Jedan od retkih dana kada se setimo očeva. Ako se setimo. Vrlo lako se desi da, zaneti novogodišnjom euforijom i spremanjem Božića, često i zaboravimo na našeg konstruktora. Keva je tu da ti spremi, očisti, opere, opegla, donese doručak u krevet, sakrije od ćalca koliko neopravdanih i kečeva si napabirčio, pusti suzu kad te ostavi neka profuknjača, skuva čaj i nakljuka antibioticima kao da boluješ od embolije, a ono te samo ošajatila promaja jer nisi čuvao krsta. A ti lepo kevi cveće za 8. mart, pa parfem za rođendan, poveravanje, savetovanje... A matori? Pa matori ti je nekako apatičan, posiveo od borbe za goli život, za leba i sleba, tvoje nove patike, ratu za ekskuriziju, ratu za Kop, ratu za more, kintu za malo bolje pljuge i izlaske. Sad, što se on zgurio kao žalosna vrba, što mu se kosa naglo proredila i obelela, što mu se bora na čelu usekla do kosti, što je često odsutan, zamišljen, odvaljen od brlje, to nikom ništa, a? Ćale je, bre, to, možda gubi, ali bori se. Stena! Pričaju ljudi, ter'o opasno loptu u svoje vreme (tražio ga Hajduk), jurile ga sojke gde god se pojavi vespom, makljao lokalne siledžije da ga i danas pamte. Taj muški klimaks dođe nenajavljen, bez pompe. Tako, gorelo jedno palidrvce, gorelo, i na kraju se iskrivilo, ugljenisalo, ugasilo. Da ispusti još ovo malo dima, pa aj polako, da ga drešimo...
- Ćale, ajmo na pivkana, oci su danas. - Neka, sine, evo ti idi sa društvom. Ispio sam ja moje.
Pitanje koje uglavnom inicira brakorazvodnu parnicu. Ne postavlja se u klinačkoj ili neobaveznoj vezi. Ne, ovo je pitanje koje stavlja prst na čelo i podstiče razmišljanja tipa: ''Šta radim ja u ovom braku?'' i ''Kako smo uopšte stigli do ovde?''. Pazi, dao si sve od sebe da bi bio dobar muž i stub porodice: nisi izlazio sa ortacima, prljave čarape si uredno odlagao u veš za pranje, dizao si dasku pri mokrenju kad god si imao vremena, izuvao si se već ispred ulaznih vrata, ne pamtiš kad si se zadnji put pošteno napio, majstor ti nije ušao u kuću godinama jer sve sam popravljaš, kusao si njene obroke koji su više ličili na pomije, radio domaći sa decom i razvozio ih po treninzima i probama, uspevao da celu porodicu odvedeš na more, a klince pošalješ sa školom na Kopaonik svake godine, trpeo njene roditelje i rođake iako 'dva ste sveta različita'... Ortaci te javno prozivaju da si papučar, dok se ti mud(r)o smeškaš i govoriš da je brak odricanje, fleksibilnost, ravnopravnost, prilagođavanje i razumevanje na više nivoa, alo!
A za sve to vreme si slušao jedno te isto: kako ona nije ničiji rob da samo pere, pegla, kuva i čisti, ako ti nešto ne valja da se obratiš mami, pa ne može ti ona biti i majka, i žena, i domaćica, i kurva, i prijatelj, i roditelj tvoje dece u isto vreme! Kad si mislio da popraviš onaj šteker u špajzu, zašto samo vi vozite poluraspadnut auto i znaš li ti da se njoj plače kad otvori orman i pogleda njenu garderobu? I da li vidiš svoj pivski stomak, i kako možeš da spavaš popodne, i kako ti ne dosade tolike utakmice, i znaš li koliko hrčeš i kakve gasove ispuštaš noću, pa njoj treba dati benificirani bračni staž!
