Izuzetno popularne serije, sa gotovo identičnim radnjama, koje u sebi okupljaju bivše sporedne glumce iz nekih drugih serija.
Glavni lik je uvijek neki mnogo misteriozan lik koji je kao mali ubio bakinu pudlicu pregazivši je biciklom, te je to na njemu ostavilo neizbrisiv trag i radi iskupljenja za svoje grijehe pridružuje se policiji(a možda je bio narkoman).
Oko glavnog lika trčkara gomila sporednjaka koji će skokom gdje on okom.
Svi oni od početka znaju ko je krivac, samo čekaju nalaze DNK analize.
Noćna mora su im dlake bez korijena jer se sa njih ne može skinuti DNK.
Ako im neko navede 30 random hemijskih jedinjenja, oni će ta jedinjenja spojiti u lak za kosu*.
Ni u WC ne idu bez naloga, jer bi ih neko, ne daj Bože, mogao tužiti.
Čak i policijske stanice u najvećim nedođijama su opremljene gedžetima treće generacije.
Odokativno mogu reći koja dlaka ne pripada kojem tepihu, u kojem smjeru treba da ide krv ako je temperatura 34 stepena, vjetar brzine 15 m/s, a ugao 13 stepeni i 45 minuta i koja rijeka teče ispod Savskog mosta.

Siguran dokaz da poseduje kolekciju pornica na telefonu ili ima baš bujnu maštu, pa ne koristi kompjuter za onanisanje.

01. Adolescenti:
Kad im prorade hormoni poput založene tučane peći u jesen, i krenu da im udaraju, poput toplih vetrova, u glavu, srce i gde ne sve, kao već delimično odrasli, naprženi k'o pomfrit na suprotni pol, počnu da psuju, da puše ili piju, il' oba, da se ponašaju k'o odrasli ljudi, nestrpljivo čekajući punoletstvo. Psovke adolescenata su uglavnom obične, a trude se da budu kreativnije.

02. Lokalni pijanci:
Muškarci 40+, ljubitelji svakojakih žestina, često i pušači, bili besposleni ili ne, to su redovni posetioci kafana, kafića, diskonta, bir festova i rakijada, vole da dokonaše, piju i da se druže uz priču. Obično su prirođeno vešti pripovedači priča iz svojih života ​i svakodnevnih dešavanja, slušaoci istih i (relativno) kreativni psovači, koji imaju svoj lični arsenal psovki na brzom biranju.

03. Antiromantici:
Muškarci 40+, poštenjačine koji su prošli sito i rešeto i koji su se mučili kroz život i kroz isti imali razna razočaranja, realisti koji čvrsto stoje nogama na zemlji, koji mrze foliranja, romantizovanje stvari i nenazivanje stvari svojim pravim imenom i stoga psuju i to kreativno, često i od srca. Uglavnom su to ljudi bez dlaka na jeziku.

Loš, zao, pokvaren.

Mučenik čiju tužnu sudbinu kroji statistika celokupne Zemljine populacije.
Pokupio je najgore od svih nas, a pravo glasa nema. Ni račun u banci, ni osiguranje.
Mobilni telefon poseduje, ali najčešće ne obavi ni jedan razgovor u životu.
A i pismenost mu nije jača strana.

butam-guram; butana paprika je punjena paprika.
-može da se buta sa meso, oriz(pirinač),karotu(šangarepa) i vegetu. zapiča se.
-može da se buta živa sa sirenje.
-može da se buta sa fil od sirenje i jajca pa se sve zapiča.
-može da se buta sa džinku unutra ne pečeno (IN VIVO) poznato kao poljski sendvič i jede se bez leb....

Žestoko proseravanje. Toliko svestrani ljudi da su zajebali i Wikipedia-u.

Obrazovna ustanova koju u letnjem periodu, za simboličnu cenu ulaznice na bazen ili ne tako simboličnu cenu jednog pića na Adi, može pohađati svaka osoba željna neke vodene oaze. Naime, pasivni učesnici izložbe tj. posmatrači će na interesantan način moći da nauče mnogo o srpskoj istoriji, arhitekturi, kao i umetnosti koja se skriva u srednjevekovnim pravoslavnim zdanjima - sa golih, crnih, nauljenih, steroidnih tela u obliku klina (Olivine noge, Hulkov torzo).

Lepote Gračanice se najlepše mogu sagledati sa butine lokalnog dripca. Sisa narkodilera je savršeno mesto za Belog Anđela, a Vasilije Ostroški se oduvek molio da se njegov večni konak pronađe na bubuljičavim leđima popularnog Paje Sline!

Pošto dobar deo posetioca čine i mlade, vrhunske, fudbalske nade (koje će povreda sprečiti u karijeri baš onda kada im Mančester junajted ponudi višemilionski ugovor) izlagači su pripremili nešto i za njih. U cilju sprečavanja eventualnih problema sa Mihom, Bože pravde se da lako naučiti čim se dopre do slova kroz neprobojni sloj neandertalskih dlaka i četiri stomaka.

