Mrs.Raven

Svaka devojka ga je imala. Samo to neće da prizna, strepeći od puritanskih normi koje nažalost još postoje u okruženju.

Zgodna je to šema, kada se malo bolje razmisli. Svako ko je gledao "Frends vid benefits", zna o čemu pričam. Naročito ako je u pitanju poveliki benefit (polni organ). Nemaš dečka? Pa? Umesto da pristaješ da ti tek upoznati nesvršeni student tehnike bunari po telu, malo pošto je u Men's Health (to je onaj njihov "časopis") video lokaciju G-tačke ili da juriš Duracell (koje su preskupe, odmah da kažem, sto dinara komad, mada ima i fora sa adapterom) za starog dobrog dilda, tu je ortak. On zna šta da radi, a ako ne zna, ne plaši se da pita. On će ti posle intimnog druženja skuvati kačamak i pročitati odlomak omiljene knjige. Možete posle da pogledate seriju ili odigrate mice, totalno kežual.

Ortaku za kres ne smeta ako nisi baš tip-top izdepilirana, ne mari za domaćinke. On želi da drugarski pomogne da nesnosni svrab koji se širi jugom mine i to je sve. Kao što bi ti pomogao da poneseš kofer ili da se otpuši sifon u kujni.

Malo se komplikuje ako ortak stekne pravu devojku, a vas dve niste baš raspoložene za trojku (oni, muškarci, uvek jesu), ali će pravi drug uvek organizovati raspored tako da kao ortakinja dobiješ svoj vremenski slot.

Naravno, posle svega ostajete ortaci. Potpuno suprotno od stihova onog mrčajevskog čobana. Znači: "Bili smo drugovi, pa ljubav probali, a sad i jedno i drugo".

I ortaci umeju isto da budu uvrnuti (udareni mokrom čarapom), pa treba imati razumevanja i za njihove potrebe. Koliko je to moguće.

(Ortaka u primeru ću radi zaštite privatnosti označiti samo početnim slovom.)
- Hej, šta to radiš? Ulaziš mi butinom u kadar mog velikog televizora, čekam keca na ovom tiketu.
- Vidi, Ž, trebalo bi da se malo pobrineš za drugaricu.
- Za koju?
- Za mene, bre!
- Uzmi sama nešto iz friza – friziraj se.
- Ma nisam gladna, nego…
:krlja žvaku:
- Ali, trebalo bi da…
- Ne brini, pomoći ću ti da posle slikaš mačke kako skaču na tablet.
- Jupi.
Definicija je napisana za revijalni deo takmičenja "Tvoja definicija zvuči poznato"

TUTuccini · 22. jan 2015.💬 18614

Noć. Došla je polako sa svojim tamnim strunama previjajući krovove zgrada svečarski osvetljenog velegrada. Bilo je hladno, ali taman toliko da mi bude prijatno u mom kaputu. Otišao sam na dogovoreno mesto. Svi su bili tu. Naravno, svi osim nje. Zar toliki prevaljeni put da ode u ništavilo mojih životnih promašaja zbog kosmičkog cirkusa koji je uredio tako da ona baš tad ne dođe. Pa dobro, preživeo sam i gore. Priče su se kitile jedna na drugu, društvo je bilo veselo, a i ja sam, donekle.
Ukazala se na vratima. Svi smo zastali. I vreme je. Oči su izgubile komandu mozga i počele su da prate svaki njen korak, svaku mimiku, svaki treptaj. Hteo bih sad da je opišem, ali, ne umem. Verujem da deo mene još uvek sedi tamo, oslobođen zvuka veselog društva, i prati treptaj anđela.
Možda je to bio samo san, pitam se. Možda iz mene govori žudnja. Možda će uvek biti samo možda. Ipak, siguran sam da vreme neće iz mene odgnati tajnu koja se krila u unutrašnjosti njenog dugog crnog kaputa, nikad!
Jednostavno Mrs.Raven!

