Prijava
   

Ljudi Koji

ć Keba

Dragan i Nataša

   

Nemač pojma

Izraz nastao kada je autor definicije posmatrao prijatelja kako pravi špricer od crnog vina.

Mešaš crno vino i kiselu vodu?Koji si ti nemač pojma!

   

Boem

Tip koji zna da stane kad je najlepše, za razliku od klasičnog alkosa koji pije dok se ne usere.

   

hmelj

najsmesnija rec na srpskom jeziku

hmelj!

   

Izvini, moram da počešem pičku

Ako ti je ovo rekla devojka sa kojom večeraš u restoranu, to znači da mora do toaleta da napuderiše nos.

   

Što 'će da mi dođu na slavu !?

Rečenica kojom opravdavate svoje socijalno teže prihvatljivo/neprihvatljivo ponašanje ili svoju nepristojnu pojavu u prisustvu ljudi koji su vam nebitni i sa kojima nemate dodirnih tačaka. S druge strane se pak vidi da vam je ostalo malo respekta prema uvaženim gostima i rodbini koja istu slavu posećuje.

- Jesi li lud, pišaš tamo iza drveta, svi te gledaju!
- Uf, boli me! Što 'će da mi dođu na slavu!?

- Sinoć u kafani sam ih sve oterao u p...m..., ma boli me, što će mi doću na slavu!

   

mobilni pare ključevi cigare

Mantra koja se mrmlja prilikom kretanja bilo gde iz kuće, uz opipavanje unutrašnjih i spoljašnjih džepova.
Majstori ove mantre nikada ne moraju da se vraćaju po jednu od ove četiri stvari, što je do jaja.

   

sima

prvo teskom mukom postane lovacki pas, ili neka druga vrsta dresiranog psa, ali u svakom slucaju visoko obrazovan pas, pa ga gazda izgubi i nadje ga neki vukasin i tretira ga kao obicnu dzukelu koja ni 4 razreda osnovne nema, a kamo li da mu da neki posao u profeisiji, pa taj vukasin pocne da ga kulira i uvaljuje malom retardiranom neci koji ne zna ni od brace mitrovica sam da se odbrani nego tegli cigle zbog njih u rancu, pa ga mali retardirani neca izgubi i nadje ga eva ras pa on tu taman pocne bar da odmara lepo ako vec od posla u profesiji nema nista i onda ga nadje mali retardirani neca sa komsijom sto mu zivi iza ormara i onda on trazi simu nazad, a kad je dolazio originalni simin vlasnik i pri tome vrlo korektan poslodavac neca i vukasin mu nisu dali simu, a sad neca govno licemerno oce simu iako mu nikad nista dobro nije ucinio i dobije simu kao da je sima neko privatno vlasnistvo a ne visoko obrazovan pas kome je neca sjebao zivot, a eva ras se smuva sa komsijom sto zivi iza ormara pa kao moze da obilazi simu i to je kao neki srecan kraj a sima ostao bez posla i jos mora da trpi malog retarda

neke ptice nikad ne polete, a sima cak nije bio ni ptica

   

Musa, srpski gonič

Musa je najstariji među svim gazdinim lovačkim psima.
Čak i ime mu je onakvo kakvo se nekada davno po tradiciji davalo psima u Srbiji, tursko. Njuška mu je seda, a dlaka odavno bez onog sjaja koji je nekada imala.

Stalno leškari na istom mestu u dvorištu, onom koje je osunčano najduže tokom dana.
Prija mu sunce. Star je i krv više ne struji kroz njega onako kao nekada, a i sve mu više smetaju parčići od sačme koje je vremenom dobijao od nekih loših, nepreciznih ili naprosto pijanih lovaca pred koje je tokom svog života isterivao divljač.
Nije nikada mogao da bira lovce sa kojima će ići u lov, jer on je samo lovački pas koji mora da sluša i služi onome zbog čega i postoji na ovom svetu, da pomaže gazdama u lovu...

Tada bi se, prilikom takvih scena, kada se posle nečijeg pucnja začuje i njegovo cviljenje, gazda strčao do njega, pregledao mu rane, isprao ih rakijom iz čuturice, pa onda onu sačmu koja je bila pliće izvadio perorezom, a onu koja je dublje naprosto zaboravio.
...I pomazio bi ga po glavi. Onako malo grubo, ali na takav način da je Musi tada uvek bilo sasvim jasno da su njih dvojica baš najbolji drugovi na svetu.
A ta sačma koja je bila preduboko da bi se izvadila perorezom, jednostavno bi ostajala tamo i vremenom zarasla u njegovo telo.

