Jedan od najzastupljenijih ali i najbesmislenijih izraza kojim pokušavamo nekoga da usporimo. A zašto nema smisla? Pa zašto žuriti na trke? Treba žuriti za vreme trke a ne na trku, osim ako ne kasnimo na istu.

Delovi tela, gde se iz nekog neobjašnjivog razloga, javljaju prve, a kako vreme prolazi i neke druge, sasvim nepotrebne dlačice. Ovim prvima se (dlačice u predelu genitalija, pazuha, grudi, brada i brkovi) koliko god nepotrebne, a kako vreme bude prolazilo i iritantne bile, ljudi donekle i obraduju jer su siguran znak da dolazi doba kad stasavate u svojevrsnu polno sposobnu i nezasitu jedinku. Na žalost pojava drugih dlaka (dlačice iz nosa i ušiju, po ramenima i donjem delu leđa ili neposredno iznad guzova), obično je vesnik primicanja onog drugog dela filma u kome se vršnjak i vršnjakinja polako spremaju da odsviraju svoje te im se iz razumljivih razloga niko i ne raduje.

kada nesto sto bi trebalo vrlo lako da se uradi se pretvori u neizvestan posao zbog odredjenih razloga i kada se konacno sve zavrsi kako treba nas covek veoma cesto ima obicaj,sto zbog olaksanja sto zbog besa koji i dalje oseca u sebi,da izgovori ovu recenicu :)

Kafana u kojoj se zagreva pred izlazak u grad.

Iliti psiho-aktivne supstance, samo na obrazovaniji način. Najbolji način da vodite diskusiju na javnom mestu (ugovarate isporuku ili razmenjujete iskustva) je da umesto reči poput "gandže" i "eksera" koristite ovaj izraz. Možda će bakuta do vas u GSP-u pomisliti da ste ludi, ali svakako neće dići frku da pored nje sedi narkoman.

Nešto nalik živom blatu, što vas guta sve dublje u žabokrečinu besmislice i bespostojanosti, pritom se hraneći snagom i voljom ojačavajući lenjost i pospanost do tačke beznađa gde svaki kamen izgleda kao stena, svaki rad kao Sizifov posao a svaki treptaj kao poslednji. I dok vas ta čamotinja guta svaki deo tela trne i nestaje iz vašeg uma dok svetlo u vašim očima polako ne zauzme tama i bezčinjenične misli koje smo se drznuli da zovemo snovi ne preuzmu sve funkcije te velike sile koja nas deli od životinja a sve da bi sanjali nemoguće, nestvarno ili željeno i utapali se u sopstveno jezero utopije koje isparava sa prvim zracima sunca.

Sigurno je velik deo vas primetio koliko plastika počinje da ulazi u sve pore društva i života. Sve se pravi od jebene plastike! Flaša iz koje piješ sok, kese, kućišta za kompjutere, stolice..
I to nije bilo tako loše, dok nije počelo da prelazi granice : danas možeš da jebeš i plastičnu lutku, koja se sve manje razlikuje od živih žena, jer se i ove budže plastikom gde god im fali kvantiteta. Jedemo plastičan paradajz, krastavce i voće, oblačimo šta vidimo na plastičnim lutkama, i počinjemo plastično da mislimo i osećamo. Polako ali sigurno.
Voditelj na dnevniku je od plastike, političari su od plastike, napucane ribe što vode seljačke emisije su kao barbike - od plastike.

Pecaroški metod za teranje komaraca i muva. U urbanim sredinama koristi se za beskrupulozno sikterisanje gostiju sa gajbe.

Potpuno se pomiriti sa bezizlaznom, finansijskom situacijom i ravnodušno dočekati eventualne posledice kao Raskoljnikov kaznu, jer svako dodatno zamahivanje na splavu koji polako i sigurno ide ka vodopadu, posle svakodnevne borbe sa talasima, predstavlja novi Sizifov posao. Jednostavno, smireno čekanje da Damoklov mač padne, jer je situacija takva da para nema, pa nema.

Argument koji pokušavamo sve redje da upotrebimo, i u koji polažemo sve manje nadanja i kada ga, nekako tiho izgovaramo. Izgleda da smo počeli da polažemo sve manju nadu u dobrotu i nesebičnost ljudi. Izgleda da se ljudskost polako, u nekom medjuprostoru, gubi.

