Osoba koja frustracije iz svakodnevnog života leči tako sto kinji učenike,najčešće one lošije ali ni odlični nisu posteđeni navale njihovog besa koja može biti prouzrokovana nekim najbanalnijim stvarima ( npr. profesor tog jutra nije stigao da popije kafu ili ga je poprskao autobus na putu do škole ). Neki od njih su pravi umetnici u ovoj nesvakidašnjoj disciplini mučenja, oni obično imaju jednu grupu đaka koju konstantno kinje (nekima su fetiš loši đaci a nekima pak odlični,nekima devojčice a nekima dečaci itd. u zavisnosti od osobina svoje psihopatske ličnosti), nekim lošim đacima oni bukvalno unište život tako što ih obaraju svake godine, i svesno ima postavljaju pitanje na koje znaju da neće dati odgovor, ali šta njih briga za tuđi život, za njih to nisu osobe već samo jedne od mnogobrojnih recki koje oni udaraju na zidu ''propalih đaka'' koje su zavili u crno.Pošto rade u državnom preduzeću svesni su da mogu da fušerišu koliko god mogu, pa tako neke dugacke lekcije ispredaju za 5 minuta, pa koje ukapirao, ukapirao je, nakon toga onako domaćinski iz zgloba izdele par aseva čisto da ih ne bije maler jer kakav je to čas na kom nije pao nijedan as.Onda tim nesrećnicima održe koji privatni čas , strpaju sebi kneki dinar u džep i mirna bosna.Ovakvi profesori često najčešće predaju matiš, engleski, hemiju, fiziku.Treba napomenuti da su to najčešće profesori sa lošijim primanjima dok ovi imućniji dolaze na čas da bi ispričali dogodovštine sa mnogobrojnih putovanja tokom kojih su obišli pola sveta.
Naravno cast izuzecima, i takvih ima, to su obično oni profesori dobrice koje obožava cela škola, i koji ne umeju da daju kečeve niti da vas upisuju kad zakasnite na čas, tu su takođe i legende-profesori, oni predaju fizičko. muzičko, likovno, ponekad istoriju, geografiju, njihovim odvalama na času i čudnom ponašanju smeje se cela škola, takvi se najduže pamte i postaju urbane legende.