Omiljeno mesto klinaca, a i omladine uopste. U doba brze hrane i pomodarstva, babina kuhinja je nacionalni park gastronomije, zasticen od uticaja jednog od navecih zla danjasnice, moderne kuhinje. Tu se jela spravljaju u svom originalnom obliku, pod dirigentskom kutlacom, ovde opstepoznatog bica, nase babe.

U babinoj kuhinji necete videti piletinu premazanu senfom, sarmu sa pavlakom, krompir punjen margarinom...Ne, ne, cak ni splacinama iz Italije, ovde nema mesta, osim uz neke modifikacije (srpska pica). Naravno, u babinoj kuhinji kvalitet ne ide bez kvantiteta. Koliko god pojeli, uvek ima jos.

Ipak, ova endemska vrsta, baba kuvarica, polako izumire. Za 50-ak godine nece vise biti dobre sarme, podvarka, pasulja sa slaninom (ili slanine sa pasuljom). Deca ce se svadjati gde se sluzi najbolja pica (i u pravom i u prenesenom znacenju).

Počinje tako što ćete u nižim razredima u školi stidljivo reći da vas boli stomak da ne bi otišli
na sledeći čas i kontrolni zadatak.

Usled sve češćeg bola u stomaku jednom ćete skupiti muda i zvanično pobeći sa jednog časa sa najboljim ortakom.

Usled sve češćeg bežanja sa kontrolnih zadataka polako ćete početi i da izbegavate one
časove na kojima postoji makar i najmanja verovatnoća da ćete biti prozvani.

Počinje totalno bežanje sa pismenih, kontrolnih i raznih drugih zadataka.

Sve češće počinjete da bežite bez nekog bitnog razloga, a često će vam i ortak predložiti da pobegnete iz škole pa ćete ga ispoštovati.

Nedolaženje na prvih nekoliko časvoa i odlazak sa nekoliko zadnjih.

Retko dolaženje u školu ili ne dolaženje uopšte.

Jedan od načina da sačuvate ravnotežu dok ste u alkoholisanom stanju.

To je ona situacija kada se dopisujete preko chata ili sličnog programa sa nekom osobom koja vam se recimo svidja, i sad, bla bla, tuc muc, vi nailazite na onu temu oko koje ste na prvom mestu i želeli da pričate, haba-haba tematike. Sve polako, idemo okolo, okolišanje na maksimumu, ali dodje momenat kada nešto morate da priznate direktno, a niste sigurni kako će to da se završi, da li će odgovor biti možda - pa joj, i ja bih.. Ili pak - Your contact went offline. Tada, u sekundi posle ispisivanja direktne istine, vi automatski promenite tab na pretraživaču i od nekog blaam i treme uzmete da čitate online Kurir, jer ne smete da se zadržite na stranici gde vam je sagovornica.

izuzetno otrcana sintaksa koja hvala visoj sili polako izumire.nastala je u posleratnom periodu u bivsoj SFRJ i znaci najcesce-SKORO DA ili tako nesto slicno posto ni oni koji su posedovali tako nesto u svom recniku nisu znali pravo znacenje.Nastala je verovatno u periodu kada je seoski govor izgubio popularnost i nije vise bio interesantan.Tada su seoski dziberi stvarali neki novi recnik pokusavajuci da po velikim gradovima prikriju svoje pravo i rumeno seljacko lice.Danas retko mozete cuti tako nesto ali ako cujete bezite sto dalje od tih osoba jer su to zarazne reci i lako putuju kroz mozdanu magistralu te se zabijaju u same nervne zavrsetke sivih celija!

Pretnja oca upućena sinu koji je napravio pizdariju te mu sleduju batine koje će trajati sve dok se prut namenjen prevaspitavanju ne polomi na dva dela.

Standardna replika na sahranama, u obliku žamora ožalošćenih koji su bili dobro upućeni u život pokojnika/ce i zna da mu/joj nisu u životu cvetale ruže.

