Pojam koji se često vezuje za fiziku, ali i za školu uopšte, naročito na kraju godine, kada se jedinice pretvaraju u dvojke.
A: Sine, kako škola, 'oće li ti ostati koja?
B: Ćale, skloni mi se, vidiš da vežbam pretvaranje, trebaće za sutra, pita hemiju.
A: Ako, ako, samo ti uči, ako budeš dobar, vodiće te tata da gledaš kako druga deca ližu sladoled.
Svaka vaspitno-disciplinska mjera u djetinjstvu, krenuvši od ćuške (za one malo slabije, jeste bolna) pa sve do išarane gujce, kaišem, prutom a u nekim ekstremno ekstremnim slučajevima, i olovkom.
Vrijeme i lokacija: Čas fiskulture, srednja škola, klupa za đake bez opreme.
- Ajde brate, povuci dim, ne smije ti niko ništa. Ako šta profesorka kaže, ima da je bijemo hehehehe.
- A neka! Jednom me je ćale uhvatio kako pušim. Bila je to bolna lekcija. Tri dana nisam mogao da sjednem.
Obavezna fora prisutna kod svih osoba muškog pola uzrasta između 7 i 20 godina (u zavisnosti od toga kad ko preraste tu foru). Fora korištena kad kraj vas i druga nailazi neka užasna cura,grob na kvadrat. Fora nerijetko izaziva vidljive fizičke posledice ...
Škola. Veliki odmor. Stojite i gledate cure sa drugom. U tom trenutku, kraj vas dvojice nailazi najružnija cura u školi.
Ti, povišenim glasom drugu : Jel' ovo ona što si mi rek'o da ti se sviđa ?
Drug : Naiće ona Melanija* , jeba*u ti kevu tad' ...* Melanija - druga najružnija cura u školi ...
Doborodušni savjet starijih šmekera, početnicima u kafani.
"Mali, kad piješ, pij u guzicu a ne u glavu, popij, pojedi, pojebi, ne treba ti ništa više u životu. Nemoj praviti belaja, pij da uživaš, a ne da izgubiš glavu. Pij pomalo, ali navazdan. Slušaj nas, mi smo Bečka škola, istureno odjeljenje kafe bar "Vizantija"...
Rečenica koja u muškarcima izaziva oduševljenje i osećanje olakšanja kroz čitav njihov život.
Škola
Prošao si na popravnom
Seks
Prošao si na popravnom
Starački dom
Dele utrefio si wc šolju, prošao si na popravnom.
Klasična vadjevina , koja najčešće i ne pali, ali vredi pokušati
Ultra kul unuk: Baaabaaaa , štaaa smo rekli za spavanje u dnevnoj ? Zamisli da sad naidje bratunga Šone i da te vidi kako spavaš na fotelji, pa cela škola bi me zajebavala. I prebaci skupštinu, počela mi serija .
Baba : Ne spavam, odmaram malo oči ( Sisaj kurac mali, idi skupljaj sličice, smaraš )
Po narudzbi - trazeno:
Problem jedinke da se uklopi u bilo koje okruzenje ili grupu, izazvano jakim osecajem nepripadanja.
1. urodjeno
(asocijalne licnosti)
2. prinudno
(nametnuto spoljnim faktorom,tipa klaustrofobicni roditelji bez razumevanja za potrebu deteta da ima slobodnu licnost ili gubitak osobe za koju je neko bio narocito vezan)
3. steceno
promena sredine usled selidbe ili izbeglistvo, otkaz, gastarbajterstvo i slicno.
Svi imamo potrebu da budemo prihvaceni u sto vise drustvenih grupa ili slojeva:
-skola ili posao
-prijatelji i drugari
-porodica
-vukajlija :) ili slicne slobodne aktivnosti
-hobi grupe (sport, muzika, ples...)
Sto je veca zastupljenost navedenih faktora, jacamo svoj identitet, samopouzdanje i slobodni duh i nema mogucnosti da zapadnemo u krizu koja je slicna depresiji.
