo mesto, gde bez ustezanja možete staviti sve dodatke u pljeskavicu. Inače Steva dobro igra i fudbal.

Ulazim u školsko, Šaban uči decu da igraju fudbal. Dečko od nekih tridesetak godina, kojem je fudbalska karijera propala, ali je ostalo veliko srce. Ispred prodavnice Mujta, njegov vršnjak, priča o svom životu i planovima za budućnost. Šeino se vraća sa posla i kaže da će im se pridružiti. Bala i Toro idu da napumpaju loptu za basket, dok Nikola siđe iz solitera. Era, čovek koji je nekada bio legenda KK Napredka šutira njegov dobro poznati horog. Povreda mu je prekinula karijeru, pre njegovog puta za Beograd. Stariji kažu da bi igrao u reprezentaciji sigurno. Danas je kondukter. Mile, njegov vršnjak, ga čeka da se izigra, pa da igraju karte na tribini. Piroman opet crta neki grafit, ali dečko je neverovatno energičan, tako da time sve pravda. Postoji tu i jedan stariji čovek koji ima problem sa krstima, pa ih sunča na tribini. Uvek ide sa šorcem na pola dupeta, i flašom vode koja mu služi za rashlađivanje. Deci je posebno interesantan. U Školskom imam nadimak, po kome me samo tamo zovu! Kada u gradu čujem: Če! ,znam da je neko iz Školskog. Nadimak je nastao sasvim slučajno. Kao klincu svideo mi se lik Če Gevare i kupim majicu, a nisam znao skoro ništa o njemu. Mnogo sam voleo tu majicu, mnogo sam je nosio. Šaban jednog dana provalio: Če! I to je ostalo! Morao sam posle da naučim nešto o tom čoveku! I brat mi je sada mali Če! Tradicija se nastavlja.

U Školskom postoje tereni za fudbal, basket i odbojku. Fudbal se igra po sistemu pobednik ostaje, kao i basket, samo što ekipa koja izgubi ide po vodu. Neko lokalno pravilo. Odbojku smo igrali kada nam dosade basket i fudbal, ali sada se na tom terenu igra tenis. Između stubova se zategne neki kanap i onda deca prebacuju lopticu. Nekad ni stariji ne mogu da odole. Igrala se i Viktorija, 10-9. Pamtim jedne trtke, kada nisam mogao da sedim dva dana. Ali nisam bio jedini. Od svih sportova imamo jedan za koji slobodno možemo da kažemo da je naš. Frizbi na golove. Igra se 5 na 5. Dve ekipe, tri koraka, baciš frizbi, cilj je da daš gol. Koliko ih je samo popucalo. Vrhunska zabava, pogotovo u tri noću, jer postoje reflektori. Sećam se kada mi je Bilijev brat, probušio lotpu za basket, bio sam neutešan danima, sve dok Bili jedan dan nije pozvonio na vrata i doneo mi novu loptu. Takvi su ljudi tamo.

Imamo i dva hendikepirana drugara. Imaju Daunov sindrom, ali su miljenici školskog. Posebno Ujka, on je duže tu. Prati sport, uvek zna kad igraju Napredak, Zvezda, Partizan, Reprezentacije u svim sportovima. Uvek nas obraduje medaljama koje donosi sa raznih takmičenja. Tu je i Ajo, nadimak dobio po svom glavnom uzviku. On je kasnije došao, pa još uvek ne može da nam uđe u srce kao Ujka. Dok prvog zanima sport, ovaj drugi juri ženske. Trči po parku za njima, gleda, ispituje. Ali hoće i da posluša. Ide do prodavnice kada ga neko iz školskog pošalje po pivo, i sebi obavezno uzme tokić! Nekad je pio tokić na slamčicu, sad se malo izbezobrazio pa pije koktu. Ali dobri su to momci. Odlični!

Da li ste čuli za neko slično mesto na svetu, znači školsko dvorište, u kojem se organizuje kampovanje? Razapet šator na tri dana, roštiljanje, ludnica. Niste naravno. Eto i toga je bilo, dok direktorka škole nije popizdela. Kamperima su članovi porodica donosili sendviče, bilo je to jedno fenomenalno iskustvo. Takođe i gledanje utakmica ispred zgrade je jedna posebna stvar. Nas dvadesetak, roštilj i pivo, spuštanje kabla od antene sa Šeinove terase, razjebavanje tog kabla od strane svake babe koja prođe. Taman nađemo prvi, drugo poluvreme bude na drugom. Ludilo. Donosili smo i pojačalo i pravili žurku, ali uvek je u soliteru postojala baba kojoj je sve to smetalo, pa su nam plavci zaplenili zvučnik i oterali nas kućama. Ali smo se po njihovom odlasku vratili. U školskom je moguće da zajedno sede metalac i grandovac a da pored njih skejter izvodi trikove. Nema mržnje. Osim možda one, koju smo osećali prema stanovnicima Bivolja, Simitarima. Sa tim se rađaš, niko ne zna zašto ih mrziš, ali ih mrziš! Jedino oni nisu bili popularni u Školskom. A dolazili su ljudi sa strane, bilo je tu lepih devojaka, kojima se ovo mesto jako svidelo, pa su se ponovo vraćale. Razgovori o komšinicama su isto bili fenomenalni. "Vidi onu malu, što je porasla, dobra je!" uključuje se stariji glas: "Kako da ne bude dobra, znaš ti kakava joj je keva bila bomba, i danas je!"

čin koji ugrožava krajnje granice humanosti, dobrog ukusa i morala.

Bosanski izraz za dirati, zadirkivati.

Stara fora sa žvakom koju smo upotrebljavali kad smo bili mali, najčešće sa ženskim polom.

Popularni naziv za kartu za više vožnji u GSB-u pre 20-ak godina. Kriminalne narandžaste boje koja se poništavala automatski u ogromnim isto tako odvratnim automatima koji su bili toliko efikasni da si slobodno mogao da računaš da ćeš u jutarnjem terminu probuditi pola autobusa, a u isto vreme dobiti izbušenu pantljičaru.

Ono što ne nosim po džepovima kad je oblačno.

Najlakši,a ujedno i najkulturniji način da se u prodavnici oprostite od kusura, koji ionako nećete dobiti. Pošto mi uvek umesto 2-3 dinara nude žvake, a zna se, dinar po dinar=2 dinara, ja sam počeo da im ostavljam kusur., al' bogme, neću ni žvake!!!

Veza potpuno neshvatljiva svetu, i što je najbitnije tebi. Kako takva prepička, može da bude sa njim, nikakvim, bednim, džiberom. Ona tako savršeno jebozovna, a on, nije čak ni neki arapin, pa da je smuva na džip, prosek, čak i ispod toga. Stadijum kad ne možeš da pronadješ objašnjenje za svoj neuspeh. Neš jebat i to ti je.

Izraz koj koristimo za osobu koja pri žvakanju žvake proizvodi takve zvukove, da cela prostorija u kojoj se nalazi odjekuje coktućim zvukom.

Tip koji je počeo da se grebe jos u detinjstvu i koji je to vremenom pretvorio u način života.
Shvatio je da mu ne treba mnogo, a za to malo što mu treba uvek može da se ogrebe od drugoga.