Pojam za stvarno loš seks, uglavnom jako neiskusnih učesnika, koji uglavnom traje 10 do 15 sekundi ostavljajući učesnika ženskog pola besnim, a muškog posramljenim.

Odličan način da naterate nekoga da dodje na vreme na dogovoreno mesto ako ste se dogovorili da se čujete "kada budete bili blizu". Ako kažete da stižete za 10 ili 15 minuta, to deluje kao preterano gruba procena, i uvek se protumači kao 20 ili 30. Ako kažete da stižete za 12, deluje kao da znate šta pričate, da ste sigurni, i sagovornik će odmah krenuti da se nađe sa vama, da ne bi kasnio kad ste ga već tako precizno obavestili...

Dve subkulture popularne '90. koje sad polako izumiru... Padavicari su bili grungeri i neki moderni rokeri(slusali neki death metal, ex - yu, grung itt.), ali je bilo i prezivelih pankera(premalo, gotovo ih nije ni bilo) i thrashera koji su od praistorije do '91. mlatili na trgu republike dok nije doslo vreme dizelasa kada duga kosa nije smela da se nosi... padavizcari su uvek sedeli u uglu razmisljali "o vaznim drustvenim temama", dok su dizelasi bili hiperaktivni i rugali se "misliocima"... Dizelasi su imali one tapirane siske, kajle, kopije roleksa, Air - Max... dok su padavicari imali masne kosetine, martinke, vijetnamke, kajseve s' metcima, maskirne tole itt. Naravno "tapiri" su bili popularniji od "mislilaca" pa je tim bilo 'ne - popularno' i 'zabranjeno' biti padavicar... evo jedan tipican razgovor izmedju ove dve kreature devedesetih...

Ovde je ključni pojam "dovoljna" količina alkohola popijena prethodne večeri (dana) što je ujedno i sam čin resetovanja. Sutradan nastaje tzv. "postresetna faza" koju karakteriše jaka glavobolja, veliki broj pokušaja da održavaš ravnotežu na relaciji kupatilo-krevet, osećaj da ti samo konac drži uši. Tu su i propušteni pozivi, sms-ovi "koje nikad ne bi poslao", mnogo pitanja na koje nemaš odgovor, pokušaji rekonstrukcije jučerašnjeg dana mahom bez uspeha, odraz u ogledalu koji polako počinješ da prepoznaješ, "bled kao krpa" ili "aristokratsko bela" nijansa boje lica, odsustvo apetita i "definitivna" odluka - "više nikad neću piti". Opet delimičnim normalizovanjem vitalnih funkcija odluku preinačuješ u "više nikad neću TOLIKO piti".

Obično obrnuto proporcionalan razlogu zbog koga se briješ.

Seoski čobanin, grlat koga svi na daljinu čuju

Rečenica koju izgovaramo osobama koje ne umeju diskretno da pogledaju neku zanimljivost koju im pokazujemo. Naravno, pre završene rečenice, glava im već vitla okolo tražeći taj interesantni objekat.

Poruka samom sebi da izdržiš sve pritiske, a da te žena ne kastrira. Sve one kenjaju kako 'oće jakog muškarca pored sebe, sigurnog, kako one to kažu jeb'o ih ćaća... stabilnog, jebemu! E, sad. Kad nađu tog "izabranog", onda im polako sve počinje da smeta. To što ideš na utakmice, piješ pivo u razmeri litar i po na kilogram telesne mase, jedeš pečenje petkom uveče, 'oćeš i da udariš komšiju kad stane na parking ili nekog ćomana što smara devojke na trafici. Sve to smeta. Pokušava da ti otfikari ono muda što ti je majka priroda dala, da se tako izrazim.
Trenutak kad uočiš da ti sprema zamku idealan je za ovu poruku, nastalu na staroj planini Manjača.

Beše što beše i sada je gotovo sve i bilo je dobro. Kuliramo goli ili smo se već obukli, nebitno...