I sećaš li se da je ona ostavila perspektivnog tipa, danas primarijusa i direktora Ortopedske klinike na Banjici, zbog tebe, klošara sa Mašinstva? I kako su njoj lepo govorili i majka i otac, da ti nisi prilika za nju, i da su deca povukla velike uši na tvoju familiju, i kako postaješ isti svoj otac, zadrigli, flegmatični starac bez igde ičega. I kako ona ne može više, ne zna kako je ni do sada izdržavala, kad su joj sve drugarice godinama govorile da treba da ostavi skota i počne svoj život ispočetka, pa nije ona toliko matora, samo da se malo dotegne i dotera, izgledaće bolje nego većina tinejdžerki, pa ona već ima važeći indeks i data 2 i po ispita na Ekonomskom, kada si se pojavio ti i uništio njenu svetlu budućnost. Ali neka, nije sve gotovo, ona to može, samo da nije dece, ali šta fali, nije kasno ni za karijeru, pa onaj tatin mladi kolega prosto traži nekoga sa njenim karakteristikama, poslovnim naravno...
"You can have anything you want You can drift, you can dream, even walk on water Anything you want
You can own everything you see Sell your soul for complete control Is that really what you need
You can lose yourself this night See inside there is nothing to hide Turn and face the light
Krenem ti ja sa onim mojim malim rođakom, Milivojem, prošle godine da obiđem ćaću na VeMeA. Uvatili prevoz odavle, ženin ujak išo na nakav sajam, dovuko nas skroz do pred bolnicu. Ja da vidiš tamo čuda i uređaja! To su doktori, to su gospoda. A što su uljudni, to ti je tek za priču. Ovaj doktor što mi ćaću liječio, uze mi samo dvjesta evra. Kaeš ovi naši uzimaju pedeset? Uzimaju al' zato ništa i ne urade. Ne mereš ti to porediti. Ovaj je odradio svaki evro, ruke mu se pozlatile! Eno ćaće, kovrcnuo se, ko da nije onaj. Završi se posjeta, reko đe ćemo sad, Milivoje? Prvi autobus za Romaniju u tri sata po noći. Vidiš kako su se ljudi dosjetili da nam stave da ne moramo noćevati. Veli Milivoje - ajmo u nakav Čarli Braun, kae gledo na onim internatima, ima svakakog žemskinja. Šta ću, mali ga nije još umako, grota je da ga ne povedem.
Izišli mi na cestu da nađemo taksi, ne umijemo ti onim gradskim prevozom, ima onaj Pus-bus, kad ti priđe Milivoju nakav ćelo s plavim šalom, pita - Seljo, za kog navijaš? Čudim se ja kako mu pogodi prezime, kad veli Milivoje - Za Partizan! Jes vala, potvrđujem ja, đed mu je bio u četnicima, al' je i on navijo za Partizan. Tako svi u fameliji. Nasmija se ovaj, pa zovnu momke što su stajali malo poizdalje. Vidi se da je neki radan narod, svi sa lancima i sikirama. I kako prilaze, nama stade taksi, a oni ostaše pozdravljajući sa sikirama. Fina omladina. Jes da im ne valja što su ćelavi, al se vidi kućni odgoj.
A, što smo ti tek naišli na finog taksistu! Svega nas je do tog Čarli Brauna vozio sat vremena. Jes da smo pored jedne zgrade prolazili triput, al' to valjda tako treba. Naplati nam jedva četres evra i još veli da će nas sačekati dok se vratimo. Ljudina jedna. Ispred ulaza cura - nemaš im šta skinuti. Taman mi tamo da uniđemo kad iziđe jedan grmalj, veli - De si pošo, Tebrinjo? Pitam ja Milivoja ko je taj, veli on - brazilski fuzbaler, nosaju ga đeca po Sokocu na leđima. Zakoračim - kad ovaj kae da se ne mere bez cipila unići. Šta ćemo, vratimo se do taksija. Vidim ja, Milivoje se pokunjio. Nado se siroma da će noćas da ga zada. Kaem ja taksisti - vozi nas u park. Pita - U koji? Reko - znaš ti dobro u koji.
Stigosmo ti mi, odma' priđe jena. Pita - Će da radimo? Reko - Kolko para? Sto evra. Daj bona kakog popusta, nisi taksista. Malom prvi put, valja se. Viče - Nemoj da ti zovem svoga čoveka da ti on da popust po glavi. Kakav ti je to čoek, bogati, kad te pušta da se kurvaš. Pogledam ti ja bolje - Jes to ti, Jelo? Juče sam ti oca sreo, fali se kako učiš nake visoke škole u Beogradu. Nisam ja -veli, okrenu se i zaplaka se. A bila je ona, na moju mi dušu, samo joj je kosa bila plava. Pošto viđesmo da nam nema tamo selameta, produžismo na stanicu.
