Znači, kad izgovorimo recimo mislimo: Odokativno se slažem, najčešće preko kurca, sa prodeklamovanim saopštenjem. U svakodnevnoj konverzaciji bukvalno značenje bilo bi, recimo, nešto tipa: dobro je, samo u znatno blažoj varijanti.
Lepo vreme. Mogli bi malo da izađemo sa gajbe.
-Recimo da bi mogli
Kada je na postavljeno pitanje po ko zna koji put, zarad sigurnosti odgovor izbegnut. Kada nijedna molitva pitanog nije uslišena i pitanje je postavljeno opet. Opet. I opet...sledi vrhunac koinspirativnosti ili nešto poput... Poput čega? Alo, poput čega?! Poput recimo - pseudonima.
- Izvolite gospodine?
- Ja bih da Vam...kako se to kaže...jaooo?
- Predstavim?
- E, brevo! Predstavim nov uređaj!
- Nisam zainteresovan.
- Trenutak gospodine.
- Aman ko si ti i šta hoćeš, dosadno?! Usred sam kuvanja!
...Gospodin koji je pokušao da predstavi nešto, očigledno ni sam ne zna šta, polako se uvukao i do kraja hodnika vlasnikove kuće...- Ama šta ti radiš u mojoj kući?! U crnom mantilu?!
- Ouvaaaj.
- Sad bi' te upuc'o da smo u Americi!
- Kakve veze sad ima Amerika? Vratimo se na temu...
- Ko si bre ti?!...U ovom trenutku dotični hvata za vrat nepoznatog i pritiska ga uz zid, koji obliven znojem, crven u ušima pokušava lakano da se odupre, ali mu ne uspeva...
- Recimo da sam ja gospodin Voker.
- Kakvo je sad pa to ime?! Marš iz moje kuće!
