Naziv za fekaliju prosečnog makrobiotičara.
- Ko je ostavio onu panaiju u VC-šolji i nije povuk'o vodu?!
- Ja, tata, i nemoj da pričaš tako, to iz VC-šolje je zdravije od svog tog tvog mesišta!
- Pa ti onda, ćero, uzmi pa pojedi opet...
Rečnik / autori
D0
D0BR0VECE
na Vukajliji od jul 2011.viđen 31. dec 2023.
17 definicija0 odabranih270 poena
Najveća glumčina kakvu zemlja još ne pamti sa ovih postora. Takav talenat se ne rađa dvaput. Ako je Zoran Radmilović i Danilo Bata Stojković temelj, Laušević je krov moderne jugoslovenske kinematografije. A bez krova kuća ne može.
Glumac koji je svoju najpoznatiju ulogu odigrao u jednom podgoričkom kafiću. Bio je vrlo ubedljiv. Ubitačan. I po tome je poznatiji narodu nego po svim svojim ostalim ulogama.
Gnjida. Eto šta je. Glumio je Obilića a na kraju ispao Branković. Ajde da je to sve stoički prihvatio, ubiješ dvoje ljudi na čistaka, slučajno kako je sam tvrdio, i posle odeš u zatvor i odradiš te godine, pokaješ se i više ne sereš ništa po medijima o sebi od sramote i stida. Ali ne, mora ceo svet da zna kroz šta je i on prošao. Ne bi to bio Žarko da nije tako, ta glumačka stena, ''Oficir s ružom'', da ne mora kasnije da se hvali po medijima kako je njemu teško, te silne 4 godine provedene po tim prokletim ćuzama.
Pizda. Naime, tog 31. jula, Žarko nije ni znao da je poneo pištolj sa sobom. Neki dušmani su počeli da ga zajebavaju i on se iznervirao, njegov senzibilitet to nije podneo, izvadio taj CZ-99 i rastavio dvojicu sa dušom a trećeg teško ranio. I to sve sa 13 hitaca. Slučajno je l? On to nije prihvatio. Kao neka pičkica i zadnji Cigan, pravdao se kako se samo malo zaneo i kako nije imao sočiva, te nije gledao gde puca. Njegove žrtve su na mestu bile mrtve, koji će ti kurac sočiva Žare kad ti nemaš problema sa dioptrijom.
Sisa. Kada se pokaješ, dovoljno je da samo iskreno uradiš to i samo ti znaš za to, nije fora da svima pričaš i hvališ se time, da ističeš stalno svoju nenaklonjenu sudbinu. Pobegao je u Nju Jork i odatle nastavio da sere. Žarko je oborio nekoliko rekorada po broju prodatih knjiga u Novostima. Mnogo njih je čulo njegovu priču i poverovali su mu. To sranje namerno ne treba objavljivati, nije pošteno ni odležao, a uveliko populiše i plače nad sobom. E pa nije to, nego je željan pažnje. Hoćeš opet da glumiš a? E pa nećeš pička ti materina.
Ali najviše mi se kenja od ovih njegovih kolega glumaca kada se sete Žarka. ''Najveći čovek, najbolji drug, prosto, to je moralo da se desi, ali on je izašao jači nego što je bio. Ima moju punu podršku, Žarko volimo te, vrati se da glumimo opet kao nekad''... Nije mi dobro kada čujem ta sranja po vestima i novinama. On je jedno obično sranje koje je sebi dalo mnogo za pravo, i sada mu je žao. Hoće ponovo da bude glavni šmeker. Ne ide to više.
Ubica. Isti kao i svi drugi. Samo što je javna ličnost. I samo što je napisao tu nakaradnu knjigu. I odma u startu, njegov položaj je povlašćen. Jebeni Tadić ga je pomilovao. Zašto? Da nije možda zato što je u tuči pesnicama i flašama, on fino izvadio pištolj i započeo krvavi pir i odigrao Rigoleto usput? '' Slučajno, nisam hteo. Ubili bi oni nas.'' More murš!
