Ovde je ključni pojam "dovoljna" količina alkohola popijena prethodne večeri (dana) što je ujedno i sam čin resetovanja. Sutradan nastaje tzv. "postresetna faza" koju karakteriše jaka glavobolja, veliki broj pokušaja da održavaš ravnotežu na relaciji kupatilo-krevet, osećaj da ti samo konac drži uši. Tu su i propušteni pozivi, sms-ovi "koje nikad ne bi poslao", mnogo pitanja na koje nemaš odgovor, pokušaji rekonstrukcije jučerašnjeg dana mahom bez uspeha, odraz u ogledalu koji polako počinješ da prepoznaješ, "bled kao krpa" ili "aristokratsko bela" nijansa boje lica, odsustvo apetita i "definitivna" odluka - "više nikad neću piti". Opet delimičnim normalizovanjem vitalnih funkcija odluku preinačuješ u "više nikad neću TOLIKO piti".
Celodnevno "jelenovanje", "lavovanje", "amstelovanje" ili čuveno "rakijanje", ali najčešće je uzrok kombinacija prehodno navedenih aktivnosti. Povod je uvek dobro došao i lako se nalazi, a o uzrocima nekom drugom prilikom.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
plus, samo izbriši ovaj smajli na kraju, to mrzimo ovdje :)