Mi smo spremni da razgovaramo sa vama, ali pre toga, vi treba da se složite sa svim što mi hoćemo.
Rečnik / autori
LA
Lafcadio
na Vukajliji od avgust 2011.viđen 10. sep 2011.
3 definicije0 odabranih20 poena
Jedini način da se Srbima objasni zašto su oni uvijek krivci za sve.
Najkontrovezniji "fudbalski" komentator na ovim prostorima. Jedini ciji su transferi sa televizije na televiziju vise uzburkivali javnost od samih igrackih transfera. Karakteristican nacin komentarisanja utakmica tipa: "Stadion prima 60000, a u pocetku je primao 40000 ljudi ciji je arhitekta bio iz jednog malog mesta, ciji je cale svaki dan pesacio 20 kilometara do posla, elem... cale je imao komsinicu koja nije bila bas u najboljim odnosima sa gazdom gde je zivela kao podstanar", nikoga ne ostavlja ravnodusnim. Isproziva celu familiju igraca, drustvo igraca ispred zgrade, trenera, sudiju, pomocnog sudiju, vodonose, decake koji skupljaju lopte... Mnogi osporavaju njegov rad, ali jedno je sigurno, boljeg nemamo. Za razliku od drugih komentatora kojima bi i sah bio problem da prenose, on svaku utakmicu pocinje sa dovoljnom dozom histerije i entuzijazma kao da se neko rastaje sa zivotom i povecava dozu adrenalina, nama, gledaocima kraj malih ekrana i omogucava nam da se koliko-toliko bolje uzivimo u susret.
-Kaka je fantastican fudbaler, ali njegova majka je izjavila da joj se ne svidja njegova frizura i da misli da bi mu bilo lepse kad bi se osisao.
-Vidite kako Drogba duva u svoje kopacke, zapravo, on ima poseban ritual ciscenja, najpre ih opere vodom, a onda stavlja francuski dnevni list iznutra, jednom prilkom mu je stavljena engleska novina sto ga je veoma naljutilo.
-Vidite ove kostobrane sto nosi golman, ah ne vidite ih, ispricacu vam posle nesto u vezi njih...
-dakle, to ce biti zuti karton, a zanimljivo je da je otac Jankulovskog Makedonac, koji je sedamdesetih godina otisao u Cehoslovacku, gde se ozenio Cehinjom i prvom sinu dao ime Dragan, a drugom je hteo da da ime Marko, ali mu se supruga pobunila i dala mu ime Marek
-Liverpuldjani (stanovnici Liverpula)
-Toliko mnogo iznenadjenja na sampionatu, da bi bilo veliko iznenadjenje da ne bude nikakvih iznenadjenja.
-Cini mi se, ali mislim da sam u pravu, da je Kupe bio kod frizera, ali ne samo zbog sisanja
-Ako budete culi da sudija svira pistaljkom u ritmu, to je zato sto je on direktor muzicke skole...
Prslost donjih i srednjih slojeva. Pucanje čoveka po šavovima, paranje duše i pantalona na dupetu, padanje u sivi belutak zbog besparice, stresa, usamljenosti, neshvaćenosti..Manifestuje se na razne načine, u raznim vidovima, na raznim mestima. Nešto kao odosmo u kurac polako.
- Pre neki dan ulazim u osmicu, iako izbegavam sve vidove gradskog prevoza. Autobus polu-pun, tajac, svi ćute, niko se ne smeje, niko nije namršten - kamene face tupih pogleda. Nakon dva minuta tišine koju nije narušilo ni jedno bezazleno nakašljavanje, devojka otvara torbu, vadi melodiku, i kreće da svira "Hej Sloveni".
- Medjugradski bus, linija Šabac-Beograd. Posle deset minuta od polaska kondukter kreće da pregleda karte, dolazi do čoveka koji spava:
- Kartu gospodine..
- Kartu..Čekaj..Ne znam gde je. Dajte mi jednu do Šapca.
- Sad smo krenuli iz Šapca.
- Aha..A gde idemo?
- Idemo za Beograd.
- Aha. Dobro dajte mi jednu do Beograda.
Skontao sam da dosta često, dok par ljudi čeka na semaforu - ako prvi do puta ne krene čim se upali zeleno, uglavnom niko ne kreće. Jednom sam namerno čekao pet sekundi i svi su stajali, niko nije ni primetio..Polako ali sigurno, postajemo ovce.
Zakon Srbije kaže da se srednjoškolske ekskurzije mogu organizovati u inostranstvu tek u 3. i 4. srednje, tako da, eto šanse da se gomila tinejdžera prošeta po Evropi i upozna se sa blagodetima ( čitaj: odvali se od alkohola ) Grčke, Italije, Francuske, Španije ili Češke.
Ekskurziju razredni starešina najavljuje početkom godine obaveštenjem da se ide za mesec dana i da sve to košta samo četrdeset i kusur 'iljada, plus dnevnice od nekih 30, 40 evra. Na đacima je da raspodele dva gratisa, oni se međusobno pokolju oko toga, pa razredna na kraju uzme stvar u svoje ruke i podeli gratise na 20 i kusur dela. Sledi nekih mesec dana nabavljanja pasoša, vađenja viza i drkanja oko raznih drugih papira, kao razlog neznanja prilikom ispitivanja đaci se pravdaju sa: "Spremam se za ekskurziju", iako klinac samo ladi jaja dok se ćale i keva lome da potegnu veze i izvade pasoš na vreme.
Dan uoči puta u kofere se pakuju grickalice, sokovi, 15 pari čarapa, 16 para gaća, gomila majci, pantalona. Opšte rasulo u kući.
