Student koji sve ispite položi u roku.
Rečnik / autori
МИ
МишкоМоравац
na Vukajliji od septembar 2009.viđen 2. apr 2018.
252 definicije5 odabranih12.029 poena
Ovo je bio moj prvi letnji raspust. Sad sam upisao drugi razred, mnogo sam se uželeo mojih drugara i jedva čekam da na fizičkom opet igramo između dve vatre.
Ovaj letnji raspust sam proveo najviše sa mojom bakom Radojkom. Ja nju mnogo volim i rado slušam njene priče kako je moj pradeda Veljko prešao Albaniju. Kaže da treba da budem ponosan na njega jer je preživeo i dobio orden. Meni je žao moje bake. Bolesna je već par godina, mada rekli su mi da nije ništa strašno. Valjda je pojela nekog pokvarenog raka pa on sad živi u njoj ali meni nije jasno kako. Zbog toga više ne može da mi pravi kapnerku i njen čuveni rolat od banana ali nema veze. Uveče sam joj nameštao antenu i zajedno gledali Slagalicu. Uvek je na početku pozdravljala neku ženu koja kaže ,,Dobro veče''. Dosađivala mi je da joj čitam slova jer ne vidi dobro kako bi sastavila reč i bila bolja od kompjutera. Kad se završi Slagalica postavljali smo sto za večeru i čekali tatu da dođe sa posla.
Moj tata radi u rudniku. Ne znam kad završava sa poslom ali pre večere odlazi u Kulturno umetničko društvo jer on je trener za folklor. Uvek mi je govorio da čuvam tradiciju i obraz ali ja ne znam kako to mogu da ga izgubim. Tata kaže da se to danas gubi lako ali da to čoveka čini vrednim.
Pre nego što je počeo moj letnji raspust ja sam razmenio broj mog mobilnog telefona sa drugarima ne bi li se čuli i igrali. Kad sam ih zvao uvek su bili zauzeti pravljenjem farme na fejsbuku i reakcija na Vukajliji. Pozvali su me da pravim i ja te reakcije ali nemam internet. Bio sam tužan ali me je uvek na igru pozvala ta vesela njuška. Moj pas Cicko. Uvek je voleo da mu bacam loptu ali tata kaže da je već star, pa se sad igramo najviše deset minuta jer ne može više da trči. Pošto nemamo druge sednemo jedan pored drugog, gledamo kola i razmišljam o mami. Baka mi je rekla da je morala da ode na neki put kad sam se rodio, da je sad na dobrom mestu i da je srećna. Tatu kad pitam za nju, zacrvene mu se oči i ode pa ga više i ne pitam.
Vreme je brzo prošlo i krenuli smo da nabavljamo pribor za školu. Iako se mojim drugarima baš i ne ide, ja jedva čekam da ređam svoje petice jer time obradujem tatu i baku.
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola
Od svih godišnjih doba najviše volim leto zato što je tada letnji raspust.
Ove godine letnji raspust je najduže trajao. Da, tek sam završio prvi razred, ali sam tako čuo od starije dece. Ovaj raspust je trajao duže zbog nekog čike koga stalno prikazuju na televiziji umesto crtaća. Mislim da se zove Miloš ili Sloba. Uglavnom, njegova žena uvek nosi neki cvet u kosi. Kao nekakva ciganka, uvek moja baba dobaci. Taj čika se posvađao sa nekim drugim čikom i onda je drugi čika naredio da nas gađaju bombama iz aviona. A mene baš briga, u mom malom gradu nije pala nijedna bomba, tako da nisam imao razloga za brigu i raspust sam proveo u igri i šali. Osim jedne bombe koja je pala u šumu mog komšije, ali nije eksplodirala. Nakon toga on je od nje napravio korito za svinje. Kaže da se ne baci.
Tokom leta, mi, deca iz kraja smo se skupljali na školskom igralištu kako bismo se jurili, pravili smicalice devojčicama i igrali rata. Kad mogu odrasli, zašto ne bismo mogli i mi? Najviše sam voleo da posmatram devojčice dok piške u mraku. To je jednom primetila debela Radmila i prijavila mojoj majci koja me je izvoštila prutom. Tata me je samo potapšao po ramenu sa odobravanjem. Sutradan sam Radmili pripretio da ću joj ubiti mačku ako još jednom nešto kaže. Otada više nije dolazila na naša mala okupljanja na igralištu.