Na stanici, dok smo čekali da nas upuste, priđe mi nakav mrčo, oće vjetar da ga odnese. Kae - Torimau, ciba neku dindžu, treba mi za mić da se sredim. Vidim, ne zna naški, nesretnik, ko zna odakle ga je voda donijela, podam mu malo, valjda išće da pojede nešta. U tom dođe vozač, upušća nas unutra, te ti se mi povaljamo ko janjad po sećiji. Jedva su nas na Romaniji probudili da iziđemo.
I da ti još ovo kažem, rođeni.
Nekaka me je tamo nelagoda pritiskala, baško da sam s neba pao. Osjećo sam se ko potpuni stranac, al' valjda to tako treba. Tamo su ti, meščini, i domaći jedni drugim stranci.
Ovo neko trik pitanje, a? Zar nije očigledno? Ono - mitoza, mejoza, nastavljanje loze, ognjište, sećanje na pradedinu spomenicu, patrijotizam, nebeski narod, penzioni fond, još malo ognjišta? Dobro to, to je po difoltu, majka mu stara. Ali, ima još tako puno "za", manje sakralnog karaktera, da čovek prosto poželi da zalihu kondoma napuni vodom i promptno pofrlja na prolaznike. I baci se na posao. Kako koji posao? Eee, ovo je poslednji put da ti pokazujem.
- Sam naziv (tata, ćale, otac, ćaća) jebe mame. Bukvalno, figurativno, kako god. Moćno je. Plodni pape, mašina za proizvodnju potomstva. Ćale si. Legenda si. Roditelj. Tata-mata. Tvorac. Bogotac! Maćori. Autor.
- Možeš da nemilosrdno patišpanjišeš uokolo i izigravaš facu, naročito ako nisi mator. Kao: "Jebote, što je skočio pedeve. A baš mi ćera jutros kaže 'Tata, možemo li da kupimo hrčka'". I onda svi kao "Imaš dete?" "Ma, da" - odgovaraš na kulijanskom narečju, "ja to onako usput, to ti je ništa. A vozim i golfa trojku, tjunovan, šampanj boja".
- Pred ženskim svetom si car. Padaju na to: pažljiv si, roditelj taaako swatkog detenceta. Vidi mu saaamo raspar čarapice... Upamti: "bući-bući dete" lako prelazi u "bući-bući vršnjak". Obavezno opet pomeni golfa.(Ženo, ako čitaš ovo, ne nastavljaj, šalio sam se... Jeste, glupo je, da žao mi je, znam - na kauču... E, pazi sad, čitaoče, 'nači sve je suva istina! Nastavljaj.)
- Možeš da se pod plaštom deteta provučeš za milion stvari. Klopaš sve redom, šatro da probaš, pa da proveriš rok, pa ne može ono, boleće ga tiiiiba. Legitimni Čokolešnik, alo! Prvi novogodišnji paket je tvoj, naročito ako je beba rođena krajem godine! Jer tada ne može iz njega ništa da hasa (eventualno mu daj da glođe kutije, zgodno je za prve zube). A i kasnije se ugrađuješ onako momački, ko Đinkić u privatizaciju.
- Igrice, crtani. To je poseban odeljak. Ti im samo pomažeš. Ti isprobavaš. Ti samo prelaziš neki težak nivo, skenjavaš bosa, jer mora da se iskombinuje pet raštrkanih tastera plus skrol na mišu. I igraš, žrtvuješ se - šta ko može da ti kaže. Isto i za crtane. Sad možeš do mile volje da turiraš sve: od Blufonaca do Betmena. Glumi tu kolateralnu štetu, a ovamo puca ti stojan.
Ima još toga onoliko, ali skontao si valjda srž, nosaču mošnica, sapatniče po polu. Zajebavaj se dok možeš, a posle... Pa, nastavićeš da se zajebavaš, dakako. Ćale.
- Tata, jesi završio sa tim primerom? - Evo, upravo završavam. ’Oćemo Lego Star Vorsa? - Toooo!
Nije ti išlo. Problemi kod kuće, problemi na poslu, drugovi te ne pamte, bivše se ne javljaju. I onda dođe ona. I sve dođe na svoje. Krene ti na ruku kako ti nikad u životu krenulo nije. Neobjašnjivo. Metamorfoza. Kopernikanski obrt.
