Put do nervnog sloma.Deset puta teži nego rad sa decom.
Zamislite branka kockicu kako vodi dvadesetak roditelja od onih malih klinaca.
Rad koji vas, posle vremena predviđenog za rutinizaciju na istom, ispunjava i čini srećnim samo kad ne radite. Dok kad radite, osećaj može da bude dvojak. Prva opcija je da ste postali indiferentni prema svemu, upoznali novog učitelja joge, usavršili tehniku zena, i jedino što može da vas izbaci iz takta jeste prazna flaša vinjaka ili kutija bensendina, koje niste snimili na vreme. Druga opcija je da se još uvek nervirate zbog svakojakih izliva ljudske gluposti, jer se nadate da će uvesti još i Nobelovu nagradu za kidanje živaca, kad su je već dali Obami.
Čas aerobika:
- Idemo! Leva... Levaaaa... Levaaaaaa (majke vam ga, jel mislite vi na još nešto osim na sniženje u Mangu? To vam je i dezorjentisalo neurone. "Izvinite, gde vam stoje plavi džemperi?" - "Do stuba, pa svuda! Kasa je kod izlaza!"
_____________________________________________________________________
Dom zdravlja:- Doktorka i gde sad ja da nosim ovo rešenje?
- Rekoh Vam već, na invalidsku komisiju, Njegoševa 77, ali prvo idite do vašeg poslodavca da vam popuni ovu povrednu listu, ništa nećete da uradite bez toga.
- Aha. A koja ulica? Jer ja ne znam gde je to.
- Njegoševa 77.
- Aha, dobro, i tamo da tražim potvrdnu listu da mi popune.
- Ne, ne, tu povrednu, ne potvrdnu, listu popunjavate na poslu.
- Aaaa, da, da... Ali kako doktorka, pa ja sam na bolovanju, kako ću?
____________________________________________________________________Ucveljena korisnica: Ali molim vas, ja sam 3 puta kucala PIN i sad sam sjebala karticu.
MTS operater: Žao mi je gospođo, ali ja vam sad tu ne mogu pomoći .
Još očajnija: Ali, morate, ubiće me muž, to je njegov telefon.