Definicija pisana za Mizantrophi kup
Čovek je, objasnivši prvo sebi, da je zabavan, talentovan, šarmantan i duhovit, uspeo u to da ubedi i široke narodne mase. Njegova ogromna popularnost ne govori toliko o njemu koliko o neizlečivoj retardiranosti ovog naroda. Muzika koju pravi zvuči kao agonija polusilovanog teletabisa. Vrhunac provokativnosti mu je kada nekoj pevaljki postavi pitanje sa koliko godina je izgubila nevinost. Odgovori koje tada dobija mu verovatno deluju šokantno, ali se trudi da to sakrije, što govori dosta o njegovim kompleksima na tu temu. Njegov alter-ego Oskar teško da je zabavan i njegovoj mami.
Cvi oni koji na bini stoje iza Borisava Đorđevića, poznatijeg širim narodnim masama kao veliki, nedostižni, ultrasrbin, Bora Čorba. Za većinu onih koji se izjašnjavaju kao obožavaoci "Riblje čorbe" potpuno nepoznati, misteriozni i, na kraju krajeva, nebitni ljudi, jer svako može da lupa u gitaru ali da peva kao Bora - nikad. Muzičari koji su dali nemerljiv doprinos muzici benda, gotovo jednak kao i pomenuti frontmen, a koji za to nisu dobili nikakav kredit. Takođe, muzičari koji su svoj talenat i umeće stavili u službu čoveka koji je njihov hard rok bend godinama poseljačivao i na kraju ga pretvorio u oblik koji ima danas, kada je prosto sramota izgovoriti da "Riblja čorba" i hard rok imaju nešto zajedničko. Najzad, muzičari koji su svesni da je njihovo vreme odavno prošlo i da više nemaju energije da nešto promene. Uostalom, i jedini razlog zašto i dalje stoje iza Bore Čorbe.
Miroslav Miša Aleksić - Basista, osnivač benda. Rođen i odrastao u centru Beograda, imao pristup stranim rokenrol pločama kada Jugoslavija nije znala šta je gramofon. Sedamdesetih proveo neko vreme u Americi, prisustvovao koncertu "Led Cepelina". Po povratku u zemlju, obogaćen iskustvima, osnovao hard rok bend "Es-o-es" (koji će, nakon što im se Đorđević pridruži, promeniti ime u, šta drugo, "Riblja čorba").
Miroslav Vicko Milatović - Bubnjar, jedan od osnivača, pored Aleksića. Jako mlad, vođen zvukom "Blek sabata", započeo karijeru u hevi metal bendu "Born" a nakon raspada se priključio Aleksiću. Jedini koji je pokušavao donekle da ispolji svoj talenat projektima sa strane, ali su svi prošli nezapaženo, u senci matičnog benda.
Vidoja Džindžer Božinović - Gitarista, bendu se priključio nakon što je Bajaga, svestan da će celog života ćutati i svirati akorde onako kako mu Bora naredi, napustio bend. Rođeni brat velikog Zorana Božinovića iz progresivne "Pop mašine". Svirao u hard rok super grupi, "Rok mašina" i "Dah"-u. Čovek koji verovatno ni danas ne veruje šta svira i šta ga je snašlo.
Nikola Zorić - Klavijaturista, jedini u bendu muzički obrazovan, nije ni bio rođen kada je bend osnovan. Čovek koji se, nakon poslednjeg velikog koncerta "Riblje čorbe" u Areni 2013, još uvek pita šta radi sa svojim životom. Njega i njegov solo bend, sa kojim je nastupao kao predgrupa, publika je izviždala i negodovanjem oterala sa bine, jer ga niko nije prepoznao.
Da, ovo su ljudi koji sviraju "pao sam u sevdah ko šljiva u govno", "praziluk mi iz dupeta viri", "zašto uvek kurcu sviram" i još sijaset drugih "hard rok" pesama i koji bi, da su mogli da vide šta će danas nastati od njih, izvršili harakiri još '85.
Povod za jednodnevnu godišnju erupciju poetskog nagona u Srbalja. Rezultira tvorevinama dostojnim mutantnog hibrida između čika Jove Zmaja i Filipa Višnjića naoružanog ksilofonom.
