Grupa žena (i par muškaraca) koja samo fizički živi u Srbiji, a duhovno doručkuje ceđenu pomorandžu kod Tifanija, pije kafu bez kofeina u Monte Karlu, šopinguje u Milanu, ruča slatkokiselo prkno od jaka flambirano konjakom u Londonu, sere u Berlinu, ludo se provodi i pije koktele sa trodnevnom omudinom pande na Ibici, iznenada upoznaje osećajnog Mirka, menadžera koji obožava Ligu šampiona, bezalkoholno pivo, skvoš i PES, zaljubljuje se na prvi pogled i to objavljuje Tei, Mii i Lei na ručku, onda ciči, skače i pljeska rukama sa njima, kupuje izazovni "Victoria's secret" donji veš, pali mirišljave sveće po sobi i pušta ambijentalnu muziku, senzualno vodi ljubav sa Mirkom u 37 neverovatnih poza za poboljšanje seksa, zatim otkriva da i on voli Kejt Hadson i da tiho jeca na kraju "Titanika", biva isprošena na vrhu Ajfelove kule, "Da! Da! Da!", angažuje Vladanku Celić za dizajn venčanice i tu im se život završava.
Mada se može završiti mnogo brže i svrhovitije, neočekivanom pojavom melodija Edvarda Ojdanića na plejeru za vreme sastanka redakcije.
Nesvesni svoje malenkosti na zemlji. Jedina svrha njihovog života je da životare, rade uobičajene stvari, zabadaju nos u tuđe probleme, iščuđavaju se i ponose svojim glupim stavovima, skoro pa komercijalnim. Ljudi koji ne shvataju da čovek može biti nešto mnogo bolje i veće. Olakšavajuća okolnost po njih je što ih baš i nije mnogo briga za to.
Mali ljudi su danas istrčali iz svojih uobičajenih jazbinica...sve čistačice i penzioneri i sva boranija danas je imala posebnu čast da loše vesti razmrdaju malo njihovu kolotečinu. Malim ljudima je navodno žao:da li je neki poznati pevač umro? Baš je dobre pesme imao! Šta kažeš, izgorelo obdanište? Jadne te majke, sirota deca. Poginuo neki tamo daleki rođak prijatelja? Trče na svoje facebook profile i ostavljaju žalosne poruke, toliko nakaradne da bih ja pre pomislila da ismevaju čitavu situaciju. Mali ljudi su skriveno srećni...da, blistaju njihove okice podmazane novim tračem. Nikada nisu ni naročito daleko dosezale. Oni su obične ovce, ali priroda je ipak rešila da ih obdari time da to uopšte ne vide. Misle da su slobodni, ali to nikada neće biti...misle da znaju nešto, samo da vešto ponavljaju ono što su ranije čuli, Mali ljudi se bave malim stvarima, a male stvari zapravo su one koje izgledaju tako veliko i važno. Proglasiće me bezosećajnom, i veliko im hvala. Oni nemaju sebe, samo lažnu predstavu toga kako bi duša trebala da izgleda. Ako bi mi se nešto desilo, svi ti mali ljudi srećno bi izmileli, a onda žalili moje roditelje i vrteli glavama. Nikada ih nije bilo briga za mene, ma ne znaju ni da postojim, ali najednom ja sam nešto njima najbliskije i oni rone svoje suze i računaju materijal. Koliko će im dana trajati ovo, koliko će još moći o tome da pričaju? I u svoje suze bi trpali nakunđurene izjave nebuloznosti od kojih se gnušam, a mene niko ne bi ništa pitao. Možda je greška što ovo pišem, ali ne mogu da pomislim na to, a da se mi se ne smuči.
Nekoliko ljudi u životu čoveka koji izvlače ono najbolje i najpozitivnije iz njega, i sa kojima bi vredelo provesti svaki trenutak života. Jebiga, sudbina nameće i ljude koji nisu takvi a sa kojima ipak donekle moraš, a okolnosti nam stavljaju za vrat šefove, šalterske radnike, komšije, ženinu rodbinu..Oni idu u paketu. Ali možda je to dobro, jer onda ove trenutke opuštenosti i zadovoljstva ceniš još više, nebitno gde i kako ih provodiš - važno je sa kim si. I ne treba vam puno. Nadjete već način da dan uobličite u nešto što ima smisla i što vas sve uveseljava. A kada je celo društvo na okupu (na razne nas strane vetrovi seju), tada ispadnu dogadjaji koji se pamte za čitav život. Jer i oni su retki, a lepi.
Košmar svake ćerke. Kod oca izaziva nesanicu. Fin mladić, umeren, pristojan, tiho govori, ruralno urban, počešljan na stranu. Nikad nervozan, nikad oduševljen, egzotičan kao sarma u decembru, mašina za ispunjavanje tudjih očekivanja. Ćerka neće to, hoće uzbudjenje, a ne racionalnost, hoće umerenu ljubomoru, a ne umerenu ravnodušnost, hoće da joj srce zaigra kad najmanje očekuje, a ne da očekuje kad će zaigrati.