GLGlavni · 17. dec 2014.💬 364414

Bacio kašiku, jednostavno. Jedan dan je bio tu, dok mu je sutradan umrlica poželela "dobro jutro" penzosima koji su pošli po 'leb i mleko.

CIciklon · 20. nov 2014.💬 107110

Ne! Stani! Odmah tu stani, prijatelju, ako 'oćeš da ostaneš srećan.
Makar do pubertetske, adolescentske, postadolescentske ili krize srednjih ili posle srednjih godina. U principu do neke krize.
Želiš bolji auto, da proputuješ malo više od Srbije, da naučiš nešto novo, da budeš na boljoj poziciji... Ništa ti to ne valja, ortak. Ništa!
Kad uđeš u taj začarani krug želje za usavršavanjem, nikad ti neće bit' dosta. E, mogao bih malo da popravim svoj odnos sa komšijom, mogao bih malo da probam da izgledam bolje, mogao bih ovo, mogao bih ono i tako radiš i trošiš se da bi na kraju skontao da ti to ništa ne valja, jer, jebiga, evolucija nas tera da budemo stalno nezadovoljni, naročito kada stigneš do onog čuvenog: ''Teo bi ja, ali ne mogu''. Sad od karme zavisi kada će ti to biti servirano, kad napuniš 20 ili pedeset. Podjednako je zajebano.
Zato, samo sedi, kada osetiš potrebu da treba malo da ideš u napred sa životom, upregni svaku preostalu vijugu u mozgu i ostani na fotelji ili lezi da spavaš. Kada baš ne možeš da izdržiš, stavi neki buntovan status ili sliku na profil, napiši šaljivu defku na Vukajliji i ZAUSTAVI SE TU. Prošetaj kera, odigraj neki roul plej pa tamo spasi svet, zaustavi se sa ispunjavanjem očekivanja drugih kod dece i bole te kurac. I bukvalno i mentalno.

-Draga, nervira me ovo sedenje i klopanje bureka za pedes' 'iljada. Mogao bih da probam da savladam neki zanat. Ne mogu tamo samo da sedim i ništa ne radim. Želim nešto više od života.
-Polako, dušo. smiri se, udahni duboko i ponavljaj za mnom: ''Svaka čast Vučiću!!!!!!''

TLTužni Lijam · 30. sep 2014.💬 25486

Intimni stan izdominiranog objekta.

- Da ako ovi novi pohapse više ove kontroverzne biznismene!
- Aha, oće to. Drže ih tajkuni u džepu ko i ove pre, samo u zadnjem, ako me razumeš.

--------------------
- Izgledalo je kao da imamo Francuze u džepu, ali su nam, da prostite, uvalili loma trojki, pa smo se čupali do kraja

TUTuccini · 13. sep 2014.💬 6373

Vidi ovako, poštovani čitaoče, stvari su veoma jasne: ljudi su se uvek međ' sobom delili, namerno ili nenamerno. Dođe se do neke tačke kada se nevidljive međe povlače i zidovi (takođe nevidljivi) koji ih prate veoma uspešno razdvajaju pojedinca (ili grupu) A od pojedinca (ili grupe) B.

Da, da, znam - to je sranje. Ali, dobar deo stvari u međuljudskim odnosima je takav, usran, što je veoma unapređeno tokom nekoliko eona. Cena progresa je to, valjda. Najveći problem u svemu je što se kao nešto sveto prihvata to i takvo deljenje, gde imaš neku višu klasu - nobles i vlastelu, neku srednju - radničku i onu treću, sirotinjsku. Sirov pogled na stvari, sirova podela, bez ikakvih nijansi i bez nešto previše otvorenih mogućnosti da se nešto promeni. Jednostavno, postulati takve apsurdne hijerarhije se urežu u srž svake jedinke još u ranoj mladosti.