Nije po pravdi ali je pravedno, tebe košta cimanja ali mene košta mnogo više, učini mi toliko, ljudi smo i ti i ja, ko zna - možda ti baš moja pomoć zatreba nekad u životu. Možda ti se nikad i ne vrati sa moje strane ali je ipak ljudski, i ti bi voleo da ti se neko nadje kada ti pomoć najviše zatreba. Baci mi šlauf, to je sve što tražim, ja ću dalje već nekako isplivati.

Sugestija nekome ko nešto radi uzalud. Troši vreme u nadi da radi korisnu stvar, ali naprotiv, on je u nezavidnom položaju.

Čest problem je da neko ne shvati našu brigu pa misli da mu zavidimo i nastavi dalje da tone radeći nešto u čemu ne može uspeti.

Papska greška neiskusnih pastuva koja od njih napravi nesuđene jebače.

Vrsta prčvarnice, obično smeštena u blizini autobuskih stanica u manjim gradovima. Birtija gde pivo košta 60, a porcija girica 80 kinti, a po mirisima koje girice emituju ćeš je najlakše i naći. Četiri stola, 16 do 18 stolica i konobarica sa više očiju nego zuba, sa podjednako pozamašnim sisama i bicepsima. Iako se naziva šoferana to ne znači da se ovde okupljaju isključivo šoferi. To je više utočište za sjebane likove koji su na korak do potpunog očaja, nešto između Geri Rafertijeve Baker street i Tomine Dotako sam dno života. Mesto gde možeš da utoneš u polusan nad svojom rakijom i zamišljaš kako je sve u redu dok te ne trgnu zvuci razbijanja flaše o vuglu za susednim stolom. Tada znaš da je blizu fajront i da je vreme da se polako odteturaš kući.

Jutro, spokojna čarolija životnog ciklusa ponavljanja.
Prvi blic sunčevog reportera se pomalja kroz šalone, a onda sklizne i na tvoje usnulo lice.
Osetiš maznu toplinu i zatvorenih očiju gledaš rumenu šaru ispod kapaka.
Svetlost se širi, kupa celu sobu, čisti čađ mraka i noći iz svih uglova.
Polako žmirkaš, vidiš pramenove svoje kose na jastuku kako blistaju pod ovim čarobnim osvetljenjem.Nikakav šampon ili regenerator ne daje tako bistar i zdrav sjaj.
Maziš licem topao trag svetla na jastuku, umivaš se njim.
Tvoje telo pod pokrivačem počinje da struji budeći se, trepti i cepti energijom dok se istežeš.
Prelep osećaj buđenja pod sunčanim tušem.

Vece je, i kuca vam je puna komaraca. Da vas nebi izjedali celu noc vi uzimate pecaljku u ruke i krecete na posao. Kada ste zavrsili sa ubijanjem komaraca, ponosni i srecni lezete u krevet. Posmatrate sobu jer jos uvek nemozete da zaspite i vidite neku malu crnu tacku na zidu. Secate se da to nije juce bilo tu i misleci da ste ubili sve komarce na zidu polako tonete u san. E pa to malo na crno na zidu je onaj jedini komarac(citaj vampir) koga niste ubili i koji ce vam celu noc j***ti majku samo zato sto ga niste ubili... Sledeci put se setite ovoga i ubite crnu tacku...

Kupila je šareni časopis sa debelim koricama i masnim papirom i na njega potrošila poslednjih dvesta dinara koje joj je majka dala za sendvič i sok na pauzi između predavanja. Čarobni svet prepun blagodeti slobodnog života se otvorio pred njom. Sa druge strane, najgore noćne more greha koji se naziva brak. Vagina se usled prirodnog porođaja nepovratno rastegne i zna se da gde detetu glava prođe tu kurcu sreće nema. Carski rez ostavlja ožiljak koji jednoga dana neće moći da pokrije bikinijem za koji će joj mama ispisati čekove. Sise se od dojenja otrombolje i izgledaju poput pečenih paprika, samo nemaju miris belog luka. Agonija, tuga, čemer i jad! Postoji li veće zlo koje može da snađe tako savršenu žensku jedinku, bez čije tesne pizde svet ne bi opstao ni dana.