Zauvek će mi ostati u sećanju i jedan strašan događaj od kog mi se sledila krv u žilama. Pošto je svako veče nestajala struja, obično sam išao ranije na spavanje ako ne bih otišao na igralište. Jedno veče nisam mogao da zaspim i gledao sam u nebo nadajući se da će naši pogoditi neki zlikovački avion. Odjednom, bela svetlost je zapalila nebeski svod. -U-s-r-a- uplašio sam se kao nikad do tada. Mislio sam da smrt dolazi po mene i da je ta bela svetlost svetlost iz Raja kao u onim serijama što majka gleda gde svi plaču. Gotovo, ubiše me, kao da me nije ni bilo. Srce mi je stalo i nisam mogao ni da se pomerim. Na moje iznenađenje, opet je u sobi bila tama. Kad ja pogledo, čitav sam i nemam krila i onaj krug iznad glave kao u crtaćima. Tad je majka ušla sa svećom u sobu i rekla da je to samo neka sigilalna raketa ili tako nešto i da ona nije opasna. Mojoj sreći nije bilo kraja, bio sam oduševljen jer nisam poginuo kao kakav Kosovar.
Od kolevke pa do groba najlepši je letnji raspust! Jedva čekam da nas opet bombarduju!
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola.
Letnji raspust je, po mom mišljenju, najbolji deo godine. Tada mi je rođendan, između ostalog, tada se ide na more. Ovaj letnji raspust bih izdvojio od ostalih po tome što sam se po prvi put zaljubio.
Ona je došla ove godine po prvi put kod svoje babe. Nisam je pre toga poznavao, samo sam od mojih čuo da je kod baba Dragice došla Anastasia i da bi bilo lepo da toga dana ja baba Dragici odnesem mleko. Dobio sam kantu koju je tata zaklopio, jer ja ne umem. Tada sam je prvi put video. Jako je lepa i stalno se smeje. Kad se smeje pojave joj se rupice na obrazima. Ima crnu kosu i plave oči i viša je od mene za 4 prsta. Nekoliko dana sam ja tako odnosio mleko, a onda je baba Dragica slala nju ovamo, jer je meni bilo teško i jednom sam prosuo mleko. To je bilo krajem juna, a u julu smo počeli da idemo da se kupamo na reci jer su prestale kiše i voda je počela da se greje. Tada mi je bilo krivo što ona sedi sa starijima koji nas teraju sa terena za odbojku. Jul je bio jako dosadan, a dan pred moj rođendan, prvog avgusta, dok sam se igrao sa bratom u šljiviku, lovili smo krtice, čuo sam nekakvo udaranje, izgleda da je to bila muzika iz kola. Video sam da je to po nju došao neko sa kolima i prepoznao sam vozača. Za rođendan mi je bilo bezveze jer sam mislio na nju, i ni jedan tegić od grisine i dva smokija nisam napravio a to baš volim da radim kad su rođendani. Pred našu seosku slavu je počeo turnir u košarci na jedan koš, to se zove basket. Tada sam već zaboravio malo na Anastasiju jer je bilo puno ostalih devojčica. Na slavi sam kupio pištolj na kuglice i tata mi je dao da se vozim na Veliki ringišpil. Tada sam video i Anastasiju da se vozi na Veliki ringišpil, ali nije htela da se baca sa mnom, već sa nekom drugaricom koja je došla isto kod baba Dragice, ali samo za slavu. Posle slave je sve bilo pusto, neki više nisu hteli da se kupaju na reci jer je prošlo Preobraženje, Anastasija se i dalje kupala, uvek su pred veče odlazili na noćna kupanja stariji pa je i ona išla. Meni je krivo što mi tata ne da da se kupam noću, pogotovo sada kada je Preobraženje prošlo. Poslednjih nedelju dana sam čitao sestrinu knjigu iz Istorije za peti razred koju sam nasledio. Tada sam mislio da će mi učiteljica nedostajati, ali sada vidim da ima mnogo nastavnika i da učiteljicu viđam puno na hodniku tako da mi ne nedostaje puno. Anastasia je otišla u petak pred školu, bilo mi je jako žao zbog toga. Došla je da se pozdravi i sa mojom mamom je popila kafu. Meni još ne daju kafu.
