Neodrživo i neproduktivno višemesečno lenčarenje sa jednim jedinim ciljem negubljenja posla u vreme pandemije
- Sat i po neproduktivnog sedenja za računarom u košulji i donjim delom pidžame
- Dva i po sata gledanja filma sa povremenim bacanjem pogleda na Skype na telefonu
- Sat vremena spremanja i jedenja klope
- Tri sata dremke na kauču sa Skype notifikacijama na telefonu pojačanim do daske
Koliko je dobar, toliko je i loš. Dobro je to što ne moraš da slušaš šefa kako ti sere (ako znaš da isključiš ton na msn-u), to što ne trošiš kintu za prevoz, ne moraš da gledaš raznorazne dupeuvlakače kako se njihov karakter iz dana u dan kruni, ali, sa druge strane, postaneš jebeno asocijalan, ladiš muda 10 sati dok ti se ne digne da nešto i uradiš, možeš da jebeš i da radiš istovremeno, da ga drkaš kad ti devojka nije kod kuće i najvažnije od svega, možeš ceo dan da preležiš a da pritom zaradiš solidnu kintu.
Radni dan (radno vreme 6 sati)
Ustanem u 12, dva sata visim na fejsu, sat vremena radim, prošetam sat vremena, dva sata radim, odigram jedno dve slagalice ili ga izdrkam, pa sednem ko čovek da odradim tri sata.