Musa nije imao nikakav pedigre, oštenio se u jednom selu na vrhu Gledićkih planina, u Šumadiji, tamo gde su svi psi bili baš isti kao i on.
Tako je bilo oduvek, pre nije tamo nikada bilo drugačijih rasa pasa.
Jednog dana je, nekim lepim džipom, stiglo nekoliko ljudi, iz daleka. Pričali su malo sa gazdom, pa onda došli do njegove kućice i počeli da ga maze i zagledaju sa svih strana. Slikali su ga puno puta, zagledali mu zube, nokte, merili ga, merili mu visinu, dužinu, merili mu obim glave, dužinu ušiju...
Rekli su da je on jedan od poslednjih autohtonih primeraka svoje rase, da je veoma redak primerak i da takvi skoro i ne postoje više, jer se ta rasa dosta izmenila u zadnjih 100 godina. Doduše samo po bojama, jer su svi ti balkanski goniči veoma slični po osobinama i izgledu, samo se razlikuju po bojama dlake, pa se onda zbog toga zovu srpski, istarski, posavski, itd...
Kazali su i da je šteta što je već jako star pa ne može da se koristi za priplod, jer takvi, toliko dobri lovački psi, skoro da i ne postoje više na svetu.
Posle su sedeli sa gazdom i pričali, tačnije, gazda im je pričao priče o Musi...Ono kako se klao sa ranjenim divljim veprom, kad jednom dva dana i dve noći nije stao sa lovom i kad se srušio od umora pred njim pa ga je ovaj u naručju nosio kući, kad se samo sa još dva psa iz sela jedne zime poklao sa celim čoporom vukova...i sve tako.
Ljudi su ga zagledali za vreme priče, smejali se, zapitkivali. Onda je jedan ustao i nekim klještima utisnuo tetovažu sa nekim brojem na Musino uvo sa unutrašnje strane.
Tada su mu i dali pedigre, tek tako, tu na licu mesta.
Posle su otišli, a gazda je otišao da spava.

I sada ništa.
Musa i dalje leškari na svojoj sunčanoj strani, doduše ponekada voli da se trapavo i skoro smešno za psa njegovih godina igra sa štencima kojih uvek ima tu oko njega u dvorištu.
Ne ide više u lov, jer ne može da trči kao nekada, ali ga i gazda više ne zove.
Sada za lov ima mlađe pse, koji nisu iste rase kao Musa. Oni se ne kolju sa ranjenim besnim veprovima od 200kg i čoporima vukova, ali i ne padaju od premora.
Oni u lov odlaze kao sportisti, veselo i bez preteranih reakcija.

Ponekad samo podigne glavu i oslušne kada iz šume do njega dopre glas nekog mladog psa koji juri neku divljač...ali odmah posle par sekundi spusti glavu i nastavi da se sunča.

On je tek sada dovoljno star i mudar da dobro zna da sunce baš uvek zalazi i da ta njegova toplota treba obavezno da se maksimalno iskoristi.

   

Paž

Neka frizura, jebem li ga.

- Odoh da se ošišam na paž.
- Boli me kurac.

   

Kasno paljenje

Dizanje spuštene zastavice kada partnerki više nije ni do čega.

- E, e, čekaj, evo ga! Evo ga, napokon!
- E super, taman da ga izbacaš, jer ja odoh.

   

Auto gol na svadbama

Kad pijan u neznanju smuvaš neku rođaku koju do tada nikad nisi video.

-E sine jesi upoznao malu Tamaru, ona ti dođe neka dalja sestra al opet rod je rod.
-Jesam, kurcem u čmoor sam je upoznao

   

Fristajla

Hit pjesma mog djetinjstva. Ko je znao, bio glavni baja ispred zgrade.

fristajla, raka maka fon, ez a raka raka raka maka fon
fristajla, sata da dor, strit for da tapa ma don...raka raka raka raka

   

Teletabisi

Jezivi program za decu koji nema ni smisla, a ni poente. Totalni je rebus i plaši me.

   

Alamani

Germansko pleme iz trećeg veka naše ere poznato po pustošenju zemalja sa kojima su ratovali. Njihova nemilosrdnost je toliko legendarna da se zadržala u govoru mnogih naroda.

- Mama, je l` ostalo šta pečenja od slave?
- Nije sine, oni tatini alamani sve opirili...

   

Ragbi pas košarkaš

Pas koji igra košarku i ragbi.

   

Mala Leđa

Sigurno nešto što oćeš da ti kaže vrh ortak, tipa fazon ko meni Stankela, kati s leđa prilazi riba vrste dobra.

