Jedna od najbesmislenijih momenata u domaćem školskom sistemu, koji je i bez ovakvih vežbi totalno nakaradan i zaostao.
Nikome nije jasno šta će se u životu i saznanjima prosečnog tinejdžera promeniti ako ustane u 6 ujutru, ode na predčas od 7:15 i provede 45 minuta drkajući potenciometre i otpornike sdelane v SSSR, puneći epruvete ili mrdajući klatno uz merenje trajanja zamaha štopericom.
Profesori fizike, naravno, smatraju vežbe veoma bitnim jer jedino na taj način mogu da se prave pametni i podižu cenu svom predmetu koji retko koga interesuje.
Zaključivanje ocene na kraju godine.
- Imaš dve petice i dve četvorke i pet sa polugodišta. Ipak ti zaključujem četiri! - A zašto? - Zbog laboratorijskih vežbi. - Pa bio sam na sve tri vežbe! - Nisi ih dobro uradio! Ne umeš da zaokružuješ cifre a nisi ni pisao na milimetarskom papiru. Evo pogledaj i sam : u ogledu "određivanje električne otpornosti pomoću Omovog zakona za deo kola" si napisao da ti je ∆Rsr = 1.9867 i zaokružio si to kao 2. - Dobro, i? - Rekli smo da radimo na dve decimale, znači 1.99 a ne 2! Velika ti je greška, ne mogu da zaključim peticu nikako. Jedino ako hoćeš da te još malo propitam ...
Svako ih doživljava, nekad i više puta dnevno. Ti momenti te dovedu do toga da na sekund razmisliš da li si blago retardiran. Do toga dolazi najčešće zbog iznenadnog nailaska na tu osubu koji pozdravljaš.
Ideal svakog muškarca. Devojka o kojoj sanjaju, ona koja bi bila uz njih u dobru i u zlu. Ona kojoj se poveravaju, ona koja brine o njima i koja ih voli bezuslovno. Ona koja se ne šminka previše, oblači se pristojno, lepo je vaspitana, dobro kuva i ume da sluša i savetuje. Medjutim, kada je pronadju, dodeljuju joj titulu najbolje drugarice.
- Deki, znam da si smoren, ali digni glavu gore, znaš da uvek možeš da računaš na mene. Ako ti bude trebao razgovor, znaš da uvek možeš da me zoveš pa makar bilo 3 ujutru. Adje, dodji kod mene sutra, praviću ti palačinke.
- E, car si. U jbt, izvali onu plavušu, kakva pi*ka. Kakave sise, jaaaaaao, oženio bih je!
Ovom rečenicom počinje uvod u surovo odbijanje od strane pripadnica nežnijeg pola, a žrtve su najčešće obični, dobri momci koji se očajnički trude da nađu devojku ali im to ne polazi za rukom.
Pažljivo je slušajte šta priča i ako čujete ovu rečenicu a zatim ono "ali", istog momenta počnite da se udaljavate od gospođice sa kojom razgovarate i držite se na sigurnom rastojanju od nje, jer ono što ona stvarno misli je " Skloni se od mene majmune ružni, glavati, debeli, neokupani,retardirani, izgledaš kao da su te pravili Isidora Bjelica i Ivica Dačić ".
Zbog ovakvog foliranja najbolje je izpičkomaterinati dotičnu.
Kafić pored škole, uvek prepun ljudi, petak, opuštena atmosfera, svi sede, pričaju i smeju se. Kao i obično 5-6 devojaka sede za jednim, a 5-6 momaka za drugim stolom a među i njima Radovan koji već duže vreme iz prikrajka vreba i snima Milicu. Posle velike bitke u sebi i višesatnog hrabrenja drugova koji su mu ulili izvesnu dozu samopouzdanja on prelama, ustaje i prilazi stolu gde su devojke:
Osim po zvuku i mirisu, ovo je autobus poznat po tome što se, kada je hladno, automatski prilagođava spoljnim vremenskim prilikama. Kad napolju pada kiša, pada kiša i unutra. Ako je napolju minus deset, i u autobusu je minus deset. Jedina razlika je u tome što unutra duva vetar čak i kad ne duva napolju.
U prosečnoj srpskoj porodici kafa se pije iz onih malih, dvogutljajnih šoljica, u "natprosečnoj" se pije nes, espreso, ili već tako nešto, ali ako dođete kod studenta na kafu, očekujte da ćete biti usluženi ogromnom kafom u nekoj šoljici za čaj, toliko jakom i gorkom da nenaviknutom gostu sledi kofeinski šok, pritisak 200 i dva dana nespavanja...
Stadijum pijanstva, kada vas unose u kuću ko nameštaj.
- Draganče trči otvori vrata! Ovaj Sale je težak je ko klavir! - Tako, tako.. op! op! Aj na kant! - Jao a kako ćemo uz stepenice?! - Ma ko ga jebe, nek spava u dnevnoj!
