Kako čovek sve više zalazi u godine njegova mašta je svakog dana sve bledja i neinspirativna.Dete u čoveku polako umire i svet u kojem je ono bilo srećno.Fotošop je jedan magičan program koji ponovo budi,podstiče i unapredjuje našu kreativnost,našu maštu.

Izraz koji se koristi kad se nekom ološu konačno desi ono šta je on radio drugim ljudima a za šta je uvek izbegavao da bude kažnjen. Zbog sve manje mečki koje igraju ovaj izraz polako izlazi iz upotrebe.

Šah-mat mladog junaka na pridike poznanika i rodbine zbog čega svako veče pije špiritus i polako postaje bitan član patos brigade.

Stanje u kom se nalazim dok stojim ispred butika sa bezbroj kesa u rukama, čekajući devojku da završi šoping.
Posle nekoliko sati obilaska, polako počinje da mi se gubi osećaj za vreme i prostor, i onda u jednom trenutku dok stojim i čekam sa tom gomilom stvari, utrnulih ruku i nogu, kad sam već izgubio nadu da će ona uopšte izaći iz prodavnice, pogleda već uveliko fiksiranog u jednoj tački, čini mi se kao da počinjem da se dematerijalizujem i onda odozgo posmatram sebe, nemoćnog da se pomerim, pa čak i da skrenem pogled. Kao da sam ostao trajno fiksiran u toj tački vremena i prostora, dok osećam da sve oko mene normalno teče. Prelazim iz jedne dimenzije u drugu, nadajući se da ću je sresti u nekom delu paralelnog sveta i prekinuti agoniju. Ali bezuspešno, svi njeni paralelni entiteti su u ovoj stvarnosti, pomažu joj da istovremeno skenira svo ono mnoštvo izloženih krpica.
Nakon ko zna koliko vremena, ona konačno izlazi iz butika, primetno starija, ali i vidljivo srećnija. Sledi postupak oživljavanja...

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Stepen isušenosti na nivou suve drenovine iz koje ni Kraljević Marko ne bi iscedio kap vode. Lice se polako slepljuje uz lobanju, koža počinje da se kruni a kosa otpada u vidu finog praha. Čak i mumija ima veći procenat vode u organizmu.

je izraz koji se koristi u situaciji kada je muški polni organ u potpunosti
obuhvaćen šakom tako da mu viri samo glava, kao da je obučen u rolkicu.

Naravno rolkica polako ide gore - dole, pa sve brže...dok na kraju...

Kad autobus ulazeći u stanicu počne polako da koči, ti u slowmotion modu pod dejstvom sile, pomeraš gornji deo tela unapred do najviše tačke na kojoj se zaustaviš par sekundi pre nego što majstor zaustavi autobus, nakon čega se vraćaš u prvobitan položaj.

Za razliku od brazilskog sufiksa injo koji se već izlizao i polako izlazi iz mode, a da ne govorimo da nije domaće proizvodnje, ije je novi sufiks koji svež, patriotski a takođe se njime lepo naglašava neka osobina, plus na sve to ima i neki starinski šmek.

Polako počinje da peni, jasno ispoljavajući svoj bes. Još nije u stadijumu kada kreće da ujeda, ali već stavlja do znanja okolini da je bolje da ga se klone u širokom luku.

Mislim da sam ovo pitanje postavio 100000 puta a i neko meni isto tolko!

Dva druga dolaze na Slaviju i polako odlaze na stanicu gde staje trola i autobus koji ide ka Terazijama....

Eee sad postavlja se pitanje?

Jel cemo peske ili da cekamo? xD

Lik koji je već polako počeo da stari i osnovao je porodicu. Nema više ludovanja sa svakakvim ženskama po autu, da obara sedišta nazad po autu. Dobio je decu, ima ženu i skrasio se.