Ima tako žena koje prenesu na tebe nešto svoga blagoslova. Nije nužno da takva ostane s tobom, da bi blagoslov trajao. Nekad je i jedan susret dovoljan. Ako možeš, zadrži je. Ili je poljubi, pa pusti u vodu k'o zlatnu ribicu nek' resetuje svoje tri želje. Gle, obala je prepuna ribara.
- Halo? - Đe si, Maro, sunce moje! - Marija. I ko je to, uopšte? - Ne sjećaš se? More, sunce, Bečići, prije dva mjeseca? - A, ti si! Jesmo rekli da se više nećemo čuti? - Samo sam nazvao da ti kažem nešto. Otkako smo se ja i ti, je li, kresnuli, život mi se promjenio iz korjena. Dobio sam stalan pos'o, više ne konobarišem po plaži. Majka mi je ozdravila. Ocu su povezali staž, juče dobio prvu penziju. Sestra se udala na triesdeveti rođendan... - Bože, budale... Ako si nazvao da ponovimo - nema ništa od toga! Imam nekog. A, i onda si dobio na sažaljenje. - Ma, nisam nazvao zbog toga. A, nema ni potrebe. Od onda - pičke k'o salate. Nećeš mi vjerovati kako me je poćeralo. Zovem te da ti ponudim saradnju. Nudim se da ti organizujem autobuske ture, k'o u Međugorje da ti je obilaze. Gre'ota da ne podijelim s drugima. Mogli bi da napravimo i neke žetone. Mi im prodajemo, a oni da ti ubacuju za blagoslov... - :tu, tu, tu, tu:
Konstatacija nadobudnih blejača izvedena na osnovu snimka šatro specijalnih znakova i, naravno, nemerljivog švalerskog iskustva. Jer, oni umeju da rastumače nemušte simptome koji ukazuju da je baš takav i takav tip žene onaj najopasniji. Poguban za mušku psihu i isušujuć za telo i/ili novčanik. U principu neka ljomberska verzija "10 sigurnih znakova da... " iz BlicŽenaPulsa. Npr. ako žena ima mikro-mustaće (dakle ne Haris Džinović tribjut, nego majušne, gotovo neprimetne nausnice). E, to je znak da je opak igrač u krevetu, da ti kaže teča-Bolja. Ili ako drlja slovo r. Ili ako zubima skrca štapić od kaprija, čuvaj se, pazi šta ti veli bata-Ziljun. I tako te neke nadripsiho munje. Ne vredi takvim likovima pričati, da nema tu "najopasnije". Sve su opasne. Lepo je još D.Dugouško konstatovao "Sve su one pomalo veštice", a Dule valjda zna.
- Vidi, sinak, onu tetu kako oćno zabacuje glavicu, pa kosica landara. Takve su ti najopasnije, hehe, da znaš. Vidi je samo. - Deda, puko si bre ko bas, ono je komšinica Lela, ima Parkinsona.
Osetiti nečiju slabost i odmah, istog trenutka udariti u tom pravcu kako bi se ostvario određeni cilj ili srušila neka barijera.
Osobina koju poseduju ajkule, jer tako dolaze do plena da bi se prehranile i određeni ljudi, koji tako eksploatišu druge ljude i razne situacije, okrećući ih u svoju korist.
- Dobar dan, izvolite. - Dobar dan gospodine. Hteli bismo da popričamo sa vama koji minut o vašoj veri, ukoliko imate vremena. - Jaoj znate, nije baš najbolji trenutak sada. - Uvek je dobar trenutak za razgovor o veri. - Nije to, nego u žalosti smo. Otac mi je preminuo. - U žalosti. Pa što ne kažete. Sada vam je baš potrebno da malo zastanete. Porazmislite o svemu. Jehova nudi odgovor na razna pitanja vezana za život posle smrti. - Pa ne znam. - Imamo ovde brošure, knjige razne, mogle bi vam pomoći. Ako možemo da uđemo samo na kratko. Neće dugo trajati. - Pa dobro, ako vi kažete da će pomoći. - Naravno da će vam pomoći. Sada je baš idealan momenat. - Evo izvolite unutra. - Hvala. Ju, što je mračno ovde kod vas. Ovaj gospodine, nema potrebe da zaključavate, brzo ćemo mi. Možda stvarno nije dobar trenutak. - Šta je sektaši? Nanjušili ste krv pa kidišete kao mutavi a? - Pa nije....ovaj....nismo mi...šta će vam taj nož? Jesmo vas prekinuli u ručku? Gospodine? Ko su ovi ljudi? - Džonsone, sprovedi ih u podrum i ponesi instrumente. Vreme je da popričamo sa njima o veri.