Emisije koje se emituju po velikom broju televizijskih stanica širom sveta. Njihova uloga je da moderne mlade (i ne tako mlade) ljude nauči kulinarskim vratolomijama u ova moderna vremena, u svetu gde brza hrana preovladava.
Međutim, ne lezi vraže, na prosečnog gledaoca ne deluju ič edukativno. Naprotiv, ostavljaju ga u stanju blagog šoka, zbunjenosti i blage nervoze. Tortura počinje samim nazivom jela koje, izgleda, mora imati što "ozbiljniji" naziv. Nastavak ovog TV sadističkog sešna čini nabrajanje namirnica koje su potrebne za jelo, a koje su misaona imenica za modernu srpsku srednju klasu. Sve to se začini čavrljanjem kuvara, voditelja i još nekog saradnika (uglavnom je troje ljudi u kadru, po srpski) koji prosipaju opaske vezane za način pripreme i šale pokupljene iz kante za otpatke Jove Radovanovića.
Krajnji proizvod ovak'e emisije je u suštini instant škola stenjanja za pornićarke. "Zašto?" pitate vi. Zato, što je prosto neverovatno da neko može onako da uživa u polu-spremljenoj hrani, sa zalogajima koji bi jedva nahranili vrapca i da to naglašava sa toliko oduševljenja. Ti zvuci su ekvivalentni zvukovima koje pravi prosečna silikonska pornićarka dok naizmenično oralno zadovoljava električara i vodoinstalatera.
Po inerciji. Objašnjenje za sopstvene iznenadne reakcije, kojima sami sebe iznenadimo, retko u pozitivnom smislu.
- Ćale, zašto me je danas cela škola izbegavala, Maja mi je rekla da je ne zovem više nikad i da mi je ćale seksualni manijak?
- Jebiga, sine, kad si sinoć zaspao, došla neka profuknjača, predstavila se ko tvoja devojka, a sise na izvol'te. Ona meni dobro veče i ja je po automatizmu u'vatim za sisu... Al' obećala je da neće da me tuži!
Narodna izreka raznih azijskih naroda, pretezno medj` Kinezima i Japancima, kao i Vijetnamcima.
No, i narodi sa drugih meridijana takodje imaju dosta slican pogled u pojedinim situacijama.
Porno industrija je na samom pocetku prikazivala filmove sa junacima koji izgledom podsecaju na nekakve ljude koje mozemo sresti na ulici (koji nisu culi za brijace), koji mozda lici bas na naseg komsiju... Stara skola.
Danas smo dosli do te faze da depilirani junaci imaju svoje frizere za donje frizure. Moda nema granice. Tim metodama pokusavaju da umeksaju prirodni izgled muzjaka, nametnu novi, meksi stil, i unesu razdor medju musko-zensko odnose, i stvore neke nove vste odnosa.
A u stvari, ovo spominjanje porno industrije je samo paravan za ono sto sledi. Dakle, mi smo ti kao ti drugi narodi i kao ti Azijati, svaki skoro svaki muzjak na planeti. Kad god obavljamo nuzdu, nekako nam junosa izgleda nereprezentativno, pogotovo ako smo opkoljeni sabracom koji se bave istom delatnoscu u to vreme.. A, opet, i kad se vidimo sa njim u ogledalu ili staklu nekom- nije toliko crno. Opticka varka, moze biti, ni Ajnstajn nije znao odgovor.
Izreka je izvedenica od one gde je navedenog objekta kolac.
Sta je crnac za belkinju, to je belac za Azijatkinju. A sta je onda crnac za Azijatkinju?
Rečenica kojom naši roditelji izražavaju svoje nezadovoljstvo našim (ne)uspehom u školi (ako je uspeh odličan, onda vremenom provedenim nad knjigom) uprkos tome što imamo sve neophodne uslove (i nalog na Vukajliji).
Ja sam do škole pešačio 7 kilometara, a tebi je škola ispred nosa, imaš sve što ti treba, skuvano ti je, opeglano ti je, nisi gladan, nisi žedan... a imaš takve ocene.