Svako leto je lepo na svoj način. To je priprema za novu školsku godinu, jer se mozak odmori i pripremi za novo gradivo. Ja se nisam baš mnogo odmorio. Ali se nadam da će Anastasia doći i sledećeg raspusta kod nas. To jest kod baba Dragice.
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola.
Tri američka veterana. Tri ratna havera. Česta imena koja su značenje proširila i na tipove karaktera. Sada bilo gde u svetu možeš da naletiš na nekog Džimija recimo, ili ma kog od ostala dva Dž.
Džimi je Džimi, i tu nema mnogo priče. Nevičan ljudima, niko ga do kraja nije upoznao. Ne snalazi se baš u ovom svetu, ne sviđa mu se sasvim, želi da ga menja, a ne može da ga promeni. Zato je Džimi tiha, umetnička duša, zamišljen, stalno zagledan u nešto, odsutan. Podizači raspoloženja, alkohol, "jedna žena odnela je sve" ljubavi, Pink Flojd i često zatvaranje u sobu i sebe su delovi Džimijevog lika i dela. Kasnije, ako doživi to "kasnije", brada, zapuštenost, neki truli brak, uz malo sreće dete koje ga vuče napred, i neko čistokrvno umetničko delo koje mu je život dozvolio da ostavi svetu.
Džoni je lepotan, mladi šmeker, kicoš, mangup, nadasve dobar momak, koji je kasnije napravio par grešaka u životu. Brz, previše brz, divalj, iskren, jednostavan, jednako pun manira i uličnih fazona, zavodnik, tip kog bi matorci zvali na partiju šaha, decaci na fudbal, tašta na nedeljni ručak, Siniša u reprezentaciju pa i da ne zna himnu... Ipak, Džoniju se nešto uvek desi pa da tu tuđu ljubav prekrije sažaljenje, seta. Zagriju mu plahovito srce, pošalju ga u rat... Ili poveruje džukcima da je posao čist. Možda je gurao tamo gde ne sme. Ako je Džimi dusa, Džoni je srce. A kakvo je to srce ako ne krvari. Pod stare dane, muva se bircuzima, i dalje doteran, prave kičme, stara škola. I svi koji ga znaju, nakon razgovora sa njim, zagledani u njegove odlazeće korake, sa uzdahom pomisle, a "mogao je da bude veliki, samo da je malo manje 'igrao za raju i zanemariv'o taktiku'". Samo ta raja mu onda i ostane, sve hoće svoje.
Džek. On je jak, ćutljiv, mračan. Uvek tu, na kraju nekog šanka, uvek sam, jer je tako hteo. Spartanska snaga, lakonski odgovori, čelična pravda. Ako je Džoni jednostavan, Džek je binaran. 0 i 1, dobro i loše, crno i belo. Voliš ga ili ga mrziš. Kao i on tebe. Njega zadesi dilema, izbor, gde nema crvenu i plavu pilulu, već gomilu izlaza, opcija, borbi, bekstava... I on zagrize najveći komad, obuhvati mnogo ljudi koje želi da zaštiti, primi najviše udaraca, bez ijedne reči, žalbe, i jedino što ga posle održava živim je saznanje da je ostao dosledan sebi. Džek ne pravi kompromise, radi ubeđenja ide rukama na nož, nožem na metak, Jugom u Budvu. Poraz je opcija, predaja ne. Muda od dijamanta.
Oni su trojka koja bi mogla da sarađuje samo na putu za Oz. U stvarnosti, Džoni traži priču, ljude, osmehe, zaborav na sat, bekstvo od misli, Džek ne voli društvo ljudi, ali ni samoću, i trazi prikrajak, okrajak, kutak, gde je dovoljno blizu i daleko, sve to dok Džimi u begu, tamo iza roletne, stvara novi svet.