-Ćero, on je pravi mladić, vidiš kako je prefinjen i galantan... -Dosadan je stara, guši me, a i ružnjikav je malo, ne svidja mi se... -Dosadan, ružnjikav, guši te...što su ti argumenti! -A što si se onda ti udala za ćaleta? -Pusti ti sad mene i ćaleta, to je druga priča! -Ista je to priča stara moja!
Hitler za decu sa poteškoćama u izgovaranju glasova čiji roditelji imaju poteškoća u rezonovanju. Istim roditeljima su se prvo princ/princeza sa kojim/kojom su ušli u brak pretvorili u žabu/zlu vešticu. Onda im se dvorac pretvorio u straćaru. Još samo da decu pošalju kod logopeda da vidi narod da su glupa i zaostala, pa da se bajka pretvori u noćnu moru.
Mica: Ljiljo, što ne odvedeš ovo dete kod logopeda, vidiš da pola glasova ne izgovara? Ljilja: MOJE dete da ide kod NJEGA NEĆE! Ništa mu ne fali, samo izvodi. (Petnaest godina kasnije) Mica: ’Alo, Ljiljo, ti si? Dušan: Dufan ovde, dobarrr dan. Famo da vidim gde je Uiua. Mama? Uiuo? UIUANA!! Javi fe, Mita!
"Idenje iza babe", šire poznato i kao "bivanje gay" ili "bivanje nogom", podrazumeva vrsnu kvalifikovanost u mnogim disciplinama svakodnevne, ali pre svega posvećene - letargičnosti (čitaj: nesposobnosti za iskustvom). Odbijati punim plućima živeti, u eri Facebook-a i nije tako nesvakidašnje, ali samo masteri i commanderi istinski slede babin put. Primeri:
1. Kada baba klizi uz rampu za wheelchair, a ti umesto da odes okolo na stepenice, ostanes iza nje i nadaš se da će požuriti. 2. Kada ti se Miss Švecke '08 obrati sa veselom pričom kako je previše popila i ne može da kontroliše šta će sledeće uraditi, a ti joj daš pare za taxi i uveravaš je kako će sve biti u redu. 3. Kada shvatiš da ne gledaš više Ally McBeal zato što nema ništa pametnije na TV-u, nego zato što voliš.
U cilju daljeg nizanja primera, dužni smo razjasniti sitne razlike u podkategorijama, kao i komparaciju veština:
Pratilac babe u zori svoje karijere moze joj ostati do kraja dosledan, i izabranu profesiju unapredjivati od osnovnog nivoa ka višim:
- Hodač za babom: kada se prosto nadjes iza babe i ne promenis pravac - Uhodilac babe: kada imaš izbor pre nego sto se zatekneš tu, pa se ipak odlučiš za babinu putanju - Babin sledbenik: kada prosto više nemaš izbora, baba je brža
Gay nije osoba koja gaji simpatije prema pripadnicima istog pola (oni su kul), već pridev savremenog srpskog jezika koji ukazuje na to da je subjekat u jednom trenutku batalio idenje iza babe, i odlučio da postane (po nivoima):
- Gay: kada počneš dijetu, kada kupiš Men's Health, kada ti odjednom postane bitno kako izgledaš i šta drugi misle o tebi - "Joj, kako si gay...": kada slušaš The Corrs i braniš Boška Jakovljevića u raspravama četvrtkom - Deen: kada subotom uveče ostaneš kod kuće i menjaš status na Facebook-u na 5 minuta
I, "last but not least", Noga, takodje savremeni pridev, koji pre svega ukazuje na bogatstvo duhovnih kvaliteta subjekta (nalik onima koje poseduje jedna noga (ako je neko noga, nije pravilo da poseduje istoriju idenja iza babe, ali se ipak svrstava medju sebi po funkciji srodne)):
- Noga: kada se svi dobro zezaju, a ti odeš kući u 12h - Kosmička noga: kada si isključiv po pitanju osobina devojke, i onda se nadje jedna koja ispunjava sve kriterijume, i ti ništa ne uradiš, pa ti je drugari nameste, i posle šest meseci pridje ona tebi, ali ti si u medjuvremenu shvatio da ona ima previsok glas/preduge nokte/prevelike grudi (?), pa opet ne uradiš ništa i to ti deluje savršeno smisleno. - Artur Noga: (1.Poljski atletičar; 2.poslednji stadijum bivanja nogom) kada prosto sediš kod kuće i ni sam ne možeš da veruješ koliko si noga...druge je već sramota da ti kažu.
