Pitanje koje nas od najranijih nogu dovodi do zaključka da je to jedna vrlo jebena stvar, a da još nismo ni svesni koliko smo u pravu.

Talas misli koje zapljusnu muške mozgove u prisustvu devojke koja jede bananu ili sladoled. Ili sladoled od banane.

Lako. Prelako. K'o od šale. Pičkin dim.

Kada kažu da je on bio jedan od poslednjih pravih šmekera, verovatno misle pod tim izrazom "šmeker" na onaj tip muškarca koji zna da piše knjige, koji zna da peva, koji zna da se pobije, koji ponekad završi i u zatvoru, koji kada kaže gledajući TV Dnevnik "Majku li im jebem ustašku..!", posle toga i ustane pa ode dobrovoljno u rat.

Bilo kako bilo, sve je manje takvih koji su i pismeni i hrabri, koji znaju da pevaju i da se tuku, da pišu i da trpe batine...

Polako nestaju pred najezdom ljudi koji uglavnom znaju da rade samo jedno od toga nabrojanog i to loše...jer u principu, sve te stvari su međusobno povezane i jedna bez druge nemaju tu težinu i snagu koju treba da imaju.

Ukratko, nemaju oni šmeka kao on, pa zato i ne mogu da budu šmekeri...

Pored redovnog starog pretka koji je zaklao Turčina i prešao u ove krajeve, u porodičnom stablu Srbina je isto tako obavezno i prisustvo institucije takozvanog pretka predratnog gospodina. Ova vrsta obično spada u nešto mlađe pretke u odnosu na dobru staru klasu turkoubica i ona već pokazuje prve znake prefinjenosti i gradske dekadencije naspram naprasitosti i sirove snage osnivača familije. (Prima Turkoktonos)

Gospodin predak predratni gospodin obično je bio jedini pismen u selu i najpametniji okolo tries kilometra, prvi je došo u grad, obuo cipele, poljubio kaldrmu, i počeo da nosi šešir polucilindar engleski Swisslionson i odelo od škotskoga tvida šiveno najvećim delom u Budimu dok su peševi išli u Prag na štepaneka kod čuvenog majstor-pešlije Žumborskog i sinova. Gospodin predak predratni gospodin je posle, uz pomoć, pre svega umeća, znanja, poštenja a donekle možda i ljubavnim vezama sa bogatim ružnim ženama uspeo da stekne ogromno bogatstvo, sedamdeset kuća, stanove u Pešti, osamneset ćupova je imao zakopanih, razne male radnje, kafane, hanove, česme, simfonijski orkestar. Pored toga uveo je i razne inovacije u mnogim privrednim granama, recimo, konkretno, moj predak je izumeo električno kolovratilo za lumbalni deo, neki drugi predak je izumeo baštu, neki možda auspuh i tako dalje, svako već prema interesovanjima; Jelenin deda izumeo je panj.

Dodaćemo još da je, uz sav taj, da kažemo, profesionalni, aspekt gospodskog bivstovanja, gospodin predak predratni gospodin bio (a i samo mu ime kaže) i pravi gospodin ovako u životu, što znači da je bio boem, švaler, vinograd i ministar i obavezno se, pazite sad, vozao gradom jednim fijakerom a u drugom, iza, vozili su mu štap, šešir, tabakeru i burmuticu, to je neka fora bila tad ko sad bemvea da provozaš polako sa izbačenom rukom i jakom muzikom - to je valjda bilo glavno seljačenje tada odnosno glavna odlika gospoštine gospodina pretka predratnog gospodina koja je ostala u pamćenju potomaka da se prepričava na slavama kao jedini sačuvani trag i simbol velikog nekadašnjeg gospodstva našeg

Vanserijski oblik pijanih brljavljuka. Često smo se zadesili u kafani, pa krene ono naše muško, daj turu za turom, samo nek ima na stolu što više. Onda polako dok se raja razilazi, na stolu ostaju prilične količine cuge nepopijene. Tada nastupa pijana budala na scenu, koja tako čisti sva pića redom, bez obzira čija su i koje vrste, dok sto ne ostane čist. Šta ćeš, gre'ota da se baci. A nakon toga nastupaju posledice, dal odma' ili sutra ujutro, sasvim nebitno ali obično su vrlo bolne.

Zvanje koje se dodeljuje za velika dostignuća u oblasti papučarstva. Odlikovanu osobu karakteriše životno postojanje zarad samo jedne stvari : služenja svojoj dragoj. Njegov položaj se može uporediti samo sa životom turske robinje....ali ne robinje kod nekog sultana,ili nekog visokog rangiranog baje.Ne. On je ravan turskoj robinji kod nekog hardkor turskog seljaka iz provincije...spreman i pod da liže, samo ako mu njegov ''Turčin'' naredi. Vremenom, ovo stanje ga obuzima i on polako zaboravlja da je ikad bio slobodan, ili šta je uopšte to sloboda.

