SDK

A, nije lako, brale moj, nemoj niko da te laže. Jeste sve: i 'ladno i vrućina i standard i uređena država, ali nešto fali. Tojest, fali mnogo, stvari za koje nisi ni sanjao da mogu da nedostaju. Ovako to ide, nemoj da bude da nisi znao:

Došao si u inostranstvo, pobegao, spasao se, ej bre, samo nek je glave na ramenima! Srećan si i ne možeš da veruješ da kad na semaforu pritisneš dugme za pešake, zaista i bude zeleno uskoro, u parku klupe i kante za smeće sve u komadu i redovno održavane, a na izletištu u divljini stoji ispravan roštilj spreman za upotrebu! A ulice čiste, ni plastična kesa da proleti kad dune ustoka, stalno idu neki komunalci i briskaju, glade, trljaju i glancaju. Administracija - milina, kancelarije osvetljene, svi nasmejani i predusretljivi, prosto im dođe drago što treba nešto da ti pomognu, a ti ne moraš da ih podmitiš. Gradski prevoz tačan u minut, ako, pak, voziš, signalizacija je perfektna, niko te ne zaustavlja osim ako napraviš prekršaj ili je petak veče pa su zatvorili random ulicu da odrade alko-test. Ti ne veruješ, živiš bajku, štipaš se za obraze, pa i posao si našao, jezik ti dobro ide, konačno te krenulo, batice! Iznajmio si gajbu, frižider je pun limenki piva i škotskih viskija, kupio si komp i instalirao net, uleteo si u polovan auto u ekstra stanju! Kući javljaš da ti se snovi polako ostvaruju, i da ne možeš da veruješ koliko si vremena izgubio u propaloj Srbiji, savetuješ svima da se što pre otisnu u beli svet! Upoznaješ kolege domoroce koji su tako pažljivi, učtivi i kulturni, 'Bečka škola' u praksi. Sa tobom radi devojka koja se preziva na ''ić'' i dok pokušavaš da se predstaviš, ona ti govori da je rođena tu, da ne govori srpski i da veoma žuri na sastanak. Tebi proleti kroz glavu da je sigurno neka naša pokondirena tikva, i ako ti kojim slučajem pođe za rukom da je odvedeš u krevet, trsio bi je 3 sata bez prestanka, čisto iz inata, dok bi sve vreme mislio na brčine Vuka Karadžića i njegovu drvenu štulu, kako bi odložio ejakulaciju.
Onda shvatiš da ti nedostaje neko naš, ko je u sličnoj poziciji, da malo razmenite iskustva i da ti kaže gde ima 'Don kafa' da se kupi, jer ti 'Nes' oduvek pomalo ide na ganglije. I tu upoznaš par likova i nekoliko mladih parova sličnih godina, i oni su se fino snašli, lepo se živi, neki čak nisu bili u zavičaju po 3 godine, niti im pada napamet! Ti ipak misliš da je to malo previše, sva ti je familija tamo, i svi ortaci i bivše ribe, i najbolji burek, i najbolji jogurt, i kevina sarma, i ćaletovo prase pečeno na vinovoj lozi, i sve tako nešto, ali potisneš sve to, jer praviš karijeru i krećeš od nule, imaš perspektivu i može samo da ti bude bolje!
Dok si se okrenuo, prošlo je godinu dana, situirao si se, čak si i kući poslao 300 evrića, veliki su rashodi, ali opet ostane. Petak je, slaviš godišnjicu u dijaspori, sam u svom studiju (čitaj: garsonjera od 17 kvm) uz pesme sa tjuba i čašicu Balantajna, kojeg si kupio još pre 6 meseci, shvatiš da si obišao grad i okolinu uzduž i popreko, da komentari na fejsu aludiraju da smaraš sa slikama i statusima o svom uspehu, i da ti je, iskreno, socijalni život ravan nuli. Ovi ovdašnji su drugi svet, drugačije se zezaju, nemate zajedničke teme, a probao si, nije da nisi, i sad žališ za lovom koju si stucao sa njima u pabu, plaćajući sam sebi piće. Izašao bi malo u klub, u ormanu su iste one stvari koji si doneo, kapiraš da koristiš samo odeću za posao i majice za spavanje. Lista kontakata u mobilnom da se prebrojati na prste i verovatno svi već sprovode svoje planove za vikend u delo, a i ako bi kod nekoga otišao - nisi se najavio. Stučeš celu flašu viskija i otvoriš limenku piva kojoj je davno istekao rok, a na tjubu sad piči Šabanova ''S namerom dođoh u veliki grad'' i pitaš se odakle znaš tu pesmu, ti: roker, erudita, evropejac i intelektualac, a ovamo te steže u grlu da jedva dišeš. Hvataš se za telefon, nije te briga šta košta, keva se javlja i ti spuštaš, jer ne možeš da govoriš od ridanja. Zoveš bivšu ribu sa kojom si proveo 4 godine, ona te najbonje zna i njen buraz ti govori da se ona udala pre 3 meseca i da čeka bebu, i da je već kasno, a on mora da uči. I zoveš najbolje drugove na mobilni, oni te ne čuju, jedan je u kafani, drugi na fudbalu, treći u pozorištu, niko ne može da razgovara sada, a i šta, koji moj, hoćeš, pa tebi je bar dobro, zar ne?
Ne znaš baš kad si zaspao, svetlo je ostalo upaljeno, mamuran si cele subote, lupaš sebi šamare pred ogledalom i kivan si zbog trenutka slabosti. Ipak rešavaš da sutra odeš u našu crkvu, jer Kolo srpskih sestara sprema ručak, a ti si željan nečeg čorbastog. I tamo svi znaju ko si ti, ali se čude otkud tu, pa sam si rekao da si ateista, šta sad? Pališ sveće za zdravlje i za mrtve, miris tamjana te vraća u detinjstvo, prožima te neki čudan osećaj. Posle službe, sediš sam za stolom, simpatične su ti one bakice što spremaju pileću čorbu i mešaju salatu rukama, lepo si ručao i zalio ''Knjaz-Milošem''. U povratku kući pada odluka da ideš na duži odmor u Srbiju, i dok kalkulišeš koliko to može da te košta, shvataš da nećeš to sebi moći da priuštiš, jer si do guše u kreditima, odmora nemaš jer radiš na ugovor, a ni troškovi puta i poklona nisu zanemarljivi.
Odjednom ti puca pred očima da su ti jaja u procepu i da ništa više nije sjajno, ako je ikada i bilo. Od svojih si se otuđio, a da se ovde nisi asimilirao i ne znaš da li bi ostao ili bi se vratio, ništa više ne znaš. I vremenom, materijalno stojiš daleko bolje, a duhovno si skoro bankrotirao, i svaki dalji korak je sve teži i neizvesniji i ne usuđuješ se da išta promeniš, jer može biti samo na gore. Da bar nisi ni dolazio ovamo, ali bi i onda svakako kukao, jer ni kući nikako da krene na bolje. Pa da, ali si kući, svoj među svojima, jok, ajde sad svi da zapalimo preko!
Od tamo te bodre da si pametno uradio što si otišao, dok ti njima govoriš da ne napuštaju zemlju nipošto i ne razumete se, jer je trava uvek zelenija sa one druge strane.

