Glavna prepreka da se pridje nekoj devojci, uz onaj dopunski razlog-nedostatak hrabrosti.

Nepobitni znak starenja ljudskih jedinki.

Koristi se u zajebanim trenucima kao upozorenje na potencionalno razjebavanje neke lične stvari

To je sindrom devojaka koje se same pojavljuju u teretani i švrljaju pored sprava koje ni jedna devojka u istoriji čovečanstva nije koristila, kao što su benč klupica ili militari pres. Ove devojke ćete prepoznati jer imaju ganc novu fensi trenerčicu, usku i od lasteksa - podrazumeva se, i majicu neke nežne boje, pretežno pink, na kojoj nema ni traga od znoja. Đana joj je zagorela, pa tako ni kriterijumi ne mogu da joj budu previsoki. Dala bi i onom nabildovanom bolidu u sivoj siledžijki kome je kosa opala od steroida, a i onom metroseksualcu koji sam uklanja dlake na obrvama i grudima i daje prednost definiciji u odnosu na masu. Kada joj se neki lik, koji još nije postao impotentan od hemije, približi - ona se pravi da isteže zadnju ložu i klima glavom u ritmu Rijane koja dopire iz slušalica njenog fensi Ajpoda.

Rečenica, ukoliko slediš njenu mudrost, tebe i tvoju inteligenciju baš poistovećuje sa Hasom - glupim herojem mnogih viceva. Sve ćeš raditi kako bi se uklopio u neko društvo, zajednicu. Pićeš što i drugi, slušaćeš što i drugi, glasaćeš za vladajuću partiju, ješćeš govna,jelte,ako to postane standard. Tvoje ''ja'' nestalo je još odavno,u vrtiću, kad su te pretukli jer si rekao da jedenje slina loše. Od tad, još potajno jedeš sline a sopstveno mišljenje o nečemu više i nemaš...šta da se radi, lepo su te prebili tad. Ali jebiga, tebi je lepo, nemaš briga. Mozak ti na stend baju, polako živuckaš život amebe i slediš masu....i sve tako do neke provalije. A kad padneš, nećeš ni primetiti - tebi je lepo.

U gostima si. Moras na veliko polje (iliti da kenjas), uvek neprijatna situacija. Posle duge borbe tela i uma, ipak telesne potrebe preovladjuju. Ulazis u WC, skidas gace, i polako spustas dupe na dasku, odlazuci sto vise trenutak samog sedanja. Samo cekas da ti kroz telo prodje jeza od ledene daske. Spustas se milimetar po milimetar, i sedas, kad ono, daska topla! Obuzima te osecaj neizmernog zadovoljstva. I onda shvatas da ne moze tek tako daska da bude topla, nema u Srbiji onih pametnih solji sto ti lepo automatski greju dasku! Hvata te panika, neko je sedao svojom golom guzicom na to isto mesto gde ti sada sedis samo nekoliko minuta ranije. Najgori deo je kada pocnes da razmisljas ko je to bio.

Mnogo jebeno stvorenje. U lift se švercuje na razne načine, a najčešće se nekom magijom teleportiše iza vas. Kada je već u liftu nema vam spasa. Obično izlazi posle vas ili u ekstremnim slučajevima sa vama. Kada se baba naže u liftu postaje veoma razdragana i hiperaktivna, zanima je sve a ponekad i nešto(o.0). Od babe u liftu se očekuje da svakog trenutka skoči na vas i da počne da vam kida lice. Beg od navedenog stvorenja jednak nuli.

Sintagma koju koristimo da opišemo koliko je neka djevojka dobra riba. Onako, surovo dobra pička.

Bolja i od plazma djevojke za dvije dužine. Kad je vidiš univerzum se zakrivi, vrijeme usporava, ona u reklama-fazonu ma'ne glavom, a njena zlatna kosa se zatalasa i počne da se presijava kao žito po Vojvodini u sparnom ljetnjem danu.

Dok priča Njen umilni baršunasti glasić miluje tvoje bubne opne, poput hora Bečkih dječaka potpomognut sa Suzan Bojl i Jelenom Tomašević kao bek-vokalima. Njoj nije dozvoljeno da radi kao voditeljka jer njena interpretacija ''Nemira u Egiptu, 350000 mrtvih'' djeluje tako osvježavajuće i prijatno.

Jednostavno nema odbrane od tih krupnih crnih očiju. Zatrepće kao svraka na vjetru, i gotov si. Polako ali sigurno osjećaš da ti se noge odvajaju od zemlje i mjau.

Toliko dobra pička.