Da sam ja imao uslove kakve ti imaš, sada bih bio doktor nauka.
Arhaični naziv institucije koja svojim polaznicima uz minimalan trud pruža šaru kojom će sutradan, naravno uz tatinu pomoć, obezbediti dobro plaćen kancelarijski posao kao visokoobrazovani kadar. Socijalistički ekvivalent današnjim privatnim mega, giga, ultra univerzitetima.
Elem, i najzagriženije pristalice režima pokojnih lidera Josipa Broza i Slobodana Miloševića sa razočarenjem na licu mogu potvrditi postojanje ovakvih pojava. Samo što ih je tad realno boleo kurac da pljuju tatine sinove koji su u Prilepu završili Višu političku, a onda se učlanili u partiju i onda im postali direktori kad su imali siguran posao i platu. Što da kukaju na ljude koje vide dvaput godišnje, je l' da?
Sve u svemu, Viša sodadžiska - smer klakerski je bila, a i ostala sinonim za lipov kurac od škole i kupljenu diplomu. Realno, koji će ti kurac viša škola da mešaš klakere i kabezu. E sad ako se neko odluči za ovaj smer obrazovanja bez nekakve zaleđine komotno se može reći da je dotični jebo ježa u leđa. Danas, na pomen ove "škole" mlađe generacije uglavnom zbunjeno vrte glavom i tupe kako se danas više nigde ne uči marksizam. A nekad su se devojke izvodile na klaker i šampite, eh kako su to bila lepa vremena...
Nikola Džoni Jovanović
Još jedan u nizu... Sedmi kec u jednom tromesečju - novi rekord škole! Razredna, šarajte malo, nisam ja jedini đak u odeljenju... :DMladen Đomla Ivanović: Vidimo se u avgustu brt ;)
Nikola Džoni Jovanović: Ne seri da i ti ideš u Grčku na more buraz xD
Predrag Đope Popović: Pa šta ćeš za upis brate?
Nikola Džoni Jovanović: Ne gine mi Viša uzaludna - smer nadajući :(
Jugoslav Juga Jovanović: Ne gine ti hladnjača kod Matijevića govno malo nezahvalno. Sve si na majkine povuko... :)
Predrag Đope Popović: ROFL
Mladen Đomla Ivanović: Pa lol znači :D
Milica Mica-Cica Vrela mi je pica: Mukica :(
Srboljub Srba Jovanović: Šta jedete govna vas dvojica kad smo već platili da mali završi godinu. Posle će ko tata Viša sodadžiska - smer klakerski, pa u opštinu... Mico, daj neku de si gola. ;)
Nikola Džoni Jovanović: OMG
Deo života koji večno ostaje urezan duboko u vašem srcu. Baš tu u tom dvorištu ste nekada davno vi i vaš stariji brat igrali fudbal, i nenamerno lomili bakino cveće. Da bi izbegli grdnju morali ste nekako to i da zamaskirate. Selotejp je uvek rešavao stvar, makar na neki kraći period. Jurcali ste se po dvorištu, valjali po travi, igrali sa kučetom, baš tu na tom mestu se okupljala familija, bilo vas je puno. Tetke, teče, braća, sestre, stričevi, strine, ujne, ujke, babe i dede. Tad smo roštilj jeli s nogu, u pauzama igre. Tad nismo marili ni za šta na ovom svetu. Jurili smo piliće, hranili smo mačke i pse, gledali prasiće.... Slušali smo bajke, verovali smo u Deda Mraza. Dobro je uvek pobeđivalo. Imitirali smo naše omiljene junake. Bakine đakonije su nas privlačile više od bilo čega drugog, neverovatan spoj mirisa i ukusa. Sve za unuke. Godinama sve ovo prelazi u sećanja. Više ne verujemo u Deda Mraza, znamo da dobro ne pobeđuje uvek, osećamo da su nas naši heroji izneverili, ali baka i deka su i dalje tu za nas. Sada smo stalno u nekoj gužvi, devojke, društvo, škola, mnogo ređe posećujem to selo, ali i dalje volim da odem na par sati. A kada odem, sve me podseća na to vreme, koje je prošlo i nikad se neće vratiti.