E, sad... Antiklimaks
Polako se strasti smiruju i vraćamo se u realan svet u realnom vremenu, sa svim svojim realnim radostima, realnim dešavanjima i realnim sranjima.
U tom trenutku može da se ukaže potreba da se neobaveznom seksu da neki dublji smisao. Svima je tu jasno da ga i nema baš, ali potreba je toliko jaka da je jedna lagana diskusija o svemu tome neophodna. Kroz tu diskusiju bi valjalo da se sam sebe ubedi da istina nije to što očigledno jeste i da se malo ojača poljuljana iluzija o sebi

Ume da bude zanimljivije od same radnje... Ako duše imaš samo potvrdi i ne filozofiraj

Stara izreka dobijena (viševekovnim)iskustvom našeg naroda u pečenju, dorađivanju, skladištenju i konzumiranjem Svete nam Velikomučenice Prepečenice Šljivić i njene rodbine.
Pošto rakija stavljena u određeno bure ili pripremljena da odleži na neki drugi način polako vremenom menja svoju prirodu i dobija na jačini i aromi, može se reći da se ona u svom buretu ponaša prilično ''aktivno'', i pravi od sebe najbolju rakicu koja može da postane.
Tako kada neka, pretežno, mlađarija napravi glupost pod uticajem alkohola, ova rečenica se koristi i kao opravdanje, jer su oni neiskusni i nemaju utreniranu jetru kao stari, ili prekor (i mentalno skidanje kape) nekome ko je pekao rakiju i zatekao se tu da vidi svojih ruku delo, a i kao ozbiljna grdnja od strane brižne majke i(li) ostalih žena.

Kad nov, mlad i entuzijastičan radnik dođe na svoje prvo radno mesto i krene da sve radi kako treba, pa i više od toga verujući da ispravno postupa i da će na taj način napredovati u toj istoj firmi.
U realnosti, ispašće Marsovac koji nikome nije jasan, ali ko ga jebe, tovari na njega sav posao i obaveze (bar ono što se ne plaća, otprilike sve) kad već voli da radi. Dok ukapira koliko se sjeb'o i da oni koji prstom ne maknu prođu bolje od njega, gotovo. Upao je u Vrzino kolo, dobio je glas čudaka koji to voli i polako ali sigurno gubi i entuzijazam i želju da uopšte nešto i poradi. Ako može da se ikada izvuče.
Dakle, radni narode, pamet u glavu i dupe u stranu.

Iliti Srpska kriza pošto ne verujem da još bilo gde drugde u svetu postoji.
Nastupa kada muškarac tridesetih godina shvati da je bezizlaznoj finansijskoj situaciji, da nema nikave šanse da se ikada zaposli, a da o sopstvenoj porodici sa sve decom, može samo da sanja.
Manifestuje se slično kao i kriza srednjih godina-opijanjem, duvanjem i svim drugim oblicima ponašanja koji su preovladavali u srednjoj školi, a u želji da se vrate tinejdžerske godine, sa sve bezbrižnošću. Tu je i flert sa mnogo mlađim devojkama, konzumiranje aktuelnih tinejdž trendova, od muzike, preko igrica do zavisnosti od Fejsbuka i obavezno prozivanje devojaka svojih godina kao matorih, trulih, propalih, nenomalnih, pomahnitalih, a sve to su zatp što žele brak i porodicu.
U poslednje vreme polako prelazi u epidemiju.

Jako nezgodna vrsta poziranja koja u poslednje vreme medju devojkama doživljava sve veću popularnost.Cilj je da se istovremeno pokažu sva tri glavna atributa:faca,dupe i sise,sto zahteva velike gimnastičke sposobnosti,a tehnika je sldeća:devojka prvo treba da okrene ledja fotoaparatu,a onda da polako,uz sto manje pomeranje nogu i zadnjice zarotira torzo.Poželjno je napućiti usta,staviti jednu ruku na butinu ili guz,a drugu podići recimo, na vrata.Rame se zabacuje što više unazad kako bi se istakla dojka.Idealan položaj bi bio kada bi kičma htela da se izvrne za 180 stepeni,tj. kada bi se guzica pojavila tačno ispod sisa,ali pošto je to teško izvodljivo u praksi se samo teži ovom uglu.