Puškice, snajperi, ručni topovi... vatreno naoružanje, neophodno za izvojevanje pobeda u sudbonosnim ispitnim bitakama i kontrolnim zadacima. Medjutim, iako časno, sa razvojem tehnologije, ovo konvencionalno naoružanje sve više i više biva napušteno kao zastarelo.
Danas se sa konvencionalnih polako prelazi na biološka oružja- bubice. Zahvaljujući neograničenim novčanim sredstvima i kretanju izvan morala i etičkog ratovanja, svako sa dubljim džepom je u stanju da iskoristi ovaj (bio)tehnoloski izum u ilegalne svrhe.

U poredjenju sa puškicama, za koje ti je potrebna doza snalažljivosti, spretnosti, brzine, ali i lukavstvo, tajming, oštar vid, pa čak i priprema i taktika da bi pobedio protivnika, sa bubicama jednostavno vaš protivnik nema šanse. Danas svako može položiti preko bubice i da se posle hvali da je opasan baja. Više ne moraš da budeš bolji da bi pobedio.
Gde je nestala ona čast, časna borba, heroji?

Ali to isto smo pričali i kada se sa mačeva prešlo na vatrena oružja... Zar ne?

Stigao je hladni januar. Sneg je prekrio sve što je mogao. Tri dana nisam izašao iz kolibe u kojoj sam zivim sa svojim psom. Zovem ga Laki. Sam sam u kolibi već 22 godine. Majka mi je umrla tada, a otac dve godine ranije. Oni su mi bili sve što sam imao. Laki mi je bio jedina svetla tačka u životu, otkako sam ostao bez roditelja. Pronašao sam ga ranjenog u šumi, kada sam išao u lov. Ležao je u snegu sa polomljenom nogom. Krv iz noge je tekla niz sneg, koji se topio pod njenom toplinom. Isparao sam veliki stari šal koji sam nosio na sebi i sa njim zavio Lakijevu nogu. Osetio sam bol i patnju u njegovom cviljenju, ali srećom je preživio. Brzo sam ga odneo kući i stavio na svoj stari mali kauč. Naložio sam vatru u šporetu. Vidio sam da mu je već bilo bolje. Od tada je redovno išao sa mnom u lov i pomagao mi ako uhvatim plen. Nakon tri dana u kolibi sa malo hrane, došlo je vreme da idemo u lov. Prošlo je već tri godine otkad sam pronašao Lakija. Uzeo sam očevu pušku i stavio je preko ramena. Gazio sam kroz duboki sneg, a Laki me je nekako pratio. Jutro je bilo veoma hladno i pomalo maglovito. Nisam se puno nadao da ćemo nešto uloviti. Nakon pola sata čekanja ugledao sam jelena. Naciljao sam ga i opucao. Od pucnja sam pomerio nogu unazad i okliznuo se na poledicu koju nisam primetio. Pogodio sam jelena, ali to nije više bilo ni bitno. Ležao sam sa slomljenom nogom, kao Laki pre tri godine. On mi je prišao sa cviljenjem i počeo da me oblizuje. Iscrpljen, tri dana bez skoro pa nimalo hrane, nisam imao snage da se pomerim. Laki je stojao kraj mene oko deset minuta, a potom je krenuo da luta okolo. Gledao sam kako mi polako nestaje u daljini i magli koja je bila sve gušća. Zaklopio sam oči i polako utonuo u duboki zimski san.

Devojčica koja se najčešće pojavljuje u svim štekovima u naselju, a zatim se mnogo loži i pali. Ona je jedna veoma poželjna prostitutka, jer ljudi koji su je probali daju sve pare na nju. Često je ponekad i nema, pa svoje ime menja u Rizla Falimi. Njeno poreklo najčešće potiče iz Albanije, gde je oni prodaju kao belo roblje, odnosno zeleno. Kada se sa njom družite i iskorišćavate, vaš mozak polako odlazi da hoda po kraterima na Veneri, dok posle njenog delovanja dobijate kratak gubitak pamćenja. Ona je po struci i lekar. Pomaže ljudima kada ih nešto zaboli, pa dok je Maja sa njima, njihovi bolovi, jednostavno nestanu, utrnu.

Ma marihuana bre obična!

momak koga su u nasoj zemlji smatrali relativno netalentovanim za basket je otisao u Grcku i napravio pravi dar mar na terenu!Nakon uspesnih sezona u Grckoj seli se u NBA gde postaje takodje jedan od najboljih igraca i veliki as Sacramento kings-a!Nakon nekoliko sezona dozivljava nesto tezu povredu ali nakon uspesnog oporavka vraca se polako u stari ritam.Veoma kritikovan zbog njegovih cestih "vrdanja" da igra za reprezentaciju sa kojom je osvojio nekoliko istorijskih medalja,Stojakovic je obrazlagao premorom i povredama ali posle debakla reprezentacije na evropskom prvenstvu u Beogradu i otkrivanja nekih cinjecina koje su dovele do slabih rezultata kosarkaske velesile cine se da je Pedja znao "u kom grmu lezi zec" i da je verovatno zeleo da izbegne da bude u posadi broda koji tone!Svakako jedan od najboljih i najuspesnijih igraca srpske kosarke!