U dečijim ligama u kojima se takmiče privatne omladinske škole fudbala postoji takozvano "treće poluvreme". Ono služi da bi roditelji netalentovane dece dobili priliku se hvale slikama svojih miljenika sa utakmice.
Deca koja učestvuju u ovom periodu igre nisu svesna da ništa što oni urade ne utiče na krajnji rezultat jer se računaju samo prva dva poluvremena i da su na terenu jer je to jedini način da vlasnici omladinskih škola fudbala navedu njihove roditellje da i dalje plaćaju članarinu.
Ovakva deca se navikavaju da im roditelji rešavaju probleme i neretko su nesvesna stvarne situacije u kojoj se nalaze jer od zlatnih rešetaka svog kaveza nemaju dobar pogled na svet.
Dešava se da ova deca kasnije, uglavnom pod uticajem sredine, dobiju nagon da pobegnu iz senke svojih roditelja i bez predumišljaja odbacuju svaku njihovu pomoć jer počinju da shvataju šta im ta pomoć donosi.
U koliko neko nikad ne dobije ovakav nagon, on će i u odraslom dobu ostati derište nesposobno za život, podložno manipulaciji, lako će nasedati na prevare i drugi neće imati puno poštovanja prema njemu. Za takvog čoveka kažemo da se vidi da je igrao "treće poluvreme" kad je bio mali.
Pojava da od vašeg starog društva koje je činilo minimum 20 osoba, ostanete samo ti i još 2-3 osobe, maksimum. Naime, kako vreme prolazi sve će više i više biti onih koji će poželeti da krenu nekim drugim putem. Neke će razdvojiti srednja škola, neke različiti muzički ukus, neke selidba. Uglavnom, vaš zajednički put granaće se sve više i više i svako će kad-tad izabrati kojom će stazom u životu poći. Bude tu i svađa, pa se pojedine grupe separatišu nastavljajući dalje solo. U društvu se pronalaze istomišljenici i srodne duše, pa su sve češće viđeni u nekom svom svetu, izbegavajući ostale, kanda nisu više zanimljivi. Pa onda dolazi do nastanka interesovanja za pojedine muzičke žanrove, jerbo to biva u svakog dok preživljava pubertet, i opet do separatisanja određenih pank-rok-metal-rep-folk-pop grupa. Na vašem starom mestu okupljanja okupljaće se samo praznina i sećanja, a vama će, da vas tišti, ostati nostalgija sa nadom da ćete nekad u budućnosti ponovo moći u svako doba dana i noći izaći napolje znajući da će na tom mestu biti ekipa, ista ona koja je tu uvek, ista ona kojoj uvek možete pobeći od problema, ista ona koja vas razume i koja je uvek bila tu da vas oraspoloži, ista ona koja se sada raspala.
Pridev koji se dodaje uz osiromašenu verziju nečega. U ovom kontekstu je opisni, ne posesivni. Potiče od engleskog "poor man's". Koristi se da dočara nešto što može da posluži svrsi, ali ipak je lošije, jednostavno nije to to.
Viša škola - siromahov fakultet
Reebok classic - siromahov Air-max
Lada Niva - siromahova Toyota RAV4
Kup UEFA - siromahova Liga šampiona-Brate, jesi čuo cenu ovih besplatnih akcija, pa mogu samo malu pljeskavicu bez priloga da kupim za te pare, zajebaše nas skroz...
-Jebiga, šta si očekivao, ovo je Srbija, siromahov Kazahstan...
