Počinje tako što ćete u nižim razredima u školi stidljivo reći da vas boli stomak da ne bi otišli
na sledeći čas i kontrolni zadatak.
Usled sve češćeg bola u stomaku jednom ćete skupiti muda i zvanično pobeći sa jednog časa sa najboljim ortakom.
Usled sve češćeg bežanja sa kontrolnih zadataka polako ćete početi i da izbegavate one
časove na kojima postoji makar i najmanja verovatnoća da ćete biti prozvani.
Počinje totalno bežanje sa pismenih, kontrolnih i raznih drugih zadataka.
Sve češće počinjete da bežite bez nekog bitnog razloga, a često će vam i ortak predložiti da pobegnete iz škole pa ćete ga ispoštovati.
Nedolaženje na prvih nekoliko časvoa i odlazak sa nekoliko zadnjih.
Retko dolaženje u školu ili ne dolaženje uopšte.
Kao mogući razlozi za bežanje su i otići da ispušiš pljugu, odeš na kafu i razne druge zanimacije.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Meni je lichno samo za ovaj poslednji korak zao, sad kad vise ne idem tamo :-(
Realno u školi je najjače drkanje samo ako imas pravo društvo :)
i onda jednog dana dodje razredni sa ispisnicom :)
i onda jednog dana dodje razredni sa ispisnicom :)