Najveće razočarenje za gladnog čoveka, koje može dovesti do velike potištenosti koja se graniči sa depresijom, svoj trenutni bes i očajanje koje je izazvala praznina obično ispoljavamo kroz različite psovke za koje ni sami nismo bili svesni da ih znamo do tog trenutka. U tom pogrdnom monologu obično pomenemo u najružnijem mogućem kontekstu naše ukućane koji su zaboravili da kupe hleb ili neku drugu namirnicu. Ova nezgodna situacija dobija srećan ishod samo ako subjekt namiri ovu najveću ljudsku potrebu.
Osoba mrtva umorna posle napornog dana dolazi kući, željna jela koje je zamišljala usput. Otvara frižaider, u trenutku shvata da u njemu ne postoji ništa što bi mogla pojesti, spokojnu tišinu njenog doma razbija užasan krik, praćen brojnim i raznovrsnim psovkama, starija komšinica iz zgrade zabrinuta da se nešto užasno nije desilo, zvoni na vrata, ali niko joj ne otvara, osoba se smiruje svesna da je narušila kućni red i mir, komšinica odlazi mrmljajući sebi u bradu kako je ovaj svet potpuno poludeo.
Ajd opet +