Danas si opet obukao košulju za posao, koristio isti javni prevoz, kupio duži espreso za poneti, stigao na posao i otvorio vesti iz Otadžbine. Odsutno si pogledao prema nebu i prepoznao avio-prevoznika koji vozi u zavičaj. Usresređuješ se na posao.

A zemaljski dani teku...

МБМиле Бубрег · 11. okt 2012.💬 18071765

U srpskoj istoriji, Jerina je bila žena despota Đurađa Brankovića, ona o čijoj se okrutnosti i čudnim željama i dan-danas priča. Jedna od njih bila je ta što je volela da jede jedino kravlje jezike.
Danas, ovaj izraz koristi se kada se opisuje neka izuzetno izbirljiva osoba, ona kojoj se teško može ugoditi i kojoj je retko sve po volji, najčešće jer je razmažena i navikla da uvek dobije sve što poželi.

-Eee, mama, ja bih jela jagode sad. Samo jagode ili ništa! I u krevet da mi doneseš!
-Ali Nadice, pa sad je februar, sine, nema jagoda sad.
-Ne zanima me, rodi ih! Jagode ili ću da skočim kroz prozor!
-Nemoj, sine, ćero moja, pa šta ću ja bez tebe? Evo ići će ćale da vidi je l' imaju negde slučajno da se kupe.
-Ja da idem na minus 20 njoj po jagode? More terajte se u kurac i ti i ona! Sad ćete lepo kod komšije Branka, pa nek joj on kupi jagode, on je napravio, ne ja.

МЕМесечарка · 18. sep 2012.💬 3245851

Simpatičan i posve odgovarajući izraz za napupele tinejdžerke, tipa 7. ili 8. razreda. Epitet "stasale" dobija devojka koja, po slobodnoj proceni ocenjivača, ima dovoljno kila/visine/sisa/dupeta/godina za "onu stvar".

