ucenje je kognitivan psihicki proces...tako kaze psiholigija,a ja kazem da je ucenje jedna veoma smorna aktivnost u zavisnosti od onoga sto se uci.tako kad je skola u pitanju uvek se trazi nesto sto bi kao bilo vaznije(brijanje,pranje nogu i slicno),kao najbitnija stvar uglavnom se nalazi komp.I tako kako vreme dalje odmice, a mi nismo nista pipnuli od ucenja polako pocinjemo da prokljinjemo ucenje i nevoljno uzimamo knjigu u ruke da bi onako kao preko bede procitali nesto nadajuci se da cemo nesto zapamtiti
u svakom od nas se krije lenjiuvac samo je pitanje koliko smo jaki da ga nateramo da radi nesto.
ovako izgleda moj radni dan kad imam nesto da ucim:Dodjem iz skole sa idejom o ucenju ali komp je bitniji pa onda 1. fejs,i jos neki sajtovi sumnjive sadrzine...to mi oduzme 90% vremena,5% vremena jedem,a ostatak provedem listajuci knjigu(to je obicno pred spavanje)...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
+
e verujmi sve si tacno reko +