Vrsta šamara koja se rijetko viđa. Udarac iz sve snage, ne razmišljajući o posljedicama.
Nešto jače od opaučiti. Šamar lopatom za sneg.

Uzeo si mi reč iz usta.

Laditi muda. Kulirati. Postojati!

Osećati blagi bol u međunožju za sve što se događa u prostorno-vremenskom kontiniumu.

Umetnost boravljenja je postojala još pre 1.8 miliona godina kada je Homo Erectus ispalio ortake lovce i umesto šibanja mamuta izabrao izležavanje i mršenje muda u pećini. Ta jedinka je posle umrla od gladi, jebiga, ali je sebi zacementirala mesto u istoriji kao prvom Boravljanjinu. Vremenom je umetnost boravljenja evoluirala zajedno sa čovekom, tako da su polako počela da se pojavljuju i pravila boravljenja koja se danas prosto nazivaju ''KODEKS''. Tokom istorije, boravljenje je bila omiljena aktivnost mnogih vladara, ali neki od njih su se zaboravili, prekršili pravila kodeksa, što je rezultiralo njihovom smrću, kao što je bio slučaj sa Lujem 16.

Jebački sport.

Pomirljivi stav prema stanju sveta i društva, kvalitetu života i življenja, svojevrstan odbrambeni mehanizam ljudi koji nisu navikli na dobro u životu, a kojih je sve više.

Ubedjeni da jedan čovek ne može menjati svet, u opštem čekanju da neko prvi povuče pa da krenu za njim, ljudi su zaključili da se oko govana i problema ne vredi nervirati koliko nema potrebe, jer, tako možeš samo da poludiš.

Zaključaš ulazna vrata dvaput, na televizoru pronadješ najugodniji kanal, na internetu omiljeni sajt, očistiš stan i urediš ga po nahodje nju svog ukusa i mogućnostima, i polako potoneš u omekšalost mozga gde nema politike, posla, zavera, crnih hronika i nesreće. Sam, zadovoljan u svom malom svetu obojenom nekim vedrijim bojama, sigurnog od onog velikog, sivog i hladnog, na koji svi čekaju skrštenih prstiju u nadi da će neko drugi da ga spašava.

Uobičajena taktika za rat sa komarcima nakon što legnete u krevet ukoliko nemate Autan i niste pročitali tekst u Blic Ženi "Šta da radite ako nemate Autan" (ili ste ga pročitali ali niste voljni da se mažete krastavcem).

Najčešće se legne na stomak a glava okrene na stranu, kako bi slobodno uvo moglo da ima ulogu radara. Odgovarajuća ruka stavi se u pripravnost u visini nosa. Nakon kratkog mirovanja, vaš radar počeće da hvata dobro prepoznatljivo zujanje koje se polako pojačava. Uz malo strpljenja i izgovaranja mantre "Ajde sleti, pičko!" u sebi, osetićete golicanje, nakon čega slobodnom rukom treba razvaliti sebi šamarčinu od koje zuji u uvetu. Nakon toga vraćate se u prvobitni položaj i čekate novog malog gada koji će se upecati u vašu zamku.

Bitka traje dok vas ne savlada san, a rezultati (naduven obraz, rog na čelu, otečena usna i opšti manjak krvi) se saznaju izjutra. U zavisnosti od pretrpljene štete, narednog prepodneva može se javiti sindrom prepadanja od zrnaca prašine koja lebde po sobi.

Završila karijeru. Podlegla pritisku, ali bukvalno.

Gubiti sve ono što čini tvoj život. Trenutak pred pucanje niti, samo te još ona drži. Boriš se, držiš tu nit, držiš je čvrsto, samo još to možeš. Nemaš rešenje zato se i raspadaš, volja za životom postoji ali polako umire. Umire nekako postepeno, spušta se korak po korak, sve je bliže ambisu.

Glava je spuštena ali se pogled povremeno diže, pred svaki onaj korak na dole, još uvek tražiš neki sitan tračak nade. Pokušavaš sve,baš sve! Nema poštovanja prema samome sebi, to više ne postoji, samo je život bitan. To je sve što imaš!

Oči su otvorene, sve se izbistrilo, sad ti je sve jasno. Potpuno razumeš sebe, razumeš i onaj naj udaljeniji deo sebe. I onda sve postaje tako jednostavno.Potrebno je još samo da konačno priznaš sebi....Kraj.