- Druže, pogledaj ti ovu decu danas. Kratki šorčići, majčice, drolje, bre, u osnovnoj. Nema smisla. Evo, evo - pogledaj ovu: nema godina ni za prednje sedište, a već puši. Nema smisla. Jednostavno, nema.
- Znam. bato, ali pogledaj ovu pored nje. Ima jedno šesdesetak kila na metar sedamdes', od oka. Stasala, bogami.
- Što jes' - jes': stasala.

EZEza · 1. feb 2012.💬 1458048

Najčešći razlozi i opravdanja za neiskazivanje osećanja prema drugarici. Razlozi koji nam, je l' te, blokiraju muda.

Znate se dosta dugo, ali poslednjih godinu i nešto ste počeli da se družite intenzivnije. Privukla su vas zajednička interesovanja, muzički ukus i netrpeljivost prema svemu što ima veze sa Balaševićem i Vokrijem. Vremenom se spisak onoga što vam je zajedničko proširio, pa bi ti sad malo i da produbiš vezu (i još nešto sem veze). E, sad, ako si apsolvent nejebice sa podužim stažom (a sva je prilika da jesi, jer u suprotnom reči iz naslova ne bi ni bilo u tvom rečniku), sva je prilika da patiš od hroničnog nedostatka samopouzdanja, koje je, je l' te (da parafraziram Mešu Selimovića) nemoćno kad se rodi, a strašno kad ojača. To je rak-rana koja, ako se redovno hrani mudoblokatorima, može da nabuja poput amazonske prašume i zauvek spreči dve bedne klice koje se nalaze u tvojim mošnicama da klijanjem formiraju dva čvrsta i postojana kamena, suštinsko obeležje muškosti. Tvoje vežbe pred ogledalom da imaginarnoj drugarici na lep način i uvijeno u oblande saopštiš istinu, koja u izvornoj verziji glasi "Dosta smo se više šetkali u fazonu Snežana Dakić-Boško Jakovljević, želeo bih da ti restauriram vulvu ili, što reče jedan cenjeni autor, da te jebem kurcem u pičku", završavaju se patetično kao prvi pokušaji Cicerona da opiše političku situaciju u Rimu, ili još gore, kao pokušaji Forlana da postigne svoj prvi gol za Mančester. Još jednom su kličice ostale u prašini. Zašto? Zato što su mudoblokatori metastazirali.

1. Ona mi je suviše dobra drugarica da bih to upropastio eventualnim spominjanjem veze (i verovatnim odbijanjem sa njene strane):

Šatro se toliko dobro kapirate da bi trivijalna i prizemna stvar kao što je veza unizilo transcedentalnost i dubinu vaše produhovljujuće platonske veze. Ne želiš da prljaš takvu svetinju nepriličnostima kao što su dogi stajl pamprčenje i filovanje senfare krečnim mlekom. Doduše, ako se njoj, u magnovenju, nastupu ludila ili pod uticajem alkohola, neko veče omakne da slučajno natrči kriškama na tvoju pridignutu močugu, nisi lud da odbiješ, ako ona može da spusti vezu na taj nivo, ko si ti da se protiviš? Ovo se mudoblokiranima skoro nikad ne dešava, najčešće iz jednog od sledećih razloga:

1. Blokada testisa je uslovljena nereprezentativnim fizičkim izgledom mužjaka (gojaznost, manji fizički nedostatak i slično). U tom slučaju, inteligencija ne igra nikakvu ulogu, možeš da budeš Tesla, da govoriš šest jezika i da znaš dobitnike Oskara po godinama. Nećeš jebati. Dobar si za zasmejavanje i za solidan provod subotom uveče kada nema alternative. Više šanse bi imao Maks Luburić da dobrovoljno dobije srpsku pičku usred Jasenovca.
2. Ženka je frigidnija od Fej Danavej u filmu "Mreža" i za nju je iskazivanje osećanja jednako zajedničkom podrigivanju posle ispijanja piva.
3. I jedno i drugo. Ubij se odmah. Banana-ikebana.

