Hrvatski glumac srpskog porekla, koji glumi ruske mafijaše u američkim filmovima.
Jedan od onih glumaca čije filmske role retko kada dožive završnu špicu filma.
"E! Si gledao ti onaj jedan Šerbedžijin film u kome on glumi nekog Rusa pa ga ubiju u sred filma?"
"Jedan? Gledao sam bar deset takvih. Moraš biti malo koncizniji, de malo razmisli, čime su ga ubili? Vatrenim ili hladnim oružjem? Hemijskim možda? A ko ga je ubio? Ameri, Rusi ili mutanti? I je l' ubijen u prvih pola sata filma ili kasnije? A gde su ga ubili?"
Najpoznatiji ruski krimos u novijoj istoriji. Dugokos, bradat, lucidan, hladan, nepokolebljiv.
Ah, da! Tako se zvao i jedan od najboljih glumaca (ako ne i najbolji) na prostoru bivše SFRJ.
Menlahonik, koji kao i ja nikada neće prežaliti Ines.
Ukoliko se dotični glumac pojavljuje u najavnoj špici nekog ex YU filma to je siguran pokazatelj da sa tim filmom nema zajebancije. U njegovim filmovima nema likova poput Đode, Đoše, frau Elze, kučeta Sime. To su ozbiljne drame sa dubokoumnim porukama. Rade igra ili intelektualnog alkosa ili zavodnika ili buntovnika ali uz obaveznu cigaru u svakoj sceni. Erotske scene u kojima on glumi su sa primesama jugoslovenskog drndanja-mrndanja a la "Saću da te karam" u kombinaciji sa strastveno romantičnom holivudskom dramaturgijom. Likovi koje igra se nikad ne smeju, ozbiljnog su pogleda, blago zamišljeni, sagovornike nikad ne gledaju u oči. U kasnijem, tj. novijem umetničkom opusu glumi uglavnom ruske mafioze, daleko neinspirativnije i za gledanje i za definisanje
- Brate kevo smorila si više sa tim Klasiktv, prebaci na fudbal
- Imaš svoju sobu, ovo je dobar film, igra Šerbedžija
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.