Spavate, mnogo umorni, a jedan retardirani komarac ide po sobi, i uz to, neće pička da ujede, nego vam samo zuji... Vi u tom trenutku osećate neverovatnu moć. Polako ga čekate da dodje negde u blizini vas da mu izvadite creve. I odjednom, on sleće pravo na vaše lice, a vi, raspalite vašom ručicom sebe po licu, kao i da nije vaše. Kasnije lagano zaklopite oči, i sa uživanjem i bez pokrivanja tankim jorganom, koji vam izaziva neverovatnu vrucinu i manjak kiseonika, nastavljate da spavate ko bebe...

Onanija kod dečaka može biti komplikovana stvar ako nose naočare.
Problem se pojavljuje u kritičnim trenucima kada celo telo ulazi u određen ritam.
Tada naočare polako klize niz nos,dok njihov vlasnik postane svestan da će mu ispasti, prekida posao i desnicom rukom, na kojoj je isturen kažiprst, gura sredinu naočara ka korenu nosa.
Što je ritam pokreta brži, naočare češće ometaju dolazak do vrhunca.
Preporuka je da se ipak skinu naočare pre drkanja.

Bilo mentol, voćne, svilene i njima slične, ovo je neizostavni inventar prilikom posete babi i dedi. Oni to kupe, pa nek ima, nek se nađe. A što od toga da one dugo stoje, što od toga da ih oni ne jedu zbog veštačkih zuba, ti slatkiši se polako pretvaraju u jednu lepljivu skulpturu, poput rude plemenitih metala, tako da i ako hoćeš da uzmeš jednu, primoran si da ih uzmeš sve.

Budiš se. Ležiš na stomaku. Prvo što shvatiš jeste da ne osećaš ni ruke ni noge. Polako, kako ti se svest vraća, shvataš da si vezan - i to kao prašče pred naražnjivanje: kožni kaiševi su ti oko zglobova šaka i gležnjeva, tako da se susreću u piramidi iznad tvojih leđa. Otvaraš skorele oči i shvataš da je oko tebe sivilo polumraka... Kao da si u tamnici iz koje nema izlaza. Polako postaješ svestan prisustva oko sebe... Neki ljudi... Sedi ljudi sede oko tebe. Sedi ljudi u savršeno skrojenim odelima sa čelično plavim protestantskim očima sede u krugu oko tebe i posmatraju te kao ono isto prašče.

Shvataš. To su oni - oni što su imali da ti daju ono što si mislio da ti je trebalo. Ali, to nije bilo ono što ti je trebalo, to sada razumeš i sada vidiš svu svoju glupost u svoj njenoj veličanstvenosti. Jer ti nisi umeo s tim parama, nikada nisi umeo s parama, kmetčina bedna kakav si. Nisi umeo da ih uložiš. Umeo si samo da se ložiš. I da ih potrošiš. A sada si njihov iako nikada nisi mislio da će to stvarno biti tako. Njihov si i nema dalje.

Iz sasušenog grla pokušavaš da pustiš zvuk, krik užasa ili preklinjući vapaj - ali nemaš snage, isceđen si skroz, a usta su ti još i zapušena, sav si vezan, sav si njihov i iz grla ti izlazi samo jedno krkljajuće:

Stadijum lične higijene. Ali onaj najgori stadijum, kad se znoj polako pretvara u kiselinu. Usmrdeli kiseli kupus sa sokom od belog luka je u poređenju sa tim melem za nos. Da bi postigao taj nivo minimum dva meseca mora da budeš bez kupanja. Izložen velikim fizičkim naporima na preko četrdeset stepeni u plusu uz svakodnevno drkanje izraženo dvocifrenim brojem na dnevnom nivou. Inače jarčevina tako nastaje. Ako je zimski period, poželjno je da se boravi u prostoriji gde šporet na drva puši, to daje poseban šmek.

Siromašni su.

Žive u novinskom fišeku u septičkoj jami, redovno ih lokalni cigani biju po kvrgama što su dobili od rada u kamenolomu, a noću, umesto da spavaju, oni studiraju. Dva fakulteta. Majku nemaju, a otac im je dobio četri raka i usput naučio kako se komercijalno jauče za pare.

Iz govora najstarijeg sina koji siroto šapuće dok uči osnove elektrotehnike i testeri po jedno deblo za ogrev obema rukama na ledu bos jasno isijava iskonska dobrota i požrtvovanost za mlađu braću i sestre koji su isto odlični đaci a igraju i folklor. Jednostavno, ova jednosobna porodica je van svake diskusije apsolutni sinonim dobrote.

Nikad se oni nisu požalili na pešačenje preko tundri i tajgi, nikad posvađali ispod šupljeg krova, nikad poželeli tuđe, a taman posla odigrali kladionicu. Sa mukom bremenitnom, ali i osmehom, krotko i hrišćanski smerno male krtice grickaju svoj put do kolača društva obilaznicom, preko sažaljenja.

