Ono što čekate kad vam pobegne autobus.
Mesto u koje vas ubacuju pojedini ljudi svojim apsurdnim pitanjima ili ponašanjem. Tek retko, dođete u dodir i sa ponekim stvarno genijalnim pitanjem, koje takođe može da vas baci u rebus. Dva načina da se izađe iz rebusa su:
1. da odustanete od daljeg razmišljanja na temu, ili;
2. da vam se upali sijalica.
Srbija konstantno baca ostatak sveta u duboki rebus, na ovaj ili onaj način.
Autobuska linija u koju uđeš, a ne znaš gde ide, pa na osnovu poznatih mesta na putanji procenjuješ kad treba da siđeš.
Jedan od međustadijuma pijanstva. Veselo raspoloženje i ta suptilna granica između uživanja u alkoholu i preterivanja su prohujalii davno tokom večeri.
Dakle, rebus nastupa daleko posle tačke na kojoj razuman čovek naručuje kiselu, Anđela kurvo i dalje te volim, i konobar-donesi-vrata-dizađem klišea. Tehnički, mnogo je bliže komatoznom stanju. U tom nekom vakuumu gde se organizam grčevito bori da preživi svog pomahnitalog vlasnika se ostaje bez glasa, osećaja za ravnotežu i svesti o tome šta se zbiva u spoljašnjem svetu.
Totalni log off iz stvarnosti, egzistencija izvan vremensko-prostornog kontinuuma. Dašta, olešeni pobratim, onako zablenut u jednu tačku ko goveče, nekom ko posmatra scenu sa strane izgleda sav predan rešavanju nekog nedokučivog rebusa.
- Pola 4 je, polazimo. De je Šomi života ti?
- Sedi u ćošku, bačen u rebus. Zovi Đoleta da ga iznesemo.
Kad keva sprema podvarak pa ne znam da li smrde burazerove noge il kiseli kupus!
- Opet ti smrde noge!
- Nisam ja sad majke mi, keva sprema podvarak!