Crvena lampica koja se upali u glavi svakog iole heteroseksualnog muškarca pri rendom susretu sa nekim od mnogobrojnih oblika ženskog vagino-odbrambenog repertoara, a koji može varirati od onog "hard tu get" stava, preko "moje telo je moja tvrđava/ja NISAM takva devojka" filozofije, do one najogavnije sorte feminizma koja prosto provocira silovanje i ostavljanje sijaset puta izbodenog tela u napuštenom kontišu s onu stranu Pančevca...mada bi, reala, i Kotež bio jednako zadovoljavajuća solucija.
Elem, obzirom da je svaki ljudski oblik života sa prostatom pored iste opremljen i vrhunskim, samo-apdejtujućim senzorima za pojavu iz naslova, jasno je da je samo pitanje vremena kada će pomenuti pronaći odgovarajući otvarač za konzervu ispred sebe i moći uživati u sočnom sadržaju koji ona u sebi drži. Tojest, ukoliko se prethodno nije precenio pa nasrnuo, fazon, na neko od RioMare pakovanja san-pjera šurenog u kozjem mleku...
- Ćao, ja sam Stefan...
- A ja sam nezainteresovana...
- :šifra "sardela u sopstvenom soku": Hm, interesantno ime...Doduše, ja ti i nisam prišao zbog tvog imena, već zbog tvog prezimena...
- Ne razumem...
- Gospođice Džoli, mogu li da vas zamolim za autogram?
- Hahaha, sladak si...
•••
- Što ti je lepa majičic...
- E, kretenu, ne pipaj me, nisam ja takva riba!
- :šifra "tunjevina a la buržoaz": Pa, znam, ti si išla u Ribnikar i tako dalje...
- Jao, kako si znao??
- Eh, kako...Pa, i ja sam, ovaj, iš'o u...
- Jao, lažeš! Ko ti je predavao francuski?
- Pa, ova...kako se zove...ovaj, madam...
- Jao, i mi smo je tako zvali, madam, zato što predaje francuski!
- Da, ovaj, i mi, baš zbog toga...(?!)
- Pa, kako te nisam nikada videla u Ribiku? Sigurno bih te primetila, hihihi...
•••
- Izvini, je l' mo...
- Skloni se od mene ili ću početi da vrištim!
- :šifra "sabljarka": Ma, ne, samo sa hteo da...
- Aaaaaaaaaaaaaa!!!!
- Dobro je, Srbljanovićka, izaći ću na sledećoj stanici...
Nije ovo narodna poslovica. Ovo je misao kojom se vodi svaki oženjeni muškarac, kog je dragana (ne Mirković) uspela da reši muda. Nije ona baš uzela čakiju i otfikarila mu ih, već ono, naterala ga da ih odloži na suvo i toplo mesto bez sunčeve svetlosti.
Jebiga, dosta je bilo loše ‘rane u vojsci, zatim pašteta i kojekakvih salama dok si bio mlađan junak ili vuk samotnjak, ako ti je lakše… sad imaš i na kašiku, pa nekad i neki podvarak, opa idemo, ali bato moj, muda u teglu, malo konzervansa i nek stoji do daljnjeg.
-Maki, odoh na balficu ispred zgrade. Jebote, došao Deki iz Nemačke, sad smo opet stara ekipa, idemo deremo neke pacere... mali golići, tri na tri. Usraćemo ih...
-Čekaj... a ko će mene da vozi kod frizera? Misliš da je hoću busem po ovoj vrućini? Alo, dečkić... nemaš više dvadeset godina, saberi se malo...
-Ali...
-Nemoj ti odma' ali... rekla sam ti pre tri dana da sam zakazala. Nemoj da praviš svađu bez razloga...
-Deki je...
-Deki je? Šta Deki? Došao iz Nemačke, pa sad moraš da mu praviš društvo?
-Ženska glavo, nisam video dečka petn'es' godina... rodili se bre u istom porodilištu i od tad se nismo razdvajali... uzmi taksi, boli me kurac...
-Dobro...
-Čekaj, što prosipaš taj gulaš? Alooo..
-Nek' ti Deki spremi... jebi se...
-Nemoj... evo, reći ću im da igramo večeras... spremi se, idem da o'ladim auto dok ti siđeš...
-Volim te...
-Hmmm, da...
Sa tačke gledišta potencijalnog zeta, ukopanog u mestu kao mladi los kojeg je presreo čopor gladnih kurjaka, svesnog na čijoj se teritoriji nalazi, stvar koja je u rangu crnog humora.