Suma sumarum: Možeš da se zavaravaš do mile volje da zataškavaš šta osećaš iz časnih namera. Istina je jednostavna. Ti se plašiš! Usro si se, pičko! Drugome prodaj foru o vanvremenskom prijateljstvu, dok uveče iz sve snage daviš biskupa na hologram svoje prijateljice. Sve i da jedno drugom dopunjavate rečenice i da znate koji zub je kome kvaran, to nema nikakve veze. Ako misliš da te neće odjebati čim nađe prvog koji odgovara njenim ekstravagantnim prohtevima (da nisu takvi, ne bi bazala s tobom godinu dana), ti si onda još veća budala nego što izgledaš. Potencijalna materijalna sigurnost, prosečna žvaka, prosečna količina muda i ode ti u kanalizaciju, ko da nisi ni postojao, pa do mile volje zamišljaj kako joj nodluje bradavice koje si toliko puta imao na metar od sebe. Ako misliš da ona nije provalila da si se napalio ko mladi pavijan, takođe si se zajebo. Zna ona to dobro. I moli Svevišnjeg da nikad ne skupiš muda da joj to i kažeš, da bi vas oboje poštedela neprijatnosti, jer je, je l' te, jako obzirna osoba.

2. Ako popijem korpu, tek onda neću moći da se pokupim i startujem drugu mesecima i godinama

Ako se, ne daj Bože, desi najgore, i popiješ korpu, to će toliko uništiti tvoje ionako poljuljano psihičko stanje, već postojeći kompleksi će se utemeljiti i mnogo će vode proteći ispod mosta pre nego što budeš bio spreman da se opet otvoriš. Zaurlaćeš kao Čarlton Heston u "Planeti majmuna" kad shvati da je na Zemlji, kao Laušević na kraju "Sivog doma" i tvoja unutrašnja drama će se nastaviti u nedogled.
Ako si stvarno sposoban da se ovako osećaš i time potvrdiš da svi oni super-iritantni "volim te i posle smrti" likovi iz knjiga i filmova stvarno postoje, onda si u većem kurcu nego što se može i zamisliti. Ne znam šta da ti kažem. U svakom slučaju, ništa ne možeš da izgubiš. Već si bio na nuli, tako da jedino što može loše da se desi je da tu i ostaneš, a tu si već ionako na svom terenu. U principu nemaš čega da se bojiš. Isto kao kod vađenja zuba - zajebano, ali ništa nepoznato. Ako i popiješ pedalu, gledaj na to kao na uklanjanje gangrenoznog zuba iz vilice - bar se nećeš više baktati sa istim. Boleće te malo po isteku delovanja anestezije, ali si se bar rešio bede.

Suma sumarum: da demistifikujemo neke stvari.

1. Rep ti NEĆE porasti ako piješ kafu.
2. Utisak o Bosiljčićevoj glumi se NEĆE popraviti ako ga gledaš više puta.
3. Kurac i ostali organi ti NEĆE otpasti i pakao se NEĆE otvoriti pod tobom budeš li saopštio svoja osećanja i popio korpu. Sve je to za ljude.

3. Ako me pedalira i to se pročuje, kako ću posle na oči zajedničkim poznanicima i drugarima

"Mali je ovo grad, u njemu sve se zna", pa se tako i raščulo da si popio tvrd ispuš kod izabranice tvoga organa sa dve pretkomore i dve komore. Kad god vidiš nekog od zajedničkih poznanika, moraš pokorno da saginješ glavu i besno da ljubiš sram, kao do juče Dušan Vasiljev. Strašno te pogađa što sad moraš da slušaš njihove veštačke reči utehe, koje, što se tebe tiče mogu da ture sebi u rč, sažaljevaju, a ti se pitaš, što me bar ne mrze? Jer, ti njih u tom momentu zaista mrziš. Što ne gledaju svoja jebena posla? Pa, zato što je to u ljudskoj prirodi. Nije valjda da si tek sad primetio da ljudi obožavaju da se nekom desi nešto loše, da bi to kasnije mogli da prepričaju nekom drugom? To se zove češljanje jezika. Ništa revolucionarno. Svako čudo za tri dana. Pričaće, pa će prestati.

Suma sumarum: Ako ćeš životne odluke koje se tiču samo tebe da gradiš oko toga šta će drugi o njima da kažu i misle, onda ti ni jebeni seksualno opterećeni Jevrejin, koji je po Neletu Karajliću u pravu, ne bi mogao pomoći i preporučujem monaštvo, kako bi celibat bar imao svrhu i smisao. Bar ćeš tešiti sebe da si posvećen višem cilju kad ti stigne Božićna čestitka od drugarice sa porodicom. Drugačiji život tebe interesuje.

Suština svega je razmišljati što manje. Gorepomenuti Ciceron je svoj nedostatak pokorio i pretvorio ga u pobedu. Ali, nismo svi Ciceron.

CECeluloid · 22. jul 2012.💬 7148170

Prljava igra u okviru jedne porodice koja se bori oko fotelje ispred televizora kao kućnog prestola.