Istorijski zapisi, jevanđelja, random bradata gospoda kao i nezaobilazni brojevi "1389" su takođe tu da upotpune kolekciju i posmatraču omoguće vrhunsku kako literarnu tako i likovnu edukaciju.

RTS u vestima cinično/sarkastično objavljuje da nema potrebe da se pada u depresiju kada se izgubi posao.
Daju primer bračnog para kod koga je jako bitno da su : dipl. ekonomista + ing mašinstva. Sreća njihova te su pre par godina podobijali otkaze. Ne, nisu klonuli sa duhom i pameću. Odmah su se setili dedinog imanja u vukojebini. Tamo su zapatili stoku i krenulli u avanturu.
Gospođa daje izjavu u onaj pendrek od mikrofona da više nije dipl. ekonomista nego dipl. seljanka. Mašinac se nije istakinjao, ali kamera je malo po njima, malo po bogatsvu....deca rade, vesele ulasku u štalu, staramajka kuva (svima, pa i sezoncima). Voditeljku je poteralo pa udri po optimizmu i veličanju izmene načina života. A i domaćini : jedri, rumeni i zadovoljni.
Prosto dože čoveku da iscenira otkaz, zbere decu i nestane u nekom selu...toliko je očaravajuće.
Šalu na stranu, za tu porodicu jeste : pokušali, uspeli, ne da su siti - nego su bogati.
Ipak, mani me RTS-u soljenja pameti, daj da vidimo da se neko trudi da ovi što rade zadrže posao i oni što ne rade da pronađu posao.
Neće nikome faliti dlaka s glave da odgleda makar jedan pristojan i objektivan prilog na temu gubljenja posla.

Prvi brkovi koji se javljaju krajem osnovne škole. Jedino vidljivi za vas ako podesite dobru rasvetu i potrefite dobar ugao gledanja. Predstavljaju ponos tada svakog klinca i u glavi se ponavlja misao - "Postao sam ozbiljan jebo te!"
Postoji i alternativni naziv - Proleterski brkovi.

Nekako devojci objasniti prisustvo ženske dlake koja nije njena.

Lep, izbrijan, opran, čist...

Sudbinu Ivana Bosiljčića manje-više svi znamo. Jebi ga, teška su vremena, a uloge koje su jadne do zla Boga, donele su mu popularnost među babama i domaćicama šrom Srbije. Međutim pored toga što je glavna odlika dragog nam Ivana ta, što je on alfa, mega, giga mužjak, ima i ona druga strana medalje, a to je neopsiv način da ne ume da pojebe klasičnu napaljenu ribu kojoj je odavno krenula suza niz butinu i koja je zrela za udarac već u petoj epizodi.

Neki stručnjaci su utvrdili da je za to krivac njegovo levo oko koje nikada nije fokusirano na obe dojke ženskog čeljadeta, već stalno negde luta i skreće misli mladog jebača. Tako se i ovaj izraz koristi za lika koji uporno bež i luta i od zadovoljstva koje pruža život plašeći se da prsne breskvicu i zapali pljugu nakon toga. U pitanju je strah kod koga ne pomaže ni alkohol ni opijati ni vudu vračevi, u pitanju su muda, a našeg Bosiljčića su izgleda ko u pauka.

Ono što krasi Bosiljčiće za svoje neshvatljive postupke su idiotski načini za izvlačenje i pravdanje, kao i bolesna filozofija po pitanju života.

Situacija koja nastaje kad se keva naljuti iz bilo kog razloga pa oseti potrebu da to izbaci iz sebe.U tim trenucima dobija neku natprirodnu super moc koja joj omogucava da primeti svaku sitnicu i da vam to konstantno povisujuci tonalitet svog glasa stavi do znanja.Osim toga nabice vam na nos i sve one stvari koje i inace primecuje,ali su donekle prihvatljive i uobicajeno se tolerisu.Dok se uragan Keva srucuje na vas pokunjeno sedite i razmisljate kako da izvucete zivu glavu.Svako prepiranje i protivljenje je suvisno jer ne daje nikakav rezultat,a kevino misljenje se nece promeniti.Najbolje je jednostavno se prepustiti jer cete se na kraju uvek sloziti sa kevom.

