Teška reč za izgovor, a kamoli za sprovođenje u delo. Barem kod nas. Jer, mi držimo do tradicije, znamo ko smo i šta smo, šta hoćemo, a šta nećemo, gde smo bili i gde idemo. Ma, nije valjda? U stvari, besmislen izgovor ograničenih umova da se prihvati sve loše, a prividno korisno sa strane, i iz čiste lenjosti odbaci i ono malo našeg što je bilo dobro.
Kraljevo, 2000.:
- Kuuu, kaka pićka ova Indira, ćivša motrrra, pu!
- Brate, zamolio bih te da batališ malo taj šiptarski i da prestaneš više da pljuješ šlajmare po trotoaru, preterao si.
- Poooo?
------------------------------------------------------------------------------------------------
Toronto, 2000.:
- Tetka, pravim bejbi šauer parti u subotu, d list ov stvari koje mi trebadu iz in d šoping mol.
- Ju, crna ćerko, pa još se nisi ni porodila, ne valja to! Da sačekamo babine, pa po običaju...
- Voda fak iz 'babine'?
-------------------------------------------------------------------------------------------
Beograd, 2000.:
- Koleginice, jel idemo da lajemo na kerove i rušimo Slobu. Gotov je!
- Gledaj si svoj poso, jes' pa da ne smem da se vrnem u Babušnicu, tatko da me utepa. Idem si na kontra-miting. Slobo - slobodo!
Izgovor za neispunjena očekivanja.
-Alo bre hoćeš ti položiti nešto više u pizdu tvoju materinu, ne plaćam ja školarine i sranja da bi se ti zajebavao!
-Sad će to ćale, nisam se još prilagodio na fakultet jbg.
-Prilagodićeš se ti na kopanje samo tako nastavi!
.......................................................................................................
-I novi promašaj Pantelića, izgleda da se jednostavno još uvek nije prilagodio.
