- Građani, Beograde, Srbijo! Ovo govorim namerno jer će Beogradski metro značiti i srpskom seljaku koji svome sinu u Beograd nosi piliće. Ljudi, osvestite se, počinjemo prvih 50 metara ove godine, a do 2021. sa Novog Beograda do Vukovog spomenika, će se stizati za dva minuta. Nemojte biti tako sumnjičavi, verujte nam na reč, podržite nas, zaokružite nas!

To je kod nas još u u vazduhu. I na vodi.

-Tata, što brišeš oči?
-Ma zaljutila mama ovu čorbu,razvalila je. Ajmo ja i ti malo napolje...

Tom Kruz i Kejt Holms

- Kako me iznervira sad jedan majmun, gura me sve vreme i deset puta mu kažem lepo prestani, ma jok on i dalje gura, htedoh da ga nabodem na koleno nego gde da mi iskrvari ovde treba d aidem u zatvor zbog budale, rek'o sam obezbeđenju izvedite ga inače ću ja da ga izvedem a vi dobro znate kako ja to radim....
- Ček da trknem do wc_a.

posle 5 koraka

-Gde si bre brate, jao umalo da se pobijem s nekim majmunima, nateraće me da zovnem braću da dođu da ih isečemo ovde na komade, jebeni rumuni, pička im bre materina ne znaju da sam trenirao kik boks 4 godina........
- Izvini,zapamti gde si stao samo da se vidim s drugaricom na sekundu.

posle 5 koraka

- Jao što su ti ogromne ruke, nemoj da se plašiš, to što sam gej ne znači da bih ti lako dao hihihi, super ti je košulja, gde si kupio...
- Ej,mnogo ste mi gotivni vi gejevi i ne ignorišem te niti bežim od tebe nego stvarno moram babi da odnesem lek.

posle 5 koraka

- Gde si brate moj, ajna po jednu, mora da me ispoštuješ, se sećaš kako si mi pomogo pre 3 godina? Da ne beše tebe....Šta ćemo, po tekilica može a?
- Nema šanse upravo sam poš'o kući, boli me glava.

Nas Drug. Dela govore

-Mica : Ljubavi moram da ti kazem nešto.
-Mali : Reci.
-Mica : Mali, vidi, ovako trudna sam.
Mica izlazi iz sobe. Ispred je presreće majka.
-Mama: Šta je bilo? Kako je odreagovao?
-Mica : Bolje nego što sam očekivala. Eno ga unutra bled ko krpa.
-Mama: Isto kao tvoj otac kad sam mu saopštila. Sliku ima, ton nema.

----------------------------------------------------------------------------------------------------

-Bole : Mali šta ti je? Jesi li dobro? Reci nešto.
-Badža: Ajmo odavde već jednom, žurka ko opelo. Šta je sad, koga čekamo?
-Bole : Mali li se napio, ne progovara, ne ustaje, ne trudi se da živi.
-Bodža: Opet?
-Mica : Jeste li videli onog mog nesretnika?
-Bole : Jesmo, eno ga u klonji. Samo ne budi gruba ako ti ne odgovori. Učukao se samo tako. Sliku ima, ton nema.

Ja(izlazim na prozor da se razbudim i vidim Jovanu): Alo šta radiš ti
Jovana: Aaaaa pa, aj voz in d' huuuud
Ja: Ajde penji gore, pogledaj na šta ličiš
Jovana: Smem spavat?
Ja: ma smeš
Jovana: eto me..

-Ah, moj donji veš tako divno miriše, moraću ženi da kupim cveće i bombonjeru, ona je divna žena. Oh, letim... Ček, kakav je ovo cvet? Jaaaaao, kako je divan, ispušta mirišljavu vodicu po mojim nogama. Poljubiću ga :cmok cmok:
-Stoko pijana, smesta da si prestao da pišaš po parketu i ljubiš babu! I skidaj te smrdljive gaće sa glave, vidiš da si počeo da haluciniraš.
-Ljuuuuubavi...
-Mrš na kauč.

1. Koridor-10 gradi se vec nekoliko decenija, a vrpcu je se sekla svaka vlast koja je bila na celu zemlje.
2. Koridor-11 polozen kamen temeljac u julu 2010 godine, a da pritom nije uradjen ni idejni projekat, a glavni i da ne pominjem.
3. Novi most koji treba da bude simbol Beograda, takodje dobio kamen temeljac, a da opet nije uradjen projekat.Njegova izgradnja zvuci mnogo cudno tako da se prvo pravi most, pa se tek onda spaja sa oblama, tako da pristupne saobracajnice kostaju vise od samog-a mosta, a ako nestane para za izgradnju onda cemo merdevinama da se penjemo na "SIMBOL". Dok se nasi susedi umrezavaju autoputevima, oko nas se pleta mreza sa laznim obecanjima i trasama.

- Brate, da sam tad bio trezan, teško bih se izvukao...
- Kad?
- Ma znaš, kad sam pao i samo se malo ogrebao... pa pričao sam ti...
- A jesmo li bili pijani kad smo to pričali?
- Pa, valjda smo... jesmo!
- E, pa, ispričaćeš mi ponovo kad se napijemo.

Klinac sam još uvek bio, od svojih 10-12 godina. Sa društvom iz komšiluka pravismo razne nestašluke, i najčešće bivasmo kažnjavani i tučeni od svojih roditelja. Skoro uvek sa dobrim razlogom, to sam tek kasnije shvatio.

Igrali smo se na ulici, kao i svake letnje večeri. Rođa nam prijavi da je danas na pijaci našao prazan konobarski novčanik, takozvanu "harmoniku" i ne zna šta će sa njim. Mikica reče da je video nedaleko od mesta gde smo se trenutno nalazili mrtvu beloušku...Ideja se rodila u trenutku!

Skok u vis od pola metra u kombinaciji sa vriskom na kome bi pozavidele mnoge operske dive, majstorice visokog Ce-a, od strane pedesetogodišnje komšike gastarbajterke, poznate stipsetine u čitavom naselju, nakon otvaranja novčanika nađenog pod uličnom banderom, bila nam je više nego dovoljna satisfakcija!

Priča o tom događaju je stigla kući pre mene. Očekivao sam šamar od matorog, kaznu od keve...kad sam im ispričao detaljno šta se i kako tačno desilo, doživeo sam nešto novo, po prvi put nakon pravljenja sranja! Umesto kazne i neke ćuške, dobih pohvalu.

Matori: - A jeste mangupi, gde se toga setiste...svaka čast! Pa još Mila da naleti!
Baba: - Sećam se kad smo pre dva'es' godina zajedno gurale kolica sa pilećim crevcima u klanici, a vidi je sad, digla nos, gospođa velika! Na proju i kačamak je odrasla, k'o i ja, a sad bi da jede hleb uz prženice!

- Milanče, ček da ti kažem nešto.
- Šta? :groooooooauuuuuuuu: Daj jebote, koj' ti je?!
- Ništa, samo ti prenosim pozdrave iz unutrašnjosti. :šmekerski kez, svinjska faca:

- Zdravo mačko, jebo bi te nešto pitati.
- Manje priče, više rada!