Bla-bla, bla-bla, bla-bla zdravlje
Trala-lala pravoslavlje
Njanja-njanja-njanja sreća
Ovo-ono puna vreća
Ovaj-onaj... tuc-muc... nožić
La-la, la-la, srećan Božić
DMT
- Smor. Trepti zvezda, kažu da je to onaj avaks, kapiram da seru, ipak, ne verujem da Ameri imaju baš toliko kinte da pošalju avaks da me smara dok blejim. Uvek mi je bilo fascinantno to kako ovi u gradu jedu govna, celu noć džanže sijalice, struja se gori, tačno tamo na horizontu vidim, dva miliona nesretnika prikačenih na tv i espreso aparate. Zamisli. Espreso. Kofein je kurac ja to da vam kažem, gljive brate, gljive su keva. Rastu same, nemaš ti tu ništa oko njih, samo da ih nađeš. Hehe onda ne treperi samo jedna zvezda ako me razumeš šta oću da ti kažem hehe Vidi, znam brate da je tebi sad hladno i sve to ali skapiraj jednu stvar to tako ide matori. Smor je to, kapiram, razumem, napušavam te kurcem, tebi sve jedno ti si crko pa si crko. Ko bi rekao da ćeš ti pre mene? Ali brate jebiga, znao sam da nisi mgao da se izvučeš, svaki hrčak isto prolazi kroz apstinensku krizu, veruj mi, vidiš ove tegle pored tvoje rake, to su ti preci, ovo je Kića, ovo je Mića, da i o oni su bili moji kućni ljubimci, prvi nije bio ćoman, ćale ga zgazio kad je skočio jer ga zvezda zavukla bordou. Mića je bio ćomanština i overio bi za dva dana da nije pokušao da se skine, ali iskreno da ti kažem to što se bacio sa sprata nije neki fazon, pa nije on mačka ili mrav pa da se dočeka na noge. Ti s druge strane sinak dobro si se držao, jedino što si bio slepac Fićo, to odmah da ti kažem, nisi hteo da mrndžamo zajedno, nego samo gudra i gudra, pa daj, od toga se neš leba najesti. I tebi ću da dignem spomenik od tegle, pisaće Fića Višnjić prvi svog imena. To je baš lepo. Vidi, pričali mi kad sam bio u mlađim izviđačima da u mraku imaju strašne stvari, burnjaci, drekavci i one babe što čekaju red za penziju al nema šta da se plašiš. Veruj mi. Šatori mi pričali o tome.
Starija gospođa kasnih pedesetih i ranih šezdesetih godina sa istančanim ukusom za automobile.
Ona je vrlo pobožna žena, ide u crkvu svojim četvorotočkašem svake nedelje, redovno posećuje zelenu pijacu, ponekad ode sa drugaricama na bingo i poneku partiju bridža a uživa u istančanom ukusu šerija pred spavanje.
Vrstan poznavalac automobilizma, ne zanimaju je prdavci nego samo provereni modeli sklepani u najfinijim laboratorijama Nemačke kuhinje.
Mag u izboru opreme, njen auto mora imati klimu, kožu, servo, alarm, senzore za parkiranje i još trista čuda za koje ni sama ne zna koj će joj kurac, al nek stoji.
Obavezno sive ili crne boje kupuju se iskljičivo modeli tri renomirane firme a to su Mercedes, Volkswagen i BMW, sveto trojstvo svake penzionerke u Nemačkoj, jer jebeš 40 godina staža a kupiš recimo japanca nekog. Odma si izdao hardkor, i svi na pijaci a i u crkvi će ti se smejati, blam jebote.
I auto se ne vozi posle 150.000 kilometara. Ne. On se prodaje u inostranstvo obavezno, da bi se kupio neki noviji model, jer baš juče je Gertruda tri straße niže kupila najnovijeg Golfa VIII generacije, a ovaj je tako pase i više nije nizašta.
I na kraju krajeva ovo je sve istina, nema laži nema prevare. Zar ne?
-Halo brate?
-E, kaži.
-Ajd dođi da častim kupio sam kola.
-Ne seeeeeeeri, pa odakle? Kolko si platio, koji model?
-Matori upala mi kašika u med. Passat, 2009, iz Nuremberga vozila ga baba do pijace i nazad, nači ono koža, klima, senzori, DVD, EMS, SMS, PMS, GPS, HIV. Znači brate sve, baba ga u treću nije ubacila.
-MA DO JAJA!!!
Kada ti nesto konacno pocne ici od ruke.
PK
Moderator lak na okidaču. Naizgled je savim običan dečko, sve dok ne sedne za komp, loguje se na sajt i počne da pregleda privatne poruke krcate kojekakvim pritužbama i forum teme za prijavljivanje uvreda i plagijata.