Školovani policajac. Čovek koji je za to završio školu, a ne neke kurseve od 15 do 20 dana (radnih). Dok su oni postojali poštovao se zakon, a danas je sve dogovorna privreda (da se dogovorimo oko cifre). Ta vrsta polako izumire, a njegovo mesto preuzimaju drot, ker, pandur, vucibatina i ostali kursisti.

Mnogo neizvesna situacija. Nešto što u trenutku može da se preokrene, dok kažeš keks. Sad je situacija takva kakva je, ali kraj balade može doneti velike promene. Neko je bliži cilju sto metara ispred tebe, ali ga ti u poslednjim koracima trke prevaziđeš i ostaviš prašinu iza sebe.

Lagani jutarnji peting. Obavlja se u spavaćoj sobi, pred zoru kad vas vršnjak probudi (kad se digne u snu), a žena ili devojka se meškolji i prelazi na vašu stranu kreveta.

Govno koje, kada kenjamo, puštamo da lagano izlazi i polako se spušta na dno wc šolje, tako da podsjeća na scenu Toma Kruza iz filma "Nemoguća misija", kada se spušta sa plafona trezora koji na podu ima senzore za dodir.

Ustaljen izraz za onoga koji je progutao motku i polako ga nestaje. Mršav, suvonjav, ispijen k'o da je sčuvaj bože u logoru bio. Jede 'ranu al' se čini k'o da 'rana jede njega pa od silna prejedanja isturio koske toliko da se mogu pobrojati. Svojevrsna poluzombi priroda. Takvog bi mogli postaviti da plaši ptice u polju. Više liči na čiviluk nego na čoveka.

Drevna disciplina u kojoj takmičar pokazuje svoje fizičke
sposobnosti bacanjem kamena u dalj. Napretkom civilizacije
plemenita disciplina polako pada u zaborav, ili prelazi u neke
savremenije oblike. Održala se samo u izrazito ruralnim
sredinama kao i na zborovima i seoskim posijelima na kojima
se pokušava sačuvati od zaborava.

Originalno znacenje zornjaka je sex za dobro jutro najprostije receno.ALI!Sa upisom fakulteta rec je poprimila novu dimenziju i sada joj je znacenje maalo samo redukovano.Zornjak je i ono prvo predavanje na faksu (nebitno kog dana u nedelji) na kome vas profesor od ranog jutra jebe (onako polako i bolno) u zdrav mozak

Naizgled, ne razlikuje se od bilo koje druge obične babe. Kako se otvaraju vrata autobusa, tako ona uleće unutra, neretko sa cegerom ili velikom torbom u kojoj je sir ili neki drugi tek kupljeni asortiman proizvoda. Baca pogled levo i desno i za 0,05 nanosekundi uspeva da osomotri celu unutrašnjost autobusa i locira najmanje 5 slobodnih mesta na koja može da sedne. Matematički obrađuje razdaljinu do svakog i čvrstim korakom se upućuje ka najbližem, gde i seda.
E, sada je potrebno poništiti kartu, a da joj neko ne preuzme zauzeti položaj. Poništivač je udaljen samo dva i po metara. Da li ce uspeti to da uradi sa svojih 1.58m visine i rasponom ruku od jedva 1.30m? Znoji se. Sada sve od nje zavisi. Za ovo je vežbala.
Lagano ustaje. Smirena je i sigurna u sebe kao Rože Federer. Sada je ništa ne može uznemiriti. Levom rukom čvrsto hvata naslon svoje stolice. Oslanja se na levu nogu. Desnom nogom kreće ka poništivaču. Polako... Polako... Noge već počinju da bole. Još samo malo. Eto. Skoro savršena špaga. A sad grandiozni završetak. Desna ruka koja drži kartu prosto leti kroz vazduh kao Džordanova u "Svemirskom basketu" iii... CAP! Karta je poništena. Savršeno. Polako skuplja levu ruku, seda na svoje mesto i puna samopouzdanja uzdignute glave nastavlja svoje penzionersko putešestvije.