Obećao je tata svojoj mezimici da će biti prijatan prema tebi, te će se suzdržati od klasičnih i pomalo arhaičnih "Koje su tvoje namere?" tipa pitanja. Ali nije matori lisac sisao vesla, zna on koga ti natežeš kad god ti se štrokavi miško digne, pa će ti zato oružjem u vidu podjebavanja vratiti milo za drago, sladeći se dok od tebe, naizgled opuštenog lika, trema pravi običnu sojku.
Ona: Tata, mama, ovo je moj dečko.
On: Drago mi je gospodine, gospođo...
Tašta: Dobrodošao! Možeš slobodno da me oslovljavaš po imenu.
Tast: Mene možeš slobodno da oslovljavaš "Gospodine".
Ona: Tata!
Tašta: 'Ajde idite vas dvojica u sobu dok mi postavimo večeru.
- Znači ti si taj zbog kojeg sam ja morao danas da propustim lov.
- Žao mi je ako ste zbog mene...
- Pa što si došao ako ti je žao?
- Pa ja...
- Hahahah... Šalim se bre, ionako mi se nije ustajalo jutros. Sinoć sam se zapio sa nekim prijateljima.
- Hahah...
- Šta je smešno?
- Ništa.
- Pa šta se smeješ onda? Je l' ti smešno to što mi se sad ceo dan povraća ili što neću biti u prilici da skinem kapitalca?
- Ništa, ništa.
- Zezam se bre, šta si se ukrutio? Nego, je l' čuvaš ti ovu moju malu? Da je čuvaš sad, kasnije kad ostarite i kad tebi dođe iz guzice i glavu možda bude kasno pa ti ode kod komšije. Hahahahaha...
- Nadam se da neće.
- Što si tako ozbiljan, nisu ti smešne moje šale?
- Pa jesu, nego...
- Što se ne smeješ onda? Šta, ti samo voliš da se smeješ drugima, je li?
- Pa ne, ja samo...
- Opusti se bre, momak, ne ujedam ja. Idemo da jedemo.
Srednja i osnovna skola su najverovatnije mesta gde svako musko strada, bez obzira na to da li je k'o od brega odvaljen ili debeo k'o crkveni mis u manastiru na Kosovu. Uvek mora da radi fizicko i mora da tegli svakojake mikroskope, stolove, stolice, prosto receno, kad vec nije diplomirani domar, onda je bar domarski tehnicar.
Sprema se skolska predstava. Treba jos stolica za roditelje.
Uciteljica: Miljane, Dragane, 'ajd' da donesete deset stolica sa drugog sprata, muski ste, lako cete.
Miljan: Deset?
Uciteljica: Pa, nije tako strasno. Ici cete samo tri puta, jer mozete dve da nosite od jednom, ne?
Dragan: Uciteljice, ja mogu jednu, jos sam mali. (tuzan pogled)
Uciteljica: Odlicno, taman da porastes, 'ajd' na posao!
Osmi osnovne. Nemanja je redar sa Anikom. Treba da se brise tabla. Anika ustaje.
Razredna: Nemoj ti, neka ide Nemanja, dosta ces se ti u zivotu naraditi.
Nemanja: Nastavnice, ja sam vec tri casa brisao...
Razredna: Taman da nabijes misice, 'ajd' jos jedan.
Cas fizickog. Darko nikad nije izostao od pocetka godine, i jadniku se vec smucilo.
Milica: Profesore, ja ne mogu danas da radim, dobila sam.
Profesor: Dobro, idi onda sedi i obavezno podmetni nesto pod guzu da ne prehladis.
Marina: Profesore, mene nesto boli glava danas i umorna sam, mogu da ne radim?
Profesor: 'Ajde moze, al' ovo ti je vec drugi put, al' ajde, pusticu te.
Darko: Profesore, mene nekako malo boli noga...
Profesor: More, sta? Mars bre!!! 'Ajde tamo da igras fudbal, kakvo si ti musko.
Vala, jest' da sam zensko, al' vi muski ste heroji!
Mnooogo dobra stvar,pričo mi jedan što je gledo!!!
Literatura nad kojom se jeo burek.
Jedino mesto gde stranci igraju kako Srbi sviraju.
