Posprdni komentar ortaku sa čijeg računara piči kojekakvi bezdušni kompjuterizovani melos, tipa tehno, trens, dens, il' štatigaznam. Izraz je nastao po ugledu na čuvene keygenerator-e, u koje piratske ekipice meću iritantnu propratnu melodiju da đuska uz šarenu "Razor", "Deviance", ili neku treću animaciju.

Interesantno je to što su usled svesti o svojim diskutabilnim slušnim mogućnostima, piratske ekipice tu negde stavile i opciju za isključivanje zvuka na koju svako pametan najpre i klikne. Istini za volju, čak i melodijica koju su ovi kompjuteraši sklepali za pet minuta, često zvuči bolje od ove što nam poturaju "muzičari".

To vam je stara rasklimana stolica koja ukoliko sedite na njoj nece vam dozvoliti ni najmanje mrdanje a da se ne cuje skipljenje koje dosta podseca na prdez. Osoba koja sedi na njoj duze od 5 minuta pocinje da poprima oblik krivice zbog tog ruznog zvuka.
Cesto "krivac" pokusava da objasni taj zvuk,tj da kaze da "mu je veoma simpaticna ova stolica i da jako interesantno skripi " . Naravno ukoliko je gazda te stolice neki saljivdzija pravice se lud i reci ce da je ta stolica skorz ok i da se gost ne vadi svojim ne snosljivim prdezima.

Glupa i bespotrebna stvar.

Legendarni duo izvođača čiste, izvorne krajiške muzike. Kontraverzni zbog stihova "Da zna bula kakva je slanina, nikad ne bi ljubila Turčina" i same pesme "Ja sam rođen đe džamije nema". Ali opet famozni i prepoznatljivi po nizu hitovu poput: "Sama pala, sama se ubila", "Evo brata", "Oj djevojko oja oja oja", "Nova Gara", "Đe si brate đe si imenjače", "Hajdučka vremena", "Zadnja piva" itd. Sve njihove pesme su čisti biseri, od kojih su najlepše uvrštene u "Antologiju modernog krajiškog zvuka".

Žare i Goci zabavljaju raju od Vankuvera do Melburbrna. Prepoznaćete ih po stasu i glasu, primetnoj muzikalnosti, širokom osmehu (fali im samo zlatan zub) i krasnoj narodnoj no[nji.

U narodu poznat kao ciganski san. Njegovom unutrašnjosti pleni krst koji zaklanja i negira bilo kakvu funkciju retrovizora, drveni volan koji se presijava od laka koji je na njega nanošen kao da je u pitanju parket, dok kasetu popunjavaju nosioci zvuka Dragane Mirković ( Među gastrabejterima je poznata kao Gaga), Šekija Turkovića i nezaobilaznog Bekljulja Bekljuljovića alijas Beki Bekić. Ovaj tip vozila je najčešće uzet na kredit, koji će se sa kolena na koleno prenositi do praunučića ponosnog vlasnika koji je tih 80-ih žario i palio neasfaltiranim putevima lepe nam zemlje. Jedno vreme je uzeo i maha među taksistima, ali je pre skoro deceniju, "buljava" preuzela posao u svoje ruke.

Neki bi pomislili da ovaj izraz znaci: ideja o opustajucem i interesantnom kraju naporne i radom ispunjene sedmice...
Ali onda dodje subotnje jutro. Vi ste se iz petnih zila trudili da odgledate film koji je poceo negde izmedju petka i subote ali ste se uspavali pred upaljenim TV-om podesenog na frekvenciju TV Pinka. Oko 9:00 se budite sa uzasom na licu zbog najiritantnijeg zvuka/tona na planeti - glasa Lee Kish, "voditeljke" "emisije" Vikend Vizija!!! Kao da to nije dovoljno stasno, kroz "emisiju" ce prodefilovati svi moguci znani i neznani nusprodukti "srpske estrade" i usput ce uz kaficu da vam odskice/odvriste/odfalsiraju/odjodluju sopstvene "hitove", UZIVO!