Naravno da te mrze! Naravno da bi ti se najebali majke, šutnuli u prepone, pokupili pare i zlatne zube, spalili te brenerom i hranili se tobom preko zime! Boli ih uvo za čitav svet i proklinju dan kad su se rodili osuđeni da njuškaju za hranom kao mravojedi.

Nema toga u lutkarskoj predstavi za kompjuter i par Najkovih ermakserica, ali ove krvopije su maleni siromašni vulkan koji samo čeka priliku za erupciju, nasmejan i sa otvorenim koferom od violine.

I, znaš šta je najgore? Prolazi im. Jedu te. Jedu te polako dok ne gledaš. A kad se probudiš, osmeh im više nije tako topao, krov im nije šupalj i odmaraju, a ti im testeriš drva za ogrev u pauzi dok gradiš hram Svetog Save i gledaš im u prozor dok ne zatvore roletnu.

Komercijalizacijo bola, i oče i majko.

Diplomirala si na nekom teškom fakultetu i konačno postala profesor. Tražiš posao. Nakon nekog vremena nađeš ga, ali u „muškoj“ školi. Možda građevinskoj ili elektro. Nova si, prvi put treba da uđeš na čas. Tešiš sebe, govoriš biće sve u redu, pa ako su deca nisu valjda tolika čudovišta. Znaju i dečaci da budu dobri, samo polako i smireno. Ulaziš u zbornicu, uzimaš dnevnik, krećeš prema učionici. Zastaneš, udahneš i pripremiš se da uđeš.

Rekli su ti da očekuješ neočekivano i paziš kakva ćeš pitanja da postavljaš. Ali izborićeš se ti sa njima! Ili ipak nećeš?

Broji se za žmurke, lopove policajce itd, itd. I to nije samo jedno brojanje, postoji niz brojanja, po 5-10 do 100, pa po 10 do 100, pa ima neka igra sa pčelom kada se neko okrene, a drugar ga ubode nekim prstom u ledja i onda pogadja prst, za svaki nepogođeni prst dodaje se još 100 na tih polaznih sto. Pa onda ima brzo polako i mnogo ostalih brojanja.

Jebati iz sve snage ( ili kurca ). Naime, pošto sutra krećeš u vojsku, i svestan si da nećeš jebati još OHO-HO-HO, danas ćeš da je izjebeš iz svog kurca i analno i oralno i banalno. Polako se spremaš na guljenje viršle, tokom služenja roka. A kad se vratiš iz vojske, isto ćeš je tako isfuckati. Samo ima jedan nusproizvod: guljenje viršle će ti preći u svakodnevnu naviku, pa ćeš, pored fuckanja svoje nezasite partnerice, morati i da guliš viršlu. Odnosno, da navrćete maticu, ako me razumete.

Animirana satira izašla iz dalijevskog mozga Ramba Amadeusa, ruke mu se pozlatile.
Pratila je dogodovštine voditelja (Rambo lično) i gostiju emisije Total Kontakt u imaginarnom gradu po imenu Total Siti.
Šokantni karakteri, suv humor, vrcavi monolozi i dijalozi, zvezdano nebo totalitarizma i suvo intelektualno zlato Nušićevih naslednika.
Nije dugo živela u etru, ali će zato dugo živeti ispod žita i preko neta.
Ali najsmešnije je to, što se skoro sve što je Rambo tada predvideo, polako ostvaruje.

Ono što bi trebalo imati pri ruci uvek. Da stoji negde u džepu ili novcaniku, kao neka predustrožnost. A služio bi za umereno gagovanje smarača i debila. Znači nikako kurceganju u grlo dok ne počne da povraća nego samo naramak sena da polako zoba i porazmisli o svojim (ne)delima. To bi bio kao neki žuti karton pred isključenje pre crvenog uz koji ide steravanje močuge do dušnika i kuckanje po dijafragmi ritmom kojim Džoi Džordison gazi papučicu bas bubnja.

Sirup za apetit za djecu koji je imao ulogu najljepšeg slatkiša našeg djetinjstva. Vrhunac dana je bio kad nam je keva prije ručka usula u kašikicu te dragocjene narandžaste i guste bogomdane tečnosti, koju smo s neopisivim guštom polako ispijali, tijelo bi nam zadrhtalo od zadovoljstva, ukratko, tad smo doživljavali predpubertetske orgazme. Jedina mana je bila što smo nirvanu mogli iskusiti samo jednom dnevno ali smo sa oduševljenjem dočekivali novi dan i nova putovanja do zemlje Pikovilije.

Kad posesivna žena podivlja totalno, ode kod neke od tih baba da sebe obezbedi, tako što će baba da prebaje da se njenom mužu ne digne ni na jednu sem nje. E onda kad muž dođe u određene godine u kojima svim muškarcima aparatura počinje polako da otkazuje, on se slučajno seti da je to zato što mu je njegova žena bačila čini, pa ume sekiru i nasekira je.
Mislim šta reći, ljdska je glupost uvek bila i ostaće, ljudska glupost, a ostalo možete pročitati u crnoj hronici.