Naravno, uvek postoje viši stepeni, ali zahtevaju nedvosmislenu opredeljenost i posvećenost, te nisu za puke interesente, ali za kraj navedimo par najblistavijih primera:
- Kada ideš iza svoje babe: tačnije, kada imaš 47 godina, živiš od penzije roditelja i imaš nalog na dvocifrenom broju internet socijalnih mreža - Uber-gay: kada ne voliš Džonija Štulića - Kada ideš iza odredjene babe: kada voliš da provodiš vreme sa babama, jer vrednuju tvoje kvalitete, a ti se tešiš kako prosto imaš old-school vrednosni sistem - Ultimate noga: kada zoveš seksofon - Kada ne znaš da ideš iza babe: kada ti je toliko odmakla da je ne vidiš - Kada ne znaš čemu sva ta frka oko babe: kada si baba
I konačno, pomenuo bih kategorije ljudi koji nikada, ni namerno ni slučajno, ne mogu biti ni gay, ni noga, niti ići iza babe, i zahvaljujem im se jer bez njih ne bismo uvideli ovu esencijalnu razliku medju ionako prerazličitim - Homo "Sapiensima". Pozdrav svim vernim pratiocima, i "svi za babom!"!
- Goran Dimitrijević (onaj što čita sve živo na B92, i kad ga samo gledaš bez tona misliš da su rumunski tenkovi na srpskoj granici) - Meksikanci - Milić Vukašinović - Hercule Poirot - Oni što ti za 20 DIN mašu i pokazuju gde da parkiraš - Minja Subota (taj je kategorija za sebe) - Crnci - Eric Cartman ..... ...
Kovanica koja svakako pokazuje na odsustvo dvoličnosti. Čak i troličnosti. Stadijum u kome ljudi dolaze do toga da se broj 2 i 3 može zameniti slovom n. Matematičkim rečnikom: n teži beskonačnosti. To je faza u kojoj se prevazilazi licemerje, faza u kojoj ga dižemo na viši, uzvišeni nivo. Da, uzvišeni. Kroz vekove važnost ove osobine je napredovala. Na skali od 1 do 10 nije zauzimala mesto, bila je u minusu. Sada je prećutna desetka. Javna tajna. Način na koji funkcioniše odnos ljudi u grupi. Ko je sposoban, neka se prilagodi. Svi su sposobni. Sve zarad uspeha. Da li je sve u životu "postići uspeh"? Da li cilj opravdava sredstvo? Da. Pitajte sve oko sebe. Neće vam to reči, namignuće vam. Namignuti poput pevačice u oronuloj kafani. Mi smo gosti u toj kafani. I volimo je, baš takvu. Nećemo nikom to reći. Volimo je u svom glibu od kog je sačinjena. Volimo je u svom mulju po kom gazimo u njoj. I sami postajemo blato. Blato koje se razliva po podu posle kišnog dana. I to blato i ostajemo. Svaki dan je kišan. Licemerje više nije poraz iskrenosti. Prilagodi se, uspećeš.
Upozoravam da je ovo nešto duža definicija, kome se ne čita nek ne glasa!
Klasična muzika je vrsta muzike o kojoj postoji najveći broj predrasuda i najveći stepen nerazumijevanja. Sad ću pokušati da ih sve oborim:
1. PREDRASUDA: Klasičnom muzikom se može nazvati svaka muzika koja je kvalitetna i koja izdrži test vremena. ISTINA: Tačno je da će svaka kvalitetna muzika ostati vječno aktuelna i da će postati svojevrsan "klasik", ali ipak pop i rok pjesme ma koliki status "klasika" stekle nikada neće biti klasična muzika u pravom smislu te riječi, jer se klasična muzika od samog starta stvara na drugačiji način i sa drugačijom namjerom nego pop i rok. Pop, rok i ostale vrste popularne muzike imaju prije svega cilj da zabave, da ispune očekivanja fanova i da se prodaju. Čak i najekstremniji i najnekomercijalniji žanrovi popularne muzike kao što je death metal i black metal nastoje ostati vjerni svojim fanovima i svom "zvuku" i ti bendovi kroz svo svoje stvaralaštvo manje-više proturaju istu tematiku i istu atmosferu. Za razliku od njih, kompozitori klasične muzike stvaraju muziku radi same muzike, bez namjere da se bilo kome dodvoravaju i bez namjere da ostvare neki veliki profit. Takođe glavni cilj te muzike je da prenese autorovu poruku ili emociju ili jednostavno da izrazi i razradi neku muzičku ideju, a ako se usput desi da se to nekome sviđa utoliko bolje. Zbog toga nema autentičnije muzike od klasične. Dalje, svaki kompozitor klasične muzike nudi publici mnogo veću raznovrsnost nego bilo koji savremeni bend. Dok su kod bendova sve kompozicije - pjesme koje traju od 2 do najviše 10 - 15 minuta, kompozitori klasične muzike stvaraju veoma raznovrsne kompozicije: kantate, opere, klavirske, violinske koncerte, gudačke kvartete, simfonije, koje mogu trajati i preko 2 sata i koje svoju poruku izražavaju tek kad se sagledaju u cjelosti.