Sa navršenih osamnaest godina i nakon dobijanja diplome tehničara u proizvodnji odeće, pun samopozdanja kreće na put vrtoglavog uspeha u karijeri kakvu je samo poželeti mogao.
Dete sa sela, rešeno da kad tad napusti svoje ubogo imanje i pomogne namučenom ocu, silom prilika i po direktivi zaposlenom u centralnoj livnici IMT-a, gde su mu kroz ruke svakodnevno prolazili najsitniji delovi Fergusona koji nikada sebi neće moći da priušti…i majci, toj sitnoj uplakanoj ženici, koju nikada nije video da spava, koja od jutra do mraka okopava, plevi, namiruje sitnu stoku i krpi sve što se zakrpiti može.
Ima strica, uglednog domaćina, sa kojim otac ne govori od kako se ovaj učlanio u Savez komunista i dobio titulu predsednika seoske zemljoradničke zadruge, ali voljnom da malom pomogne oko zaposlenja. Od šegrta u Beogradskom vunarskom kombinatu do rukovodioca tkačkog pogona u Industriji padobrana, odeće i rublja "Narodni heroj Franjo Kluz”, nije prošlo mnogo.
Veseo, vredan, druželjubiv i lepuškast, postao je omiljen u kolektivu, naročito među ženama kojima je zbog prirode svog posla bio okružen. Ponos i dika roditelja, uspešan i cenjen, uspeo je svojim marljivim radom da ih rastereti finansijskih briga. Ženice su ga prosto obožavale, nema koja nije bar jednom uzdahnula na njegove oči krupne kao šumadijske sarme i tu kosu… Ah, kosa. Ona koja mami de se kroz nju provuku prsti i zalutaju u toj mirisnoj džungli, gusta, neukrotiva, podšišana po uzoru na neke drekavce sa naslovne strane onih Roling Ston novina koje mu je čiča pitaj boga odakle nabavio. Trebalo je to održavati, negovati, prati, češljati. Majka bi mu u domaći sapun uvek nakapala po malo mirisa bugarske ruže, veoma cenjenog i skupocenog parfema, a da onako lepo stoji svaka dlaka na svom mestu nije bilo potrebno više od dve - tri kašike šećera razmućenog nedeljno u šolji vode.
Zaljubljen do ušiju, oženio je Maru, guzatu zamenicu rukovodioca vešeraja, još zaljubljeniju u njegove kovrdže u kojima su se njeni dugi neumorni prsti svakodnevno gubili.
Nije se u početku obazirao na nekoliko usamljenih vlasi zarobljenih u gustim zubcima svog omiljenog češlja zadenutog u džepčić radnog kombinezona. Ono malo dlaka što bi jutrom spazio na Marinim dlanovima, deset vlasi tamo vamo na jastuku i povremeno zapušen slivnik kade nije bio razlog za uzbunu. Zaboga, bila mu je tek dvadesetosma.
Ali, avaj! Sudbina je nemilosrdno krčila njegovu amazonsku džunglu, ostavljajući za sobom pustoš i paperje. Do spasonosnog rešenja je došao kada je primetio da mu je samo teme ogoljeno, dok je ostatak skalpa bio pošteđen. Začešljaće malo s leva na desno i s desna na levo, niko neće ni primetiti.
Niko. Nikada. Znaće samo on.

Omiljeno pitanje svakog notornog alkosa na koje se ne očekuje odgovor. Da li je neko nekada i odgovorio na postavljeno pitanje, to niko sa sigurnošću ne može da kaže. A, realno - i šta odgovoriti?

Naime, svaki alkos voli da pije, a još više voli da pije sa nekim kompanjonom, bio on stari borac ili novajlija. Ma, i slučajni prolaznik je dobar za čavrljanje uz po koju čašicu. E, sad, ako krenete da mu pravite društvo dolazi do jedne najbitnije začkoljice: vi, jednostavno, ne smete da prestanete da pijete. Ma, ni pod tačkom razno. Nema, kraj rasprave.

Uostalom, kakav je to način da krenete da pijete i da se zadržite samo na jednoj ili dve čašice (gledano iz ugla jednog prosečnog uživaoca žestine i ostalih brljnih brendova). Zato, ili ste čovek, ljudina, car - pa, da lepo nastavite da pijete dok ne popadate obojica ili ste rđa, izrod, jeretičar - pa ćete se lepo da odete dok je pijanstvo u onom najboljem obliku: kada vam je sve lepo, ali kada vas ipak niko ne gazi po rukama dok idete ulicom kući.

Još jedna nova i trendi reč u srpskom jeziku. Zloupotrebljena do maksimuma.
Studio bi trebalo biti radno mesto nekog umetnika.
To mu je bar osnovna forma, a to što smo eksperti da sve izdegeničimo dalo mu je sasvim drugu notu. Hoću reći, svi smo u svom poslu umetnici, nemamo konkurenciju, a i ako je imamo, to su levati i botine koji nam nisu ni do kolena.
Ja držim studiJo, eeej bre!

To je ono pile koje se još nije izleglo. Veliki zajeb u selima gde se jaje pije onako direktno iz kokošinjca. Šala nastala u komšiluku i često ne ostaju dužni jedno drugom.

Pljuscina koja kida kisobrane jer ne znas sa koje strane vetar duva i iz kojeg pravca kisa pada dal' iz neba ili iz zemlje i kako god da se okrenes ne gine ti novi kisobran.
U slengu se Salauka koristi kao opis osobe koja je isto tako nagla,nadire nenadano zi svih pravaca,njene kapi sibaju u oci i lomi pri suceljavanju tako da ti ne gine neki zavoj ili gips.

Beživotno i smaračko stvorenje koje će postaviti milion neugodnih pitanja samo da bi izazvao neku reakciju ili došao do istine. Imaju izuzetno izoštren vid i osetljiv sluh tako da su u stanju svaku nepravilnost uočiti.