Polako se bliže praznici,pa se tako sporedne ulice pune ilegalnim prodavcima pirotehnike. Obično oni nemaju dozvolu za prodaju pirotehnike,ali koga briga,kako kažu klinci bitno je da gruva,pa makar puklo u ruci. Da bi biznis što bolje cvetao,prodavci izmišljaju razne nazive za njihovu robu tipa "Atomski udar","Dinamitara","Atomka","Veliki prasak"...Glavno pravilo ovog ilegalnog biznisa je "Originalan naziv + naloženi klinci = brdo para"

Rečenica koja može mnogo da pomogne da oterate dosadne klince iz komšiluka, ali isto tako može i da vam padne mrak na oči kad je neko uputi vama jer vam se odmah zgadi igrica/film/muzika kad pomislite na "muku" oko nabavljanja diska. Takođe, ukoliko se posle ove rečenice izgovori i "a nemam ni prazan disk kući", vaš protivnik (ili vi) je u nok-autu. Mada, moram priznati da u poslednje vreme flash-memorije polako smanjuju razarajuću snagu ove rečenice...

Miris leta koji u autobusima kreće od livada pod pazuhom bakica i dekica, zatim se provlači kroz plastične kese pune salata (pogotovo crnog i belog luka koji se već izbario u kesama) a onda se sasvim nečujno i polako u autobus i naše nozdrve ušunja miris nekog tek naprskanog bugarskog dezodoransa koji nas tera da kijamo. Ti mirisi se sjedinjuju i zajedno lutaju autobusom od stanice do stanice, jer zbog proklete promaje, koje samo babe osećaju svi prozori moraju biti zatvoreni.

Ono što doživi većina fudbalera po završetku karijere. Čitav život su se pridržavali strogog režima, a po završetku karijere pokušavaju da nadoknade sve noćne izlaske koje su propustili, opijanja i jela u "fast food" restoranima. Polako se menja njihova atletska građa, izgled zanemaruju, a poroci postaju osnova njihovog života. Na kraju završe na odvikavanju u nekoj bolnici bogu iza tregera ili bez dinara, samo sa sećanjem kako su nekad bili veliki.

Snimiš opširnu definiciju i, iako nisi fan istih, ipak rešiš da je čitaš, pa se polako smaraš, pa se u nečemu slažeš sa autorom, u nečemu ne, pa te slučajno bocne nekom opaskom (jbt, ovaj kao da je mene imao u vidu!?), i konačno i ne poentira baš kao što se očekivalo. Onda predješ na brdo komentara i tamo naletiš na neku prepirku, pa malo uvlačenja, malo osporavanja... i onda kažeš sebi ono iz naslova.

lepe,dugonoge devojke u kratkim suknjicama ili sortsevima i tankim majicama na bretele, duge, raspeletene kose,koja leprsa na blagom povetarcu, cija se tela izvijaju pored usijanog prasnjavog puta, i koje zeljno cekaju bas tebe, da zakocis kad ih vidis i pitas ih u kom pravcu idu, a one se tad nagnu na prozor tvog automobila, slucajno pokazujuci ti bujne grudi, sa kojih se sasvim polako slivaju kapljice znoja...
ali naravno, ovo ima samo u filmovima :-)

Boja koja je negde između braon i žute i crvene i naranđzaste. Možda se nazire da je umešano i malo sive. Može da vuče i na kremkasto, a najviše nalikuje boji ljuske od oraha pomešane sa bordo bojom. Neko bi rekao da je to obična braon boja, ali se grdno vara. To je jedna posve zanimljiva nijansa braon boje koja polako odumire. Endemična vrsta boje.

Mada se izvode eksperimenti za njeno ponovno dobijanje i oživljavanje na nebu u Pančevu.

U svakom slučaju, na kraju, nijanse graoraste zavise od debljine babine katarakte.

Koristi se za glupe osobe.

Uzrečica koja je nastala kao rezultat sportske politike zemalja Istočne i delom Centralne Evrope da šalju muško da se pravi kao žensko na takmičenju u atletici. Naravno možda taj trend danas polako preuzimaju i ostale zemlje u svetu, ali su ipak najači ostali Bugari i Česi koji su muško koje je očigledno imalo Adamovu jabučicu i neobrijanu bradu, poslali kao žensko i uspeli da naprave rekorde koje ni dan danas normalne atletičarke ne mogu da obore.

Način deobe koji podrazumeva deljenje celog jednog potrošivog predmeta između većeg broja ljudi metodom kruženja u masi dok se ne potroši do kraja. Izraz se najpre odnosio samo na pljugu jer je to prvi put promovisano tako u partizanskim filmovima. Tek kasnije ulazi u upotrebu i za sve ostalo. Promenom režima, mode i promovisanjem i druge strane u građanskom ratu koji je kod nas besneo usred svetskog, izraz polako zamire i nestaje.

Pička! Nenadmašni kukavičluk. Ma šta kukavičluk, blamčina na kub! Hteo je da bude hrabar, hteo je da jebe. Sve njih, celu Adu! Ali... Upropastio je svoje težnje u sekundi i sada je predmet prozivki za ceo život, obeležen tako da to neće nikada biti zaboravljeno. Za to će uskoro saznati svi u komšiluku, ali i šire. Od društva, roditelja, devojaka, dečurlije u kraju... Svi će prstom upirati u njega.

