Lik 1: Idem gajbi, kasno je, kenjaće mi moji... Au, nemam za noćni, aj mi uletiš 150.
Lik 2: Nemam buraz, ja sam ti studentska sirotinja. Aj sačekaj prvi jutarnji, pa kreni sa Fićkom na stanicu... Ili prespavaj ovde, boli te k*rac, šta se cimaš.

Posle završene žurke u jednom beogradskom klubu na Adi, polako krećemo ka prvoj autobuskoj stanici i pošto smo stigli, svi pomalo pripiti, gledamo na stanici da li ima neka tabla sa redom vožnje. Naravno nema pošto smo u Srbiji gde takve stvari ne postoje ili ako postoje bivaju uništene ubrzo od strane huligana, pripite omladine kao sto smo mi u tom trenutku, ili sto je najtužnije bivaju uništene pod uticajem kiše,snega,sunca itd.Shvatiši da ne autobus neće skoro, pokušavamo da udjemo u taksi ali on odbija da vozi zato što nas je petoro. I posle svega toga prosto se neizbežno nameće to pitanje :"KADA JE PRVI JUTANJI?". Nastaje prepirka izmedju dvojice naj pripitijih oko toga da li autobus krece u pet sa Zelenjaka ili stiže ovde u pet i....Nailazi autobus svi utrčavamo u polu prazan autobus u kome su ljudi koji idu na posao, mi i Kondukter . Shvatamo da smo ušli u noćni i da ćemo morati da napustimo vozilo osim ako ne platimo kartu što naravno nećemo uraditi.Izlazimo kod sajma, razočarani što smo morali da izadjemo i opet se nameće pitanje "KAD JE PRVI JUTARNJI?" I dalje se diskutuje o tom fenomenu ali nikako se ne dolazi do odgovora. Nailazi taksi,zaustavljamo ga i posle par minuta ubedjivanja prihvata da nas vozi,ulazimo u vozilo i misterija ostane ne otkrivena i sveža da se nekome drugom,te večeri ili neke druge, nametne i možda razotkrije !