Ono što osećas u srcu dok gledaš kevu kako kuca nešto na tvom lap-topu lupajući tastaturu iz sve snage, kao da kuca na pisaćoj mašini iz sedamdesete.

Ono što svi radimo sa ushićenjem kada dobijemo novi računar, jedva čekajući da ih naučimo makar osnovnim funkcijama, jer skoro pa ne znaju ni da ga uključe. Tu se polagano prelazi i na igrice, ali one osnovne, poput karata, minesweeper-a i sličnih, nakon čega njihov učitelj, tj mi, bude jako srećan jer je uspeo da ih nauči. A kasnije, kada počnu da uče i troše sve više vremena na glupi farmville, cityville i ko zna koliko još glupih dickville-a, polako počinjete da proklinjete dan kada ste im uključili glupi Spider Solitaire.

Obuhvata shvatanje ljudi određene države (pošto svaka država ima svoj mentalitet)o tome koliko je zagađena odn.nezagađena sredina u kojoj žive.Ono što jedan narod karakteriše kao normalno,zbog unutrašnjeg uređenja koje bi radije zakinulo na par pluća i mozgova (života) nego dalo pare za čistiji vazduh, drugi karakterišu kao ekološku katastrofu.I monopol je jako bitan faktor.
Zbog razilaženja mišljenja u ovoj sferi planeta polako propada.

Najbolji i najbrži način da se dopre do širokih narodnih masa je definitivno preko edukacije mlađih naraštaja, jer stariji teško menjaju svoje životne navike,a ipak na mladima svet ostaje.

Veliki broj muske populacije se bavi ovim fascinantnim sportom. Strpljive i takticki potkovane osobe su pravi primeri pecarosa. Ali ovaj sport se pre svega bazira na iskustvu koje posedujete, od toga sve zavisi.
U lov na ribe se ne krece bez stapa, udice i mamca. Mamac moze biti crv, glista ili nesto vece (ukoliko imate nesto vece, to je bolje po vas) ili jednostavno vas prijatelj, koji ce ici sa vama i praviti vam drustvo, jer bi pecanje moglo da potraje.
Obicno su to Djordje Vajfert-Dzo ili Jovan Cvijic-Cvija. Ali ako ste Evropski covek, nije na odmet da povedete i nekog vaseg inostranog prijatelja sa kojim bi ste mogli i da prosirite svoje horizonte.
Obicno taj vas prijatelj odradi veliki deo posla, a da vi to i ne primetite.
Pocinjete da se pitate:''Zasto sam ga poveo? Konstantno prica i plasi mi ribu! Vec vidim kako odlazim kuci praznih ruku.''
Ali strpljenje je kljuc uspeha. Ukoliko ste nestrpljivi mozete da ostanete bez prijatelja i kuci se vratite bez ulovljenog plena.
Posle nekog vremena riba polako prilazi mamcu i pocinje da grize. Hvatate stap sa obe ruke i izvlacite je na obalu. Ispostavlja se da je drustvo bila odlicna ideja. Rukujete se sa prijateljem, zahvaljujete mu se na njegovom prisustvu i polako se rastajete.
I tako nasmejani i veoma ponosni na sebe vracate se kuci sa ulovljenim plenom a ne praznih ruku kao sto ste u jednom trenutku pomislili.

ucenje je kognitivan psihicki proces...tako kaze psiholigija,a ja kazem da je ucenje jedna veoma smorna aktivnost u zavisnosti od onoga sto se uci.tako kad je skola u pitanju uvek se trazi nesto sto bi kao bilo vaznije(brijanje,pranje nogu i slicno),kao najbitnija stvar uglavnom se nalazi komp.I tako kako vreme dalje odmice, a mi nismo nista pipnuli od ucenja polako pocinjemo da prokljinjemo ucenje i nevoljno uzimamo knjigu u ruke da bi onako kao preko bede procitali nesto nadajuci se da cemo nesto zapamtiti

Scena kada glavni lik uspe da uradi nešto nemoguće, nešto što su svi iščekivali. Tada se oko njega stvori grupa ljudi koji su do tada živeli svoj život, ali sad su se tu našli, i onda jedan lik iz te grupe istupi i počne polako da tapše, posle par sekundi tapše sve brže i brže i priključuje mu se još nekolicina ljudi, posle pola minuta može se čuti kolektivni aplauz praćen poklicima. Aplauz dostiže vrhunac kada glavnom liku u zagrljaj dođe draga, tu se scena najčešće završava.