2. PREDRASUDA: Da biste cijenili klasičnu muziku i u njoj uživali morate biti muzički obrazovani. ISTINA: Iako vam muzičko obrazovanje sigurno neće naškoditi, možete bez problema uživati u klasičnoj muzici i ako ne znate šta je mol, a šta dur. Klasična muzika kao i svaka druga muzika je prije svega namijenjena publici (laicima), a ne profesionalnim muzičarima. Ona svoju poruku publici prenosi kroz zvuk, a ne kroz notni zapis. A zvuk i jezik muzike je razumljiv svima.
3. PREDRASUDA: Klasična muzika je ozbiljna i samim tim zamarajuća, ne-zabavna i sl. ISTINA: Kao i u popularnoj muzici, tako i u klasičnoj postoje različite vrste kompozicija i različiti stilovi. Naravno da će jedan requiem, liturgija ili misa biti ozbiljni. To ipak ne znači da su i dosadni, jer zadržavajući ozbiljnost, oni mogu izraziti veoma raznovrsne muzičke elemente. Druge vrste klasične muzike kao što su violinski koncerti, klavirski koncerti, končerto groso, simfonija, opera, opereta i sl. nemaju toliko ozbiljnu tematiku i samim tim kompozitorima je data mnogo veća sloboda pri stvaranju. I oni zadržavaju ozbiljnost, ali se pod tim više podrazumijeva dostojanstvenost, kakvu bi trebala da ima svaka iskrena muzika. Tako je i Bob Dylan bio vrlo ozbiljan i mnogi metal bendovi su takođe ozbiljni. Ozbiljno je suprotno od nezrelo i blesavo, a nije suprotno od zabavno. Uostalom najbolja zabava je ozbiljna zabava. Uz sve ovo moram napomenuti da u klasičnom repertoaru postoji i veliki broj kompozicija izuzetno veselog, opuštajućeg i oraspoložavajućeg karaktera i njihovo slušanje nikome ne bi trebalo biti naporno.
4. PREDRASUDA: Klasična muzika je muzika prošlosti. ISTINA: Iako je većina kompozicija koje spadaju u repertoar izvođača klasične muzike komponovana u periodu od 1650 - 1950 i dan danas postoji jako veliki broj kompozitora koji komponuju klasične kompozicije, samo što oni još nisu stekli slavu svojih prethodnika. Razlog za to je ne samo njihova nedovoljna afirmisanost nego i činjenica da mladi uglavnom ignorišu klasičnu muziku kao da ona uopšte ne postoji i gube se u stotinama žanrova i podžanrova popularne muzike.
Šta još da kažem, slušajte klasičnu muziku: Evo nekih preporuka (sve se može naći na torentima i na youtube-u)
Na primer: Vivaldi - 4 godišnja doba, Bah: mnoge svetovne kantate, Brandemburški koncerti, tokata i fuga, Goldbergove varijacije za klavir, Betoven: sve simfonije su izvrsne, klavirske sonate: mjesečeva sonata, patetična sonata, Za Elizu, gudčki kvarteti Razumovski, velika fuga. Mocart: 39, 40, 41. simfonija, klavirske sonate, Mala noćna muzika, opere: Čarobna frula, Figarova ženidba, Čajkovski: 1. klavirski koncert, uvertira 1812. Dvrožak: simfonija iz novog svijeta, Karl Orf: Karmina Burana Stravinski: Posvećenje proljeća ...
P.S. slušanje klasične muzike je jako dobro i za one koji nisu njeni ljubitelji, kao i za bendove koji stvaraju u domenu rokenrola, jer izlaganje uva klasičnoj muzici izaziva stvaranje brojnih muzičkih ideja i može da inspiripše autora da stvori nešto novo u rokenrolu.
Ovom rečenicom roditelji uče svoju decu da nema ništa loše u tome da pokazujemo ljubav koju ne osećamo ako iz toga mozemo izvući neku materijalnu korist.Prvi korak ka prostituciji.
Alkoholno piće od koga se možete napiti samo uz pomoć autosugestije. Melem čije isceljujuće tinkture upropašćuju toksično dejstvo alkohola. Kako sadrži čitav diverzitet flore nemačkih Alpa, usput ćete se izlečiti od upale sinusa, alergije, ešerihije koli, šuljeva, sve u svemu preporodićete se. A planirali ste da se napijete...
- U kurac, dali smo 20 evra za jebeni eliksir mladosti! Ko ide po vinjak?