PRVI SET: Tehno (svi klimaju glavama i svima je super)
DRUGI SET: House sa tendencijom umeksavanja zvuka
TRECI SET: House uz povremeni uzvik Hamita Dzoganija: ,,Idemo na Marsssss,,
Mars Venus ,,A sta bi bilo da sam jaaaaa,,
CETVRTI SET: Mia,Mina,Tina,Ceca,Gaga,Sandra afrika (ovde mozemo primetiti razne sfere interesovanja, od automobilske industrije: ,,Ne bi bilo lose da kabrio Porse parkiras u moju garazu,, preko duhovne sfere ,,Zar da umrem kad mi vreme nije?,, pa sve do medicine i njenih grana ,,Juce sam bila prvi put kod doktora,,
PETI SET: Saban,Sinan,Jasar,Ipce,Koke,oba Halida,Mile Kitic (inace jaci nego ikad,po sopstvenom priznanju)
SESTI SET: >nedovoljno treznih ispitanika<

Pojava da jedno vreme kroz zidove vašeg stana konstantno dopiru zvuci, krici i jauci iz susednog, iz kojeg se ranije ništa čulo nije, bilo danju bilo noću. Izrazite akustične karakteristike naročito poprima zvuk odvrtanja slavine i šištanja vode u kupatilu susednog stana. Glasovi koji odande dopiru neretko su ekvivalentni glasovima koje čuje junak nekog horor filma kroz buđave zidove svog novog doma - 5 minuta ih ima pa ih pola sata nema i onako nejasni zvuče kao neki eho nestvarnih osoba koje se guraju da iz paralelnog uđu u naš svet kroz neka anomalična vrata. S vremena na vreme čuje se i jak odjek zvuka TRAS!

melodija fabricki ugradjena u svaki sony ericsson, i koja se zbog svog milozvucnog....hmh...zvuka(?) cesto postavlja kao ton za budilnik.Zanimljiva je zbog toga sto vam prvih 5-6 dana zvuci super kad vam se ujutro spaaava, a telefon pocne lagano da vam stavlja do znanja da je vreme da se ustane.Po isteku tih 5-7 dana, svako jutro vam se pretvara u agoniju uzasa i nesvesno se budite pre alarma, ne biste li sprecili dalje unistavanje CNS stresom koji gorepomenuti izaziva.A, onda, posle 15-18 dana, shvatite da vam je potpuno svejedno, i konacno budilnik nastavlja sa svojom prvobitnom ulogom, a vi svako vece mozete mirni da odete na spavanje.....

Mašinski aspekt
Periodično podizanje I spuštanje broja obrtaja (najbolje SUS) motora radi postizanja zadovoljavajućeg zvuka.

Biološki aspekt
-Vidni efekti koje ispoljava neka neznalica (povećava joj se adrenalin i znatiželja) kada je profesionalni šmele ubedjiuje u nešto da je moguće ,a ustvari nemoguće uz usputne efekte dobacivanja šmeletove ekipe koje celo tovarenje podižu na jos veći nivo da i izvodjač (šmele pocinje da se naduvava) te i sam bude naturiran da jos više podbada.
-Mada može još na sto načina da se koristi od kojih je najplemenitije podizanje samopouzdanja neke osobe da izvrši neko delo za koje u svom uobičajemom životu nebi imala muda.

Dete jednocifrenog uzrasta koje svojom upornom drekom kroz ulaz zgrade proizvodi jezu u ostalim stanarima.

Najčešće naseljava više spratove zgrada sa problematičnim liftovima.
U njima do punog izražaja dolazi Doplerov efekat zvuka koje stvara. Počinje od gornjeg praga čujnosti, prvo kao jezivo cviljenje čije poreklo ne možete da utvrdite pa se sitno nervirate, preko trenutka kad jasnije uvidjate šta ili ko se to dernja, pa do pune plućne bojne gotovosti kada dete dreči snagom jeretika u rukama Inkvizicije, i sve to amplificirano jekom koja ispunjava sve šupljine u prostoru i telu.

Uz svu dobru (zlo)volju, roditelji malog drekavca ne uspevaju da obuzdaju njegove napade histerije unutar zgrade, ili u startu dignu ruke i samo ga apatično opominju.

Uzor mnogim generacijama-jedini pandur koji je uspeo da nas osvoji svojom glupošću, neumerenom ljubavlju prema potezanju pištolja, a uz sve to je i Amerikanac.
Kralj apsurda. Divi se svom pištolju“do imbecilnosti“-puca u lampu u frižideru u trenutku kad otvara vrata istog-brži od struje, zvuka i svetlosti. Pojeo je Prljavog Harija, verovatno još dok je bio mali. Nosio glupe kravate, jedino što mu je služba lepo poklonila bila je Doro, partneka koja ga je spašavala iz glupih situacija.Bio je težak zalogaj za domaću publiku, jer je izgleda, bio nekima lako dostižan, pa su ga smakli sa TV-a posle treće godine emitovanja,na najupečatljiviji način- na silu je probao da deaktivira atomsku bombu uz nezaboravne reči: Trust me, I know what I’m doing“....i otišao u legendu.

Autotjun je audio vokoder koji omogućava i volu da zvuči kao mušica.
Praćen je vrlo čudnim i različitim frekvencijama zvuka i ostalih, neobjašnjivih krika.