Škola smeštena na jednom od najlepših beogradskih krajeva, Senjaku. Do nedavno, bila je poznata po konstantnim bombaškim pretnjama, te su đaci na svoju veliku žalost izostajali sa nastave. Kako se ove dve reči (sport i gimnazija) vrlo retko slažu, objasniću jednu po jednu:
1) Sportska:
1. godina- svi su sportisti, dolaze u klupskim i reprezentativnim trenerkama u školu, gade se na alkohol i cigarete, za drogu nisu čuli.
2. godina- mali broj polako prestaje da se bavi sportom, na odmoru sa najboljim drugom pljugaju sakriveni u obližnjem parku.
3. godina- otprilike polovina trenira, polovina ne, na ekskurziju počinje da se krijumčari trava.
4. godina- samo najistrajniji opstaju, većina puši, duva, pije...

2) gimnazija- gimnazija? GIMNAZIJA!? aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

Ljudi umeju da budu prilično ubedljivi sa svojim licima od plastelina.

Veštački osmeh uz prijatno “dobar dan”. Svakodnevica. Da li je moguće da iz jednog običnog “dobar dan” može da izbija tolika količina negativne energije? Može, jer je neiskren, izopačeni osmeh postao normalan, a kulturan i uljudan, iskren osmeh polako nestaje u čeljustima potuljenosti, koja usisava programirani kancelarijski narod.

Došlo je vreme, kada čisti i ispravni ljudi pucaju po šavovima, bezuspešno pokušavajući da dovedu u sklad svoje principe sa iskrenošću ostatka sveta (ili sa nedostatkom iste).

Pored crtanja, još jedna metoda slikovitog objašnjavanja nemaču pojma. Spika je od stane sagovornika propraćena telećim Raka Radović pogledom, sinhronizovanim sa 'da, da' pokretima glave, što naratoru signalizira da ispred sebe ima figuru koja je pametna kao Goku Rac. Tokom izlaganja primera narator šmekerski lagano, kraičkom oka obraća pažnju na mimiku sagovornika koja mu govori da li spiku završavati sa 'Kontaš sad' ili 'Šta da ti radim, nisam ja kriv što si bistar kao rumunski carinik'. Kad je priča jasna često se koristi i kao igračka za ljubitelje sarkazma.

To je cesta pojava kod osoba kojima se kenja, a trpe do poslednjeg trenutka (bleje na kompu, wc je zauzet...) pa kada dopuze do solje desi im se taj bum frustracija, prouzrokovan ostacima jos svezeg urina po dasci (po kojoj se neko ispisao zato sto je naravno zaboravio da je podigne) koju oni moraju momentalno da obrisu tolet papirom (kojeg nekako bas u tim situacijama nema ili je negde zaturen) dok im braonkasta safalada polako izviruje iz guzice stvarajuci paniku i strah od moguceg lansiranja iste na plocice umesto u zeljenu rupu.

Opasnost za sve što je žensko u njegovom, a vala i u susednim selima, udate, razvedene, mlade, ponekad matore, i žensku nejač od 16 godina pa na dalje..U glavnoj kafani se redovno prepričavaju njegova seksualna dela i nedela, koja polako prerastaju u legendu, a druge muškarce bacaju u senku. Nije dokazano, ali tvrdi se da mu je batina dugačka i preko 25 cm, može satima, u stanju je da do ludila dovede i sedam žena za redom, a bije ga glas i da je opalio i onu čuvenu glumicu iz naših tele novela. Nekada su nosili bela odela, zalizanu kosu i brčiće, a danas su to delije u najlepšoj trenerci, belim čarapama i voze ćaletovog merdžana..

U polu snu ste, držite zatvorene oči osećate se dovoljno naspavano, naravno u svom ste krevetu i razmišljate kako ćete polako da odgmižete do frižidera i jedete one jagode sa šlagom što vam je keva spremila. Nakon otvaranja očiju: Ali.. Gde sam ja? Od prevelike glavobolje i pomućenja razuma nemate predstavu gde i kada ste otišli, kuda ste krenuli i kako ste kog đavola završili tu gde jeste.
-A, da! Pa ja sam krenuo na Egzit. . .da, da... A kako sam završio u kašici od bagera na bugarsko-turskoj granici mogu samo Milana Tarota da pitam.

Tip devojke koja se moze svideti samo Misanu i Misanima. Takvu devojku karakterisu ogromne sise, stomak i bokovi u vidu šlaufa, nisko teziste i čekinje po rukama i nogama. To nikako nije riba za vezu ili setanje, niti nesto sa cim se Misan hvaliti. Sa njom nema dopisivanja i razmenjivanja neznosti. Nju on iscima samo kad mu je dosadno. Misan joj jasno da do znanja da nema mazenja posle seksa. Kad se stvar zavrsi, misanka zna da je vreme da se pakuju stvari i da se polako krene kuci.