Odlučila je, neće se šaliti da u svoj život uvede takvo neopisivo zlo. Možda će morati i mužu ručak da skuva i uštirka kragnu na košulji. Složila se sa drugaricama da im takve stege u životu ne trebaju! Živeće život punim plućima!

Koju godinu kasnije, na godišnjici mature, osećaće se tako uzvišeno jer može da ostane do jutra ne misleći da li je kod kuće čeka dete i napokon će moći da ostvari svoju dugogodišnju želju i iza restorana popuši Marku iz IV-3. Jedine neudate su ona i Sanja. Doduše, Sanja drži jednu od najboljih advokatskih kancelarija u gradu i osmelila se da za koji mesec na svet donese dete, do sada nepoznatog oca. Naša urbana riba, inače prodavačica u obližnjem butiku, ne može da razume takav postupak, jer nema ničeg lepšeg nego deliti dom sa babom, ocem i mamom koja i dalje mezimici pere gaće i kuva jutarnju kafu za rasterivanje mamurluka.

Pored svih čari ovakvog života, tu su i one dve večeri u mesecu kada legne plata, gde se izlazi sa par drugarica čiji zbir godina već premašuje stopedeset. Kakve nezaboravne večeri uz koktele i komplet novih kurčeva koji će se ujutru vratiti svojim ženama. A ona, ona će se vratiti svom fabuloznom životu, ormanima punim krpica, koje polako počinju da odaju godinama pregaženo telo. Grudi, bez obzira što nije dojila, ipak počinju da liče na pečene paprike.

Više nema keve da kuva jutarnju kafu. Čak i kombinacije koje su bile stalne našle su još pre mnogo godina mlađe žensko meso i rekle "Da". U butiku je dobila otkaz jer je gazdarica saznala zašto joj se njen muž uvek onako zagonetno smeškao. Drugarice su ugrabile poslednji voz. Od života punim plućima, ostala je samo etiketa da daje posle tri pića. Udomila je jednu mačku, od nje se ne dobijaju strije, a i vagina ostane čvrsta. Iz ove perspektive, kuvanje gulaša i peglanje veša možda i nije tako loša ideja. Umesto da sprema ćerku za veliku maturu, sredila je mačku za izložbu.

Uglavnom najzeleniji deo svakog grada u Srbiji, pluća grada. Pešaci i povremeni vozači mogu preko polusrušenih ograda da vide izuzetno bujnu faunu, od korovskih trava do mladog drveća, a polako se obnavlja i populacija divljih životinja. U industrijskim zonama se tokom cele godine može naići na veliki broj rekreativaca, pa čak i profesionalnih sportista, zbog izuzetno čistog vazduha i male frekfencije saobraćaja.

Interesantno je napomenuti da su se za vreme socijalizma u industrijskim zonama nalazile fabrike koje su zapošljavale i po više hiljada radnika. Tada je u urbanom planiranju često postavljana zelena zona između stambenih naselja i ovih zona (što iz današnje perspektive izgleda sumanuto). Međutim, sa dolaskom demokratije je ova retrogradna praksa napuštena

Vukajlijasi u Srbiji

Koristi se kada želite da dočarate upornost i snagu koju neko upotrebljava da bi nešto uradio.

Reče davno dal Pašić, dal Vasić, jebem li ga, ali se ispostavilo kao skroz tačno.

Engleska, iliti Britanija, ta zlokobna tvorevina incestuoznih produkata pod cionističkom kontrolom je definitivno najveći naprijatelj koga Srbija ima. Zainteresovali su se za nas negde krajem 19 veka i od tada nam se najebaše majke. Iskorenjivanje Obrenovića, ubistvo Aleksandra, prodaja Draže i instaliranje Broza, sve vrste Jugoslavija, raspad te iste, bombardovanje, ubistvo Djindjića... teško je i nabrojati sve njihove podvale. I tačno sede u onim svojim vintage kancelarijama sa prstima poput Mr Bernsa i samo smišljaju pizdarije i kako da nam stave kurac.
Da im jebem majku, teško. Žene im spadaju u grupu erection killer i jedino što bi moglo da se digne jeste jedan lep spomenik toj smrdljivoj naciji.