Autotjun je vrlo učestala pojava kod današnjih estradnih, nazovimo umetnika, koji su baš na tu istu estradu došli zbog džepa dubokog k'o tihi okean. Praćeni bez imalo talenta i mnogo kinte, gde ćeš bolju kombinaciju.

Autotjun, jedan od najvećih krivaca što danas svako sebe može da nazove reperom.
Autotjunovane pesme su najčešće pesme ljubavnog sadržaja, na koje se lože klinke od 13 do 19 godina, i momci sličnog uzrasta koji piju samo džek i čivas, al' može i radža kad tata neda pare.

Jedna od najiritantnijih pojava na srpskoj televiziji. Kao da crtaći tipa: "Gospodin Sima i Džigi-Džigi", "Pingvini osvetnici"... nisu dovoljno bolesni sami po sebi, pa su još doveli one retardirane konje da retardirano-monotono-nazalnim glasom "sinhronizuju" onu boleštinu. Bar da je kvalitet zvuka nešto, ali zvuči kao da su glas snimali nokiom 3310 sa pokvarenim mikrofonom. Gde su ljudi koji su sinhronizovali one stare WB crtaće? Gde su ti crtaći više opšte? Gde su te obrazovne emisije za decu koje su zamenili "Gospodin Sima i Džigi-Džigi", "Zig i Zag"... Najgori deo je to što se deci pored Majli Sajrs, Rebelde i ostalih govana ovo sviđa... Najradije bih uzeo motorku, dve M249-ke, pojas dinamita, 2 dezert-igla, mačetu i uleteo u onu zgradetinu da izvršim deratizaciju, pa da bude: "'De ste pičke, stig'o Zdravko Čolić"

Jedan od razloga što se većina ljudi žali kada naiđe na windows na srpskom jeziku nije nedostatak patriotizma, naravno, već nesposobnost onih koji su zaduženi za prevođenje istog na srpski. Većina pojmova je nerazumljiva ili je za njih izabrana krajnje neadekvatna reč iz našeg rečnika, što onemogućava korisniku da se u takvoj verziji windowsa snalazi podjednako dobro kao u onoj na engleskom jeziku. S druge strane, postoji mnogo pojmova koji jednostavno zvuče smešno kada se prevedu na srpski, što se vidi iz sledećih primera.

Perfektno upakovana ironija, sarkazam i duhovitost u jednom liku. Neprevazidjeno.

Hronično stanje u sredovečnih Srba/Srpkinja.

Sveti gral bluz i rokenrol muzicara. (Njegov arhineprijatelj je Fender Stratocaster)
Gitara o kojoj sanjaju i tata i sin a ako se ima prenosi se cesto sa kolena na koleno.
Vazila za redmet koji nije za sminkere i te takve folirante, nego za prave rokere...
Punog hrskavog i kremastog zvuka, strasnog trajanja tona, klasicnog oblika i cvrste konstrukcije, muski teska, vidjena u rukama umetnika kao sto su Piter Grin, Pol Kosof, Dzimi Pejdz, Sles, Geri Mur, Al Di Meola i td.
Klincima koji pocinju da sviraju stari macori valjaju pricu : ,, E, kad sam ja przio imao sam ,,DZIPSON'' iz sedamdesetih, boli glava i onda nestale pare i morao sam da ga prodam. I posle vise nije bilo to to i batalim ti ja svirku... ''
Ima daleko skupljih, kvalitetnijih i funkcionalnijih gitara ali mislim da nijedna gitara nema taj status boginje niti ju je vise merak drzati u rukama.

U domaćem muzičarskom slengu odomaćeni nazivi za tri najpopularnija tipa električnih gitara - Fender Stratocaster, Fender Telecaster i Gibson Les Paul (mada se može odnositi na bilo koju gitaru marke Gibson). Straža je popularan "univerzalac". Doduše, zbog svog čistog zvuka čest je izbor narodnjaka (gitaristi u narodnjačkim orkestrima tipa Žikina Šarenica uglavnom pašu stradžu) što mu je malčice poljuljalo reputaciju kod naših najtvrdokornijih rokera. Telać se vezuje za kantri i bluz zvuk. Mnogima je estetski nedopadljiv i izbegavaju ga iz tih razloga. Gibe važe za instrumente čiji je pun, masan i dugotrajan ton neprikosnoven za rok muziku. Doduše, visoka cena čak i polovnih giba stavlja ih izvan domašaja većine naših muzikanata. Giba je koliko instrument toliko i statusni simbol, opasati gibu na bini isto je što i provozadi se u Mercedesu kroz grad.

Često je koriste naši, a boga mi i svetski muzičari. Ovakvim izjavama saopštavaju da su prodali bulju za više keša.