Tad dolazi do neverovatne promene. On postaje Bananamen i kreće u Donkihotovsku bitku sa neprimerenim sadržajima na dragom mu sajtu. BAN-BRISANJE-DELETE-LOCK-BAN-BAN-BAN...
-Nekoliko kolega se žali na tebe. Kažu da deliš banane za svaku sitnicu.
-Ali šefe, nisu to sitnice.
-Kažu da su i na mod forumu pokušali da te obuzdaju, a čak su i javnu temu otvorili o tom problemu.
-Šefe, jako su postali vulgarni. Samo se vređaju, spemuju forum i čet, i po ceo dan spominju one reči na K i P.
-Bananamene, kurac, pička, jebanje matere i napušavanje su reči koje čine sastavni deo srpskog rečnika i folklora, i ti to ne možeš promeniti.
-Gazda, ovaj ti je samo tri dana, kao opomena. Sledeći je trajni!
Simbol strahopoštovanja. Hteli ili ne tog čoveka moramo poštovati. Nikad nije utvrđen precizan razlog ali narodski rečeno red je. A nije ni zanemarljiva činjenica da nam njegova sestra daje pičke potpuno besplatno i svesni smo da on to zna bez daljnjeg.
- Brate, vadi me iz govana, daj dvesta evra na zajam?!
- Alo dečko, nisi mi ti ženin brat. A i nemam te pare.
___________________________________________
- Samo ti večeras možeš da me spasiš, trebaju mi kola i gajba na 2 sata da nestanete, dolazi mi riba iz Australije pa da je ispoštujem ako me razumeš. Samo na 2 sata?
- Ma kakvi, nema šanse, nisi mi ti ženin brat da ja ispunjavam sve tvoje hirove!
- Kako nisam, zete o čemu pričaš to?
- Usvojen si!
Postupak izvršenja neodloživih radova koji trebaju biti urađeni na crveno slovo ili na neki svetac.
-Ajd' što s' takva? Što ne daš?
-Ma daj Mile kani me se! Crveno je slovo danas!
-Ne seri, nisi ranije dobila?!
-Ma ne, svetac veliki, naljutićemo Boga!
-Ajd', Boga moleć' polako. Znam da se i tebi traži.
-Hmmm, ajd samo malo, ako je Boga moleć'...
(deset minuta kasnije)
-Uh Bog te 'ebo, al' dobro jebeš!
............................................................................................................................
-Vidite momci, dnevnica se i danas mora zaraditi. Nema veze je l' crveno slovo il' nije...
-Dobro gazda, nije problem, samo nije dobro baš danas šalovati, uvek se dogodi da se baš na svetac neko povredi.
-Ma pusti to, samo vi to polako, Boga moleć'...
Izraz koji nosi naziv po Forestu Gampu, liku iz istoimenog kultnog filma a koji označava tipa koji će uprkos tome što je u parku slobodno bar dvadeset klupa, sjesti pored nekoga na već zauzetu i otvori spiku, koja je po pravilu suvišna i krajnje nezanimljiva.
A: (sjeda na klupu pored neke hipsterske bičarke) Zdravo.
B: Zdravo. (gleda u stranu)
A: Ja sam Marko.
B: Ovaj... Drago mi je... Violeta.
A: Imaš cigar Violeta?
B: Žao mi je, ne pušim.
A: Šteta, mnogo toga propuštaš. Pušenje je jako zanimljivo.
B: Meni nije. To danas skoro svi rade i onda se ne čineći to izdvajaš u društvu.
A: Da ali ne rade svi na iste načine. Vidiš, možeš da pušiš u parku na klupi, na ćošku naslonjena na zid, kod kuće u spavaćoj sobi, kod kuće u dnevnoj sobi...
2 minuta kasnije
A: ...sa filterom, bez filtera, držeći cigar između srednjeg prsta i kažiprsta, između kažiprsta i palca, dok slušaš muziku, dok gledaš TV...
2 minuta kasnije
A: ...prije ručka, poslije ručka, poslije seksa, prije spavanja, nakon što se probudiš... To je otprilike to.
B: Uh, eno mi ga autobus. Bilo je lijepo razgovarati sa tobom Foreste. (odlazi)
A: Ali ja sam Marko.