Polazi se sa nekog parkinga u 5 ujutru, noć pre toga kol'ko god da se trudiš, nema šanse da spavaš više od pola sata. Putuje se ceo dan, staje se nekoliko puta, na prvoj benzinskoj pumpi troše se prve pare - odeljenski pušači kupuju po boks "Marlbora", kol'ko da potraje prva dva dana.
Stiže se u hotel oko 8 uveče, tačno na večeru, tu će razredni starešina svima da podeli po ulaznicu za diskoteku koja je ujedno i žeton za besplatno piće.
I ETO! Napokon, posle ko zna koliko hiljada kilometara puta, vrhunac ekskurzije - prilika da se svi kolektivno masakriraju od piva, balantajnsa , Džonija ili Džeka; ćaletova prepečenica je svoju ulogu odigrala još u hotelskoj sobi. Odeljenske face noć će provesti valjajući se u svojem izbljuvku, ali to je fora , šta bi inače prepričavali svojim ortacima kući? Napije se i po neka riba, zakrljaju se neki iz odeljenja, razredne starešine ne podignu ni glas na njih, navikli su, jebiga.
I tako sve, puta 6. Kinta se sprca do trećeg dana u najk šopu, na alkohol i suvenire. Drugi dan se pije u sobi, treći dan u diskoteci, četvrti u sobi , peti u sobi, dok se šesti dan pije opet u diskoteci i to najžešće zato što se sutra pali kući.
Deca se vraćaju kući sa gomilom snežnih kugli u kojima su razni Koloseumi, Ajfelove kule i Krivi Tornjevi, razglednicama iz Paralije, sombrerovima , novim patikama i dresovima Juventusa, Milana, Olimpijakosa ili Panatanaikosa.
Kada se prepričavaju utisci redosled je: šljokali smo, šljokali, zezali se, šljokali, kupovali, šljokali, zezali se, šljokali u sobi, kupovali, šljokali. Na pitanje: "Pa dobro, kakav je Koloseum?" odgovara se sa: " Pa ništa posebno... ali znaš kak'e sam tike uz'o u Rimu taj dan, 50 evra, džabe!"
Odlična igra naše mladosti, koja nas je toliko puta izvukla iz neverovatno dosadnih predavanja i časova. Pravila su jednostavna – upisati geografski pojam koji počinje na zadato slovo. Klasični pojmovi bili su država, grad, reka, planina, biljka, životinja, predmet i ime, ali su neki maštovitiji igrači znali da dodaju i kola, cigarete ili bolest. Svaka igra počinjala je nasumičnim ubadanjem slova iz nekog udžbenika, mada je to znalo da se oduži budući da su redovno ispadala slova „Lj“, „Đ“, „Nj“ ili neko koje je već bilo. Međutim, postojao je problem u igri. Naime, mnogi igrači koji se ne mogu svrstati u bistrije znali su da lupaju pojmove i da vas ubeđuju u njihovo postojanje, a opet, oni bolji često su bili optuživani za isto prilikom navođenja neke malo egzotičnije lokacije.
- Ajmo. Država?
- Austrija.
- Australija.
- Austrija.
- Grad?
- Aleksinac.
- Apatin.
- Antananarive.
- Atanarive? Šta sereš, bre, Mare?!
- Moronu, to je glavni grad Madagaskara.
- Šomi, sti čuo ikada za ovo?
- Jesam, ajde, ajde, nastavljamo...
- Reka?
- Amazon.
- Aaaa... Aris!
- Kakav, bre, Aris?
- Pa kao onaj grčki tim... Dobio je ime po reci.
- Šta jedeš govna? Dobio je ime po Aresu, grčkom bogu rata! Šomi, reci mu...
- Šta znaš, možda je u pravu...
- Dobro ajde, nek ti bude... Šomi, štas ti imao?
- Amazon.
- Ok. Planina?
- Avala.
- Avala.
- Atlas.
- To je knjiga, debilu!
- I planina u Africi, idiote!
- Ček, Mare, zar nije to lik iz grčke mitologije?
- E, sisajte kurac obojica, neću više da igram!
Ukalupljenje frustracija likova koji u osnovnoj nisu mogli da preskoče kozlić.
Meso koje je potpuno bez holesterola a izaziva visok krvni pritisak i srčane smetnje.
Detalj narodne nošnje kod nekih naroda na Bliskom Istoku.
Može se primetiti kako vitlaju njime, obično jednom rukom, u svakoj prilici.
Pr.1
- Razjarena rulja protestuje, i u prvom planu neki lik koji maše kalašem u ruci.
Pr.2
- Razdragana rulja slavi, i u prvom planu neki lik koji maše kalašem u ruci.
Drugi naziv za seljobera, iliti, kako to narod ume lepo da kaže - šabana. Niko ne zna zašto je to tako, ali se pretpostavlja da je to zbog toga što su mnogi Bobani iz nekog razloga - šabani, pa je došlo do izjednačavanja značenja. Neka mi ne zamere ponositi vlasnici ovog imena, ali tako je - kako je, jebiga.
No, primeri dosta govore...
- Kako je dobra ova gužva za hvatanje riba za dupe!
- Baš si boban!
--------
- E, ajmo u Troju.
- Nema sile, tamo uvlače trenerke u farmerke.
- Što, baš je kul.
- Ma, bobani, bre.
--------
- Čoveče, lik propičio 200 na sat pored stajališta, a misli da se ribe okreću za njim zato što je faca.
- Boban.
--------
- Još 2 ispita i gotov faks, a posle kuća-poso-poso-kuća.
- E... Mani me s tim bobanskim forama.