Ovo neka greška, bre? Ne? Baš treba da stoji "sopstvene"? ŠKK na kub! Čekaj bre malo! Zar je sat koji radi potrebno popravljati? A ono "seksualno situiran"? Ništa, a? Ako verujete da ste ultimativni balkanosaurus koji pre podne potire laminat ženom umočenom u Lenjo Polito (sa sapunom), a naveče trsi po tri ose on-dimand, kliknite na taster minus. U suprotnom, brajko moj, zgutaj crvenu pilulu i trk za surom mangulicom. (Jebiga, matori, ne ide da recikliram foru sa Alisom i zecom, a krme je kapiram društveno-prihvatljiva živina.) Idemo od početka, bolje da te isečem na vreme. Dakle - brak je građanski mikro-rat. A ti nisi general-Grant. Esi mi dobar sad? Proguni der ovo parče istine, zalij malo ljutom, ima još. Istekla trajal verzija, potpisao si doživotnu, super je sve to, čitao si ti i knjige, istražio i psihologiju i anatomiju (lep predmet, onako pitak, empirijski), ali ti pre svega treba teorijska fizika, jer ti valja praviti perpetum mobile. Žena je to: Stari Čika, Žandar i Sudija u jednom. Ako ćeš mir u kući, nezagoreo ručak i okupanog mačora, valja ti biti korak ispred. Dakle, muvanje, rivizited. Slični ciljevi, malo izmenjene metode, prilagođene novom ekosistemu. Ali isplati se, to je važno! Da vidimo… Prvo i prvo: Nije sve u kinti. U stvari, ako se ispostavi da jeste, onda si ubo klasičnu sponzorušu, to troši ko prozuko Golf Dizel 2.0, snalazi se sam, jebiga, nisam ni ja Opra, to prevazilazi okvire ove defke. Ali inače, kako rekoh, nije sve u kinti, no u strategiji. A strategija podrazumeva planiranje, a planiranje datume. Šta veliš - znaš za 8. mart i Novu godinu? Bravo, genije! Jesi siguran da nisi zamenjen u porodilištu? Zajebi to bre, to znaju svi, treba ti još nekoliko tih datuma, osetljive su na brojke, ko da ih je numerolog pravio. A pamte bre ko slonovi. E, pošto se ti ni prvog maja ne sećaš, uzmi lepo pa zapiši, instaliraj program na telefon, pribeleži u Gugl kalendar i spremi se. Godišnjica, rođos itd. Ne preteruj, možda 4-5 datuma, puna kapa. Eventualno ubaci i neki opskurni praznik ili sveca, nešto tipa "Obretenije prakljače Svete Petke", nebitno, samo da je kao ženski. I onda samo u datom momentu hop! Izbaciš neku cvećku, parfem (može i od 30ml, kažem nebitno) ili crnu čokoladu od 200g makar (vidi neku koju i ti voliš da klopaš, pošto ne može ona to sama, hehe). I eto - tri bambija i bar jedan bloudžab u najavi! Jesi se malo smarao, ali isplati se. Druga stvar - poslovi po-kući kao strategija muvanja. Tu je klizav teren, jer je tanka granica između džentlmenskog pomaganja i klasičnog papučarenja, te stoga savetujemo oprez i smanjenu brzinu. Uključi se malo, a najbolje oko lakih stvari, na koje se očekuje odgovor "ma ne treba". Ti upišeš plus, ponudio si se, pažljiv si, a ovamo diškaš. Ako su klinari u opticaju, najbolje ih onako širokogrudo "pričuvaj" uz neku pucačinu na kompu. Smiruje i njih i tebe, a opet em gradiš poene, da ne kažem freguješ. Kuvanje - opet mač sa sve oštrice, može puno da izađe. Najbolje idi na sigurno, jer ako budeš pravio šestoslojni tart sa mariniranim avokadom i šumskim voćem, biće skuplja dara nego mera. Alkohol je i dalje najbolje sredstvo za muvanje, te ga dosipaj konstantno. Kod filmova i muzike si potencijalno nadrljao: zato najbolje proceni koliko hjugrantova i sergejćetkovića možeš da podneseš po metru kvadratnom živaca, pa onda vidi šta ćeš.
