
Када је на постављено питање по ко зна који пут, зарад сигурности одговор избегнут. Када ниједна молитва питаног није услишена и питање је постављено опет. Опет. И опет...следи врхунац коинспиративности или нешто попут... Попут чега? Ало, попут чега?! Попут рецимо - псеудонима.
- Изволите господине?
- Ја бих да Вам...како се то каже...јаооо?
- Представим?
- Е, брево! Представим нов уређај!
- Нисам заинтересован.
- Тренутак господине.
- Аман ко си ти и шта хоћеш, досадно?! Усред сам кувања!
...Господин који је покушао да представи нешто, очигледно ни сам не зна шта, полако се увукао и до краја ходника власникове куће...
- Ама шта ти радиш у мојој кући?! У црном мантилу?!
- Оувааај.
- Сад би' те упуц'о да смо у Америци!
- Какве везе сад има Америка? Вратимо се на тему...
- Ко си бре ти?!
...У овом тренутку дотични хвата за врат непознатог и притиска га уз зид, који обливен знојем, црвен у ушима покушава лакано да се одупре, али му не успева...
- Рецимо да сам ја господин Вокер.
- Какво је сад па то име?! Марш из моје куће!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Za prvu defku odlična + Dobrodošo
Hoćeš da kažeš da je npr, deseta definicija, bila bi manje dobra?
Ne bre nego većini novih autora prva defka bude sranje. Samo nastavi ovako.
Šta si to uradio? :priča punih usta:
Recimo da sam ti svršio u stau.