Popeo se visoko, iznad svih, ali je na dno sišao peške, polako, onako kako najviše boli. Neće jebati. Ali stvarno neće jebati.

Obično su dobri drugari nerazdvojni od mladosti: u pijanstvu i pri punoj svesti. Usavršili su tehniku međusobnog čuvanja leđa i dugo deluje da će lojalnost biti doživotna jer je kumstvo nepovratno.

Kumstvo može u nekom periodu polako da preraste u svoju suprotnost. Potrebno je da se kumovi odaju politici, prihvate vlasti, da im se dopadne ista žena, da se uortače....

Istorija je brižljivo zabeležila da mogu i glave da padnu. Današnje vreme i dalje dokazuje da se ta praksa nije promenila.

Razlog zašto shvatiš da nema više vremena, nakon što ljudi prestanu da ti govore to.

Noc se zavrsava, lezite u krevetu, umoran si, ona je vec zakunjala, morate ustati za 2-3h, a ti ne mozes zaspati. I samo je gledas. Maltene ne dodirujes...samo gledas. Puls 60. Tisina kao u vasioni. Frizider je inace poprilicno glasan i blizu je, ali sada kao da nije tu. Svetlost se polako probija kroz prozor; roletna je sva nikakva, obicno te to rano Sunce probudi i iznervira, ali sada... Nisi pesnik, ne znas lepo da kazes.

Sećate li se, dragi Vukajlijaši, ove legendarne dečije kletve iz osnovne škole koju ste izgovarali ili na istu odgovarali istom ? Sećam se da je u ranijim razredima ona predstavljala baš ozbiljnu prozivku i tešku uvredu pa zato i nismo previše brinuli što će nam roditelji jebati mater zbog ocena, ukora itd. Kasnije, pošto su matorci već polako počeli da dižu ruke od nas, kletva je izgubila svoju draž i upotrebnu vrednost.

p.s Ako se neko seti još neke kletve nek' piše.

Postepeno opraštanje od seksa postane primento onda kad vam salo na stomaku polako ali konstanto počne zaklanjati pogled na "nju" ili na "nega".

Za ovo ne morate da brinete sve dotle dok ležeći na leđima vaš pogled, upućen niz stomak, ima vidik na most preko karličnih kostiju koji je napravio lastiš na vašim gačicama, a ispod mosta vidite nijihova visočanstva „Nju“ ili „Njega“.

A kad njihova visočanstva postanu njihove malenkosti , e onda – nema više.

Jeste rodjo, bogati nisu srećni. A jel znaš zašto nisu? Evo ja ću da ti kažem.

Povećanje prihoda direktno utiče na rast životnog standarda. Dodješ do nekih solidnih para, i odmah uradiš ono što oduvek želiš: kupiš novu gitaru, auto, odeš na Jamajku, otvoriš kafanu, itd, itd. Jebote, ostvario ti se san. Dobro, izrktao si se, sad polako. Nema menjanja dosadašnjeg načina života. Nećeš postati neko drugi.

Kinta nastavlja da dolazi. Ček, šta si ono još beše uvek želeo? Jao da! Tvoj drugi veliki san. Pa bilo je ih još! Kako si mogao da zaboraviš sve što si želeo kao klinac?

I tako se spisak snova povećava. Svakim danom, po jedan novi. Svidja ti se taj osećaj kad se snovi ostvaruju. Polako počinješ da ziviš samo za jedno: da zaradiš što više, da bi svaki svoj hir ostvario. Svaki dan, svaki sat je dragocen, jer vreme je novac, a život krarko traje. Možda ne stigneš sve da ostvariš. Prijatelje si prestao da zoveš, a i koji će ti kurac kad nikad nemaju vremena za tebe od svojih glupih poslova sa mizernim platama. Ma ko ih jebe bre, naćićeš nove.

Samo nek bude para...

Ova sprava je polako ali sigurno ušla u veliki broj srpskih domaćinstava početkom devedesetih jer ukoliko ste živeli o tom periodu van beograda izbor tv kanala se svodio na prvi i drugi program rts-a. Postoje informacije da su u odredjnim krajevima pojedina domaćinstva uspevala da se sinhronizuju na treći kanal ali to je već rekla kazala , prava istina je da ukoliko ste želeli ovaj poslednji onda ste morali da imate pojačivač.

Onaj period od 20-30min. koji nastupa skoro svako jutro nakon zvonjave alarma u 6.45h. Mahinalno lupite sat i pomislite 'evo sad ću'. Krećete ka kupatilu, perete zube i tuširate se. Zatim se polako oblačite i pristavljate kafu. Dok palite prvu cigaretu, razmišljajuci o predstojecim obavezama, shvatate da se zapravo ne nalazite u kuhinji već na proplanku i da nije sumorno jutro već sunčano popodne. Pomislite:'Šta jbt?...' Budite se u panici, shvatate da ste još uvek u krevetu a na satu je 7.15h.

Volkswagen - "brend" koji ubira uspehe i publicitet na konto stare slave jer su poslednji kvalitetan auto napravili davne '67 godine (Buba sa buljavim farovima). Posle toga su skontali položaj i situaciju na tržištu i počeše polako da obaraju kvalitet vozila, da kupuju udeo u srodnim preduzećima prvo po Nemačkoj (NSU, Audi, Porsche) a zatim da kupuju i cele fabrike po Evropi (Škoda, SEAT, Bugatti) kako bi eliminisali konkurenciju i razmileli se po svim segmentima tržišta.