Kad uhvatis sebe da kupujes prase iz gepeka na Kalenicu,otrovnu rakiju sa tezge,,kada ti je normalno da prelazis ulicu na crveno i van pesackog prelaza...je jedan od prvih znakova da si ,mozda ,Srbin.Da bi sto posto bio siguran da si Srbin u tebi mora da postoji srpski inat(sad necu i da hocu) i srpska ljubav prema komsiluku(da komsiji crkne krava ili barem akumulator na kolima ,traktoru...).Svoje nebesko poreklo ces najbolje pokazati,tako sto ces da ides u crkvu,na sve verske praznike i obavezno slusas liturgije,iako ces na njima smrtno da se dosadjujes i nista neces da razumes,kao i da obilno koristis crkvene simbole i to u vidu drvenog krstica na retrovizoru.Srebrni ili zlatni krstic oko vrata su obavezni,kao i zelja da barem jednom u zivotu posetite folkoteku"Nahtwerk" u Austriji.Skola je pozeljna,ali ne vise od srednje,posto visoke skole kvare "prave "srbe,tako sto im pruzaju mogucnost da se druze sa Nesrbima i da upoznaju druge obicaje,koji mogu negativno da uticu na njih.
Ima jos jedna stvar koja je neophodna da bi bio Srbin,a to je da barem jednom u zivotu,pomognes tom istom komsiji(kome zelis da crkne krava) i to kad e najmanje nada i ne trazi,kao i potpunom strancu,koji na tvoju pomoc najmanje racuna.
Kao sto vidite nije lako biti Srbin!
Jos da nije onih politicara koji nas guraju u EU i koji hoce da nam upropaste ove divne obicaje i nametnu nam nehumana pravila,kao sto su parkiranje na mestima predvidjenim za to,kupovina pica i hrane koja ima sertifikate o ispravnosti,idu cak i toliko daleko da pokusavaju da nas nauce da volimo i cenimo komsije!!!!Alo ,bre ljudi ,pa to ne moze tako!!!
Prekinuti se. Totalno uništenje moždanih ćelija metodom inhaliranja dima, prethodno ekstraktovanog iz poveće šišarke koja obiluje svarovski kristalima kao fuksa ispod plavog mosta polno prenosivim, a zatim maestralno svitlanog u najveću moguću buzgiju.
I to u 7 ujutru, pred ulazak u školu ili firmu.
-Tebra, aj' svarimo buzgiju pre nego što udjemo..
-Matori, nikako to. Juče me Lemi zajebao, svitlao neku skankčinu, sidu leči, toliko sam se zgranuo i krenuo kući, mislio da se završila škola.
-Brate, to je bilo prekjuče, a ti nisi bio juče u školi. Ja pitao ove gde si. Gde je Lemi, taj skank izleda stvarno šije.
Nekada, kada je u bilo kojoj grupaciji muzika bila glavno obeležje u srednjim školama ste mogli naići na metalce, pankere, dizelaše itd (da ne nabrajam, svi znamo gradivo..). Ali sada kada se muzika deli samo na tbc-tbc (tehno), dubz-dubz(house), AaAaAa:trileri:(turbo folk), UuUuuu:zavijanje:(pop) došla je nova era, era kompjutera i intereta, te se samim tim ta podela glasi: n00b, pro i 1337.
n00b - E pa takvog svi znamo... To je onaj koji liči na šterbera ali nije štreber, liči na dizelaša ali nije dizelaš, ima 30kg manjka (ako je muško) i zajebava ga ko kako stigne. Ne, nije to odeljenska maskota, to je jadno 13 prase.
pro - To su tkz fenseri, popularni ziljavci škole. Oni su ti koji poseduju (pwneduju) gore navedene n00b-ove. Nikuda ne idu bez naočara za sunce, izgledaju "opasno". Imaju "iskustva" u svemu, ili bar oni tako misle, zauzimaju svaki mogući stub, zid, radijator, ne bi li razmenjivali pljuvačku - pro(fesionalac) i pro(fesionalka).
1337 - Odnosno elita škole su oni koji jedva čekaju da se sklone odatle, pođu na fax i počnu da "žive život" jer u zidinama ustanove zvane srednja škola (koja njima više liči na vrtić) to ne mogu. Mogu se prepoznati po tome što tolerišu ostale tipove učenika, ali se druže samo međusobno i hodnicima koračaju podignutim nosem do plafona. Ne, to nisu snobovi, oni su elita jelte.
