Unuk prdeža. Postoji samo u modernoj mitologiji Srba. Puvanjak je stidljiv prdež i obično izverti pre nego što iko i primeti da je bio tu.
Ортак који неприметно и ненајављено нестане из друштва. Као онај тихи прдеж, ништа не приметиш па тек касније схватиш шта се десило. Сад га видиш, сад га не видиш. Одмаглио.
-Брате, где нестаде Шоми?
-Нем' појма, извуче се дечко као пувањак из гаћа.
U slengu je puvanjak osoba koja se šunja i prikrada, recimo u neko društvo, da bi svojim smradom iz tog društva oteralo dobro raspoloženje.
Oni su najgora vrsta partibrejkera, a siguran sam da znate bar nekoliko takvih.
Jedan od nečujnih otrovnih prdeža.
Jedva čujan za ljudsko uho, ali zato veoma snažno prisutan u nozdrvama. Lišava dlačice u nosu svih njenih funkcija.Vrši pokolj disajnih puteva. Preko nosa može doći i u pluća gde izaziva pomor svih alveola i ostalih plućnih mehurića.
Zovu ga još i đavolskim prdežom što zbog mirisa sumpora, što zbog pripadajućeg mu pitanja koje glasi: "Kog si to đavola jeo, za boga miloga!?"
U narodu najsmrtonosniji produkt nekog živog bića (živinčeta), koji pogađa pravo u disajne puteve. Više puvanjka u prostoriji stvara golubarnik (to je ustvari prostorija kontaminirana od strane osobe koja je ručkala pasulj Tetovac). Zbog svog tihog ispuštanja a jakog mirisa teško je u masi ljudi odrediti počinioca (Smrdosava, iliti osobu NN). Izazivača ove pojave ima više, kako navode iz zavoda za statistiku:
- Pasulj (najčešće Tetovac, veliki kalibar, dalji domet, solidan smrad);
- Grašak (mali kalibar, bliži domet, malo smrdi);
- Proja i jogurt (kao gasna bomba, satire bronhije);
- Druge namirnice.
Ukoliko pojedete više od gore navedenih namirnica, "mali" puvanjak izrasta u prdež. Razlika između puvanjka i prdeža je ta što puvanjak smrdi ali je tih i graciozan, a prdež se i čuje i oseća, kao da ste jeli trule mačke i klozetske daske plus otkrivate svoj položaj. Na vama je da li će biti Tihomir ili Zvonko. Za Zvonka se samo napregnite i pustite jato golubova...a za Tihomira su potrebne godine i godine treninga. A kada dođete do savršenstva onda ste pravi tihi ubica, koji će uvek imati zagarantovano mesto u autobusu.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.