"Beži od njega, on je Cigan!" ili "Šta se smucaš sa tim ološem, njegov otac je na Otoku ležao?", kao i one koje jasno pokazuju ko je koji nivo u igrici zvanoj život: "Sve je to lepo, mladi ste i volite se. Ali, da li će on kao autolimar moći da izdržava tebe, skoro pa diplomiranog arhitektu, dok ti stomak bude bio do zuba? Razmisli, kćeri, o tome."

Ili situacija do koje dođe kada ti vrata ispred nosa zatvori ortak iz kraja, sa kojim ste blejali kao klinci ispred zgrade, išli u istu osnovnu školu, pa čak i srednju, cirkali iza lokalne radnjice kada sakupite neku siću i delili par "Drina" bez filtera koje si pokupio dedi iz paklice, jer je on sada neki faktor u partiji, na nivou je i nema vremena za neke nebitne i "neostvarene" ljude koji nisu zagrizli kao on.

"Đape, torima, reci ti meni - 'de se denuo Šone? K'o u zemlju da je propao."

"Šomi, prvo i prvo - on više nije Šone, već je Nenad, punim imenom traži da ga zovu. To je, valjda odraz neke ozbiljnosti i profesionalizma koji je bitan za to njegovo šupkajuće Pi-Ar-isanje. Nosi odelce kada je u formalnom izdanju, a kada je u neformalnom, onda nosi košuljice sa kravaticama."

"Opa! Lepo je to."

"Naravno da je lepo, barem njemu. Meni se gadi, ne zato što je uspeo, već zato što je usput postao govedo, veće valjda i od njegovog starog, koji je bio prototip one nabeđene instant-intelektualne, oficirske JNA komunjare."

"Gori od druga potpukovnika Sretena? Daj, ne zezaj me."

"Voleo bih da te zezam, ali to nije slučaj. Kol'ko se Šone borio protiv matorog, kako je preko studentskog parlamenta zagazio u partijske vode, tako je gazio sve samouverenije i beskrupuloznije, da se polako izopštavao od svih nas iz starog kraja i ulazio prvo jezikom, a posle i ostatkom svoje telesine u šupak vlastelinskog krema."

"Dakle, filozof i pesnik je pogazio svoje ideale, prodao ih i ušao u birokratsku mašinu?"

"Naravno. Udao se, ovaj... oženio nekom likušom iz fine, dobrodržeće porodice. Njenu su puni love, spremni da ispune svaki hir njihovoj mezimici, arhitekti po zanimanju. Dobar pedigre, dobra šansa za napredak, jer imaju veza ne zna se koliko i gde sve."

"Viđaš li ga ponekad ovde, obilazi li kevu?"

"Obiđe teta Milku, mučenicu, jedva jednom mesečno. Šta je ona sve pored počivšeg Sretena Šejtana istrpela, čuvala Šoneta kao malo vode na dlanu, on je kao preko kurca poseti. Valjda se stidi što je žena sa sela, priprosta, usta ga jebem. Video sam ga kad je pre nekoliko dana izlazio iz zgrade, ja se vraćao s posla, ruku punih kesa sa namirnicama. Čudi me da je stao i razmenio par rečenica sa mnom. Imao je onaj odvratan izveštačen smešak kojim je želeo da me ubedi da je presrećan što me vidi. Kao picousti kreten se smeška i tapše me po ramenu, tobože time želeći da iskaže poštovanje neko."

"Dakle, pravi onaj prevejani elitista što se spušta međ' običan svet, da im pokaže kako je on jedan od njih?"

"Da, bre - baš taj rad. Vidim mu očima, vidim mu u govoru tela, sve je to fol. Nismo ista kasta, nismo mi njegov nivo. Kažu da neko odozgore sve to gleda i sve to vidi, ali ja sumnjam da je to moguće. Šone i njemu slični su nadrealni, greška u matriksu, nezavedeni u katastru, te ih stoga nadzorni organi ne sankcionišu."

CIciklon · 30. avg 2014.💬 5235