Izreka koja ide na kraju, kada nekom obradujemo celu familiju.

Igra koju najcesce predlaze mladic devojci.

Izreka kojom se dočarava deformitet nečijeg nosa.

Jedino pitanje koje ume da postavi dosadni ortak, kada se ekipa skupi u nečiju gajbu da svi zajedno gledaju Mančester, bilo to premijer liga ili liga šampiona.
Pošto ga fudbal nikad nije interesovao, počinje da smara sa pričama o kolima, pičkama ili poslu, iako ga niko ne vidi i ne čuje, kao ni pauka u ćošku sobe. Kada primeti da ga niko ne jebe ni 2%, onda počinje da postavlja retorička pitanja o utakmici, na koja bi umeo da mu odgovori i Nole seksoman, ili počne da pretura po kući i zagleda u kvalitetna pića koja domaćin drži u regalu.
Iako ga niko nije zvao, došao je, jer je znao da će se svi tu skupiti.
Oni malo teži slučajevi ovo pitanje umeju da postave, čak i kada igra reprezentacija.

Šahovski velemajstor prinuđen da igra partije protiv totalnog amatera.

Svetla nijansa sive boje.

Pitanje koje u glavnom postavljaju ljudi koje ne zanima sport,najiritantnije pitanje koje neko moze da mi postavi dok gledam utakmicu.Odgovor na ovakvo pitanje zavisi od raspolozenja.Ako sam dobro raspolozen onda slijedi ono "Pofalicki-Cukaricki",a u suprotnom slijedi slanje u onu stvar iz koje smo svi dosli,i naravno gadjenje daljinskim.Najgore je ignorisati ovo pitanje,jer nakon njega slijedi jos iritantnije"Cujes li me,ko igra ovo?" ili "ko vodi" iako "zainteresovana" jedinka jos nije saznala ni ko igra.

Igra koja je dovela mnoge ljude bez vize iz nerazvijenih u razvijene zemlje.

Opis profesionalnog sportiste kome trener ne daje naročitu minutažu u klubu ili reprezentaciji.

Poslednja igra jagnjeta pre nego što završi na slavskom stolu.

Instiktivna radnja kako bi se ubrzalo nešto što se sporo učitava. Placebo efekat za nolajfere.

Pitanje koje u kartama uvek postavi isti igrac-onaj na koga je red da igra.

Шаљива друштвена игра настала нa тлу Европе увођењем Европске Уније.

Derbi večitih u zajedničkom domaćinstvu, snajke i svekrve, u kome nema pobednika, a najebe treća strana, muž, odnosno sin dotične dve prvoligašice.

Ortak iz detinjstva. Smrda. Čovek bez stida i obraza.

Čovek koji će staviti pauzu na PES-u u sred tvog napada, bez griže savesti i ikakvog osećaja krivice. To je onaj koji koristi tvoj bajs, Playstation i loptu za fudbal, koji unosi blato i govna u tvoju kuću, piša, prdi , kenja, a ti kad jednom (jako retko) dođeš kod njega, moraš da se izuješ i tiho pricaš, jer su se njegovi upravo vratili s posla i sada imaju popodnevni odmor. Ne daj Bože da slučajno pogodiš da navratiš u vreme ručka, jer te očekuje mrki pogled i hrapavo "šta je bilo mali" iz punih usta njegovog ćaleta, dok komad salame iz istih leti prema tvojoj faci, automatski postaješ nevaspitani ološ jer si uopšte pomislio da ih uznemiravaš u ovo blaženo vreme i moraš da čekas ispred vrata dok dragi drugar Miša pojede grašak i pire. On je jedan siroma čovek kome uvek kupuješ sladoled i suncokret, jer jadan nema para i džeparca, ali sasvim slučajno, tako bedan, sledećeg meseca dobija novi bajs koji neceš smeti da pipneš, jer će ga u suprotnom ćale prebiti i zatvoriti u kućni pritvor, jer ipak, znaš kako, to je on stekao grdnom mukom. Primer ljige i govneta koje te uvek iznova zajebe jer ispadaš nedrug ako mu slučajno ne pružiš nešto od gore navedenog, jer si ga na to navikavao godinama.

Sada je to onaj čovek koji ti okreće ledja kad broji pare i koji i pored punog novčanika izlazi prvi iz pivnice da slučajno ne bi morao da priloži za racun.

Igra iz detinjstva u kojoj se dečaci preko odela trljaju uz devojčice obično u ležećem položaju.

Opis izuzetno malog prevoznog sredstva ili prostorije.

Savet prijatelju koji ide u kuću serijskog masturbatora.

Izuzetno dobar igrač. Njegove košarkaške sposobnosti su toliko dobre da, šta god da baci ka košu, upašće. Izvođenje kerefeka i kucanje sa stilom su mu specijalnost. Kad se on pojavi na košu, cela mlađa generacija se sklanja u stranu, vadi foto-aparate i slika tu košarkašku skulpturu. Niko ne može da mu prismrdi. Nikada ne igra u grupi jer, kako kaže, niko ne zna da odigra ono što on zamisli. Obožava da igra jedan na jedan jer baš tada ima priliku da pokaže svoje umeće.

Komentar na divljanje glavnog sportiste iz razreda kada se igra bilo koji sport. Nije bitno šta se igra, on je najbolji u tome, a nepisano pravilo je da što jače šutne ili udari loptu bolje će da pogodi metu. Ne da nikome loptu, igra sam protiv svih pa čak i protiv svog tima. Naravno od prevelikog forsiranja ne uspeva da ostvari dovoljan pa ni minimalan broj bodova i što se više trudi prolazi sve gore. Kada već shvati da mu sila ne pomaže i da će uskoro kraj igre odlučuje da više ne trči toliko jer stvarno ne sme mnogo da se oznoji iako mu je majica već promenila nijansu za nekoliko tonova a i zglobovi mu nisu baš najbolje. Sutradan se pojavljuje sa bar 6 steznika, gipsom i štakama.