E a pazi ovu fabulu, igro ja za Lausanne-Sports (also referred to as LS) is a Swiss sports club based in Lausanne, Switzerland i tu ja dam het-trik na utakmici mi protiv Šapuiza i prijatelji. Prvi gol krenem sam spola i slalomom dođem pred gošu i lobuem u maniru prekaljenog golgetera, a kaže meni Žulijen : Tomba, a? a ja fazon vičem: GOOOOOOOOL. Drugi gol fatam makazicu s ivice golmanskog prostora i leva stativa-desna stativa-leva stativa-go, nači mnogo lep evrogo dao Pantela. Treći sam dao u vidu najstrože kazne s penaltika, i dolazi mi posle njihov golman u fazonu: Pantela što baš tri?, a ja: Kacam rasan!
I izorganizovali ja i Stankela posle meča sigurno jednu lepu zabavicu revijalnog karaktera i pičimo neku žvaku standardica da sam dao het-trik na utakmici mi protiv Šapuiza i prijatelji. Prvi gol krenem sam spola i slalomom dođem pred gošu i lobuem u maniru prekaljenog golgetera... Kad zaustavi me kumara fazon: MALA LEĐA, BRZO! Okrećem se ja, obuvam Najku papuču, brzo skupljam kosu i bacam osmeh razurožoravajući mislim saće neka riba bombon 505 scrtom. A ono nevera, na Marakani muk. Prilazi mi Snežana Samardžić Marković sa spikom : Pantela prefantastično si terao balon kod prve ubacivke. A Stankela koma!

   

Ostaćemo prijatelji

Srkao si supu za vreme večere. Pio si pivo, a nisi žvakao Orbit. Nisi skinuo čarape pre seksa. Loše si jebao. Ali bio si duhovit i šarmantan. Vredi te sačuvati jer ćeš možda da se popraviš za koju godinu.

vežbaj...

   

Toplina drugog doma

Prvi dom vezan je za tvoju porodicu, za tvoje prve korake, prve reči zbog kojih je majka psovala dedu jer ih te je naučio; prvi dom je mesto u kom je sto spremao onaj koji je poslednji završavao sa jelom, pa ste ti i brat usisavali hranu u sebe... uglavnom, tiče se tebe i tvojih najbližih. Znaš da si tu uvek dobrodošao. Nisi jedino u slučaju da si na sudskim parnicama za podelu zemljišta bio pohlepan. Ili si probao da budeš snalažljiv.
Toplina prvog doma grejaće te dok si živ, bilo da se setiš priča koje su se odigravale za vreme gledanja crtanog filma pred polazak u školu, bilo da se setiš kada si oblačila majčinu odeću i obuću, šminkala se i pravila nakazu od sebe jer si poželela da ličiš na svog zamišljenog lika. Ili poželeo.
E, toplina drugog doma je, pa mogu slobodno da kažem približno slična toplini prvog doma. Drugi dom je tvoja najsvetija tajna koju čuvaš samo za sebe. To može da bude stara kafana u kojoj si se prvi put zapio, može da bude automobil kojim bežiš daleko od svih, sam, može da bude i otvoreni prostor, kutak u šumarku pokraj reke koji samo na papiru nije tvoj. To je tvoj beg od svih briga koje te more. To može da bude i beg od prvog doma. Kako li tek dobro taj drugi dom greje?

-Kojim povodom, Srđane?
-Dobro veče, Ana.
-Uđi čoveče, smrzavaš se tu bezveze. Nego, nisam te očekivala. Šta te natera?
-Pa možeš da pretpostaviš.
-Ah, opet ista priča?
-Ista priča.

(Pola sata kasnije.)

-Dodaj mi upaljač, tu je, pored kreveta.
-A gde su ti cigare?
-Tu bi negde trebale da budu.
-Aha, evo i njih.
-Nego, moram nešto da ti priznam. Nadam se da se nećeš uvrediti.
-Probaj.
-Znaš, ispadam obična gadura sada ali, veruj mi, ne postoji sretnija osoba na svetu od mene, kada se ti posvađaš sa svojom ženom. I znaj, zbog svega što si mi učinio, vrata mog doma su za tebe zauvek otvorena!

   

K'o da mu je Bog ujak

Neverovatno srećan lik. Sve mu odlično ide i ima mnogo sreće. Često se osetimo kao najnesrećniji čovek na svetu kad nam on priča svoje dogodovštine.

- E, 'de je Deki?
- Uvalim ti seki, hehe!
- Ma odjebi debilu, šta je s njim?
- Zapalio na Maltu!
- Odakle mu lova tolika, pa bio je na Zakintosu...
- Nisi čuo? Izvuk'o lovu na štapiću... A ide onim kolima što je kupio od sedmice na lotou...
- K'o da mu je Bog ujak jebote! Nego, je l' i neku ribu na'vatao kad je tol'ke pare skupio...
- Tvoju sestru, opaaa!

#116
+26178
707
definicija