-Ćale!
-Šta je? Ne mogu ni Šešelja da gledam da me neko ne zivka svaki čas.
-Opet došli Jehovini svedoci, pitaju me ima li mi roditelja kod kuće i nude mi neke knjige.
-U majku im jebem sektašku! Milanka, donesi mi sataru!
20 sekundi kasnije
-Pa, nema nikoga tamo. Pizdo mala, jesi uvalio bulju u fotelju?!
-Ha, naivčino...

МАМарко  · 21. maj 2012.💬 4474554

Oslonac za nos

BRBruce · 12. nov 2011.💬 9780181

Konflikti između komšija u zgradi koji se sastoje iz niza uvredljivih rečenica između sukobljenih strana uz razmenu telesnih tečnosti, a i uz primenu sile, najčešće zbog raznih predmeta koji su dospeli na balkon jednog od učesnika rasprave istresanjem stolnjaka, piksli ili ostataka zečjeg gulaša čiji je glavni sastojak nabavljen u krivolovu.

-Ženo, daj mi sataru da ubijem onog žigola odozgo!
-Šta je sad uradio? Nisu valjda opet spale gaće one babe na balkon?
-Ma, jebo sam mu majku, i njemu i babi! Bacio kurton sa balkona, sve mi se ona svršotina prosula po kosi. Znaš kako smrdi!
-Znam...
-A znaš! I ti si mu bila mušterija, a?!
-Jebiga, kad imaš santima k'o da držiš radnju u bloku 70. Nestalo mi baterija, nisam mogla da odradim elektronsku dopunu.
-:desni kroše:

МАМарко  · 29. jul 2012.💬 3941738

Tradicionalni način lečenja povišene temperature. Bolesnik kokne par Andola i legne u krevet dok ga ukućani zatrpaju svim prekrivačima koje imaju u kući, uključujući i otirač za noge ispred ulaznih vrata. Na vrh jorgan planine poželjno je da sedne baba koja će štrikajući vunene čarape da se priseća rodnih brda i starog zavičaja. Dok kuvanom pacijentu vire zakrvavljene oči, temperatura će spasti već posle devete litre prolivenog znoja.

-Kevo, ja ne mogu više da izigravam ekspres lonac, ispustiću dušu ispod ovolikih ćebadi, ne mog' da mrdnem!
-I ne treba da mrdaš, viš' da se treseš k'o otrovani pacov. Milorade, donesi ciradu od Moskviča.

BObojanboj · 20. sep 2011.💬 4466131

Široko rasprostranjena pojava u mnogim onlajn novinama. Najčešće se mogu sresti u sportskim i zabavnim rubrikama. Predstavljaju vid komunikacije između stranih poznatih ličnosti i domaćih, običnih ljudi. Želje, čestitke i pozdravi.

Kao da tamo neki pevač ili sportista obavezno izjutra otvori Kurir i uz tursku kafu pročita sve to, ne bi li ga obuzeo osećaj topline. Naravno, nalupa svima pluseve i srećan i ispunjen ode na posao.

Drogba odlazi iz Čelsija!

Mile
-Veliki si igrač bijo! Pozdrav od Milojka iz Petlovca s familiju! Želim ti puno sreće!

Rajko
- Pola čovek, pola zver to je naš Didijer! Svaka ti čast! Sećam se kad sam ti pisao da poradiš na kretnji. Odlično si to uradio. Uzdravlje, pa da popijemo nekad onu rakiju!

Negde u Londonu. Drogba ustaje iz kreveta pored dve sisate plavuše koje stružu kao drvoseče.
- Didije, vidi šta pišu ovi iz Blica, Srbi. Kažu ti...
- Ajde beži u kurac.

GUGusti. · 22. maj 2012.💬 3659326

Bilo koji proizvod koji se detetu svidi, a ćale nema kinte da mu isti kupi.

-Tata, tata, ajde mi kupi čizburger u meku?
-Koj' će ti to kurac Mile, ako si pravi Srbin, nećeš jesti to Američko govno.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Tata, vidi kako je dobar ovaj ekšn men, ima i sikiru! Aj' mi kupi?
-Ma sine, to su ti američka govna.. Oni u njegove oči stave dve male kamere i gledaju šta mi radimo, pa onda dođu da nas gađaju bombama, majku im agresorsku!
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Tata, žedan sam, hoću koka kolu..
-Ma batali taj šećer sine! To sve Američka govna. Ostaviće ti tata malo čamotinje iz ovog Jelenka, pa da budeš pravi tatin sin!

БУБукснетина™ · 9. sep 2011.💬 4585930