Vešto napravljena hrana koja u sebi sadrži više hranljivih materija nego hrana za ljude. Ljubimci ti ne daju mira i stalno hoće još, skaču na tebe očekujući da im daš još koju kesicu omiljene hrane. U jednom trenutku se zapitaš zašto obožavaju tu hranu, zbog čega izgledaju bolje od tebe, zašto su veoma aktivni i nikad nisu u bedaku i umorni od jurcanja? Radoznalost te ubija, danima se mučiš naprežući poslednje atome svog mozga i donosiš veoma tešku odluku. Zatvoriš pse u svoje kaveze, mačku izbaciš napolje i zaključaš vrata, pozatvaraš sve prozore po kući. Konačno sam u kuhinji, uzimaš kesicu hrane za ljubimce, okrećeš je sa svih strana, zatim pažljivo pročitaš sastav. Aha, govedina, vlaknaste materije, malo soje, ulje, vitamini, minerali, povrće, hmmm. Okrećeš je još jednom, konačno otvaraš kesicu.
Mmmmmm, lepo miriše. Gledaš je još neko vreme uživajući u mirisu dok tvoja mačka grebe po prozoru kuhinje. Ne obraćajući mnogo pažnje na ljubomorne ispade tvog ljubimca, polako skupljaš snagu i s viljuškom u ruci prilaziš hrani. Nabadaš jedan komad mesa, i polako prinosiš ustima. Još jednom oklevaš, i prelaziš prag strpljenja. Am. Hmm, malo čudan ukus, njam, hm, nije loše. Tvoja mačka postaje histerična i sve jače grebe po staklu dok ti uživaš u njenoj hrani. Pročitaš još jednom sastav i ukapiraš da ti je to isto tvoja žena spremala pre neki dan. GULAŠ.

Veoma specifican "miris",koji se oseca kod starih osoba i njihovoj okolini.Verujem da stari ljudi,posto imaju vecih briga od higijene,polako pocinju da je zanemaruju.Zato stari ljudi i izgledaju zapusteno.
Neki ovaj miris zovu i "miris smrti",zato sto je posebno intezivan kod osoba koje su pri kraju zivota.Taj miris upijaju zidovi,namestaj,zavese i jako je tesko resiti ga se,jer obicno provertavanje tu ne pomaze!

Da bi osvojili nagradu morate imati 3 ista znaka. Postoje dve vrste cepača, prvi pocepaju brzo, oni drugi polako tako da vide jedan znak, pa drugi koji je različit od prvog, dakle nisu osvojili nagradu ali oni nastavljaju da cepaju ne bi li videli i treći znak. Isto urade i sa drugom šansom. Zajedničko za obe vrste cepača je to da ne staju kod drugog znaka iz ko zna kog razloga.

Javlja se iskljucivo ujutru.Dok pokusavate da se setite kako ste i odakle dosli kuci prethodne noci,vas suvi jezik polako dobija pljuvacku,ukljucujuci mu receptore za ukus,i tada shvatite da bi bilo bolje da ste pojeli punu pepeljaru,nego sto ste uneli sav onaj alkohol...
Najveci problem je kada vas neko probudi telefonom,a vi jos niste izbacili sve pikavce iz grla.Tada zvucite ko da ste sisali zardjalu motornu testeru i pili koktel od motornog ulja,benzina i urina shishmisha.

Dobra kola u zla gospodara.

Kad bi taj auto koga vozi gore navedeni imao dušu, prodao bi je đavolu samo da ga vozi neki manijak. Makar se slupao i izgorio istog trenutka. Vozač istog se slijepo pridržava vožnje kakvu je naučio kod instruktora, dakle "sporo, polako, u četvrtu maksimalno", a 150 konja ispod haube bi bolje prošli da su otišli da pasu travu.

Greota vidjeti tako dobra kola sa takvim vozačem za volanom.

Prešla put od deteta koje se oduševljava šećernoj vuni na vašaru do devojke koja polako kreće da izbija sve pare iz džepa roditeljima i (prvom) dečku jer trendovi i godine tako nalažu. Porasla.

Kroz njeno odrastanje primetiš kako vreme brzo prolazi, kako entropija kreće da jebe mame sa sve jednom rukom zabačenom iza glave. Onako šmekerski.

Ubedljivo najpozerskija muzika na svetu. Odrasli, na prvi pogled zreli ljudi koji imaju fetiš da se oblače u kostime iz filma "Ime ruže", hodaju polako, k'o drogirani, gore-dole memljivim hodnicima sa upaljenim bakljama u rukama, ne skidaju sa lica neki mrtav-ozbiljan izraz i pevaju u unisonu, (doduše veoma lepo), uz pratnju na tradicionalnoj sintisajzerskoj muzici i (valjda) produhovljenim ritam-mašinama.

Svaka klinka sa i najmanjim aspiracijama na neku nedefinisanu vampirsko-mističnu kuloću se loži na njih, od Enigme naovamo.