Uz sve napomenuto, treba imati u vidu da nepredvidljiva, stohastička priroda tananog supružničkog bića ume da iznenadi, te u potpunosti eliminiše potrebu za bilo kakvim muvačko-uvlakačkim tehnikama.
- E ćao! Stiže ti, a? Kako je bilo? Evo ja nešto pripremio klopicu, tačno je godinu i šest i po meseci otkako smo se verili, hehe. Izvol'te lepo, sada da... - E, daj batali me s tim, puko me neki hormon, hvataj ovo dupe i odvali me odmah sad odmah! - Čekaj samo da bar smaknem tiganj... - Udri bre! - Ojsaaaa!
Skup različitih radnji koje služe da muškarca vrate na pravi put muškosti sa kog je nizom nesrećnih okolnosti skrenuo.
Jebiga, navukla te kurva na zdrav život i metroseksalni fazon. Uradio si to zbog nje. Na trenutak ti je čak izgledalo i da je to do jaja tako. Barem su oni sa TV-a govorili da jeste. Izdepilirao si se potpuno. Redovno si sek'o nokte na nogama. Prestao si da pušiš. Prestao si da piješ. Prestao da jedeš masno. Nisi više gledao fudbal. Možda samo malo Real, Barsu i Arsenal. Nisi ga ni igrao više. Da se ne znojiš.
Al patka. Otišla je sa drugim likom, još metroseksualnijim od tebe. Ovaj je vegan. Moderator Fb strane Životinje su bolje od ljudi. Spašava mačiće. Zna da uklopi boje. Ne zaboravi da stavi podmetač kada pije ceđenu pomorandžu. Gleda slike u Art Zoni sa uživanjem i razumevanjem, a ne kao ti da blene u njih kao kada je prvi put vid'o pičku. Zna šta da naruči u salad-baru. I šta sad?
Sad bi nazad kod drugara koji upravo sede, vare neku gandžu i igraju PES. Sad bi opet da upadneš na onaj termin u balonu koji se igra nedeljom od osam uveče i gde u devedeset posto slučajeva izbija tuča na pola termina, jer se igra Partizan - Zvezda. Sad bi da baneš u Durmitor sa ortacima i oljuštiš dobru porciju jagnjetine i jedno deset piva. Ili makar neku dobru punjenu pljeku da odereš u Dafu.
Ne očajavaj. Ako su ti pravi ortaci primiće te nazad u čopor. Samo treba da se očistiš i vratiš u normalan fazon, a to nije lak posao. Metroseksualizam je kao droga. Iako je u principu sranje i nisi ga voleo, navučen si na njega sada, ali istrajni ljudi mogu sve, tako da glavu gore i bori se. Pobedićeš.
- Deste ljudi. - Opaaaaaa. Vidi ko je to nama došao. Đole Stanković-Jakovljević. - Gospodin Integralni. - Đole Filgud. - E aj ne serite vas trojica. - Pa moramo malo da te bušimo kad si gejčuga. Otkud ti brate? - Ma svratio malo, da vidim šta radite. - Pa iznenađeni smo. Nema te već mesecima. Nećeš sondžu da baciš sa nama, nema te na terminu, nećeš na tekme, a pošteno se nismo napili odavno. - Sjebala te ona skroz. Poč'o si i obrve da čupaš. - A i ta frizura brate. Ne ide taj jež na tol'ku glavudžu. - E ovo je greška bila. Odo' ja. - Čekaj, čekaj, stani bre. Zajebavamo se malo. - Šta se drkaš odmah jebote. Trebao bi da ćutiš i trpiš malo znaš. - A jebiga. Zasrao sam. - Da znaš da jesi. Čuli smo da te ostavila zbog Caneta Balerine. - Jeste. Mislio sam da je lik gej. Puštao sam da se druže. Kao moderno je to. Drug gej. Kad ono, Cane mi skinuo ribu. - Ladno ti Cane skin'o ribu ahahaha - jebote šta se tebi desilo, nevera. - I sada bi opet na staro da se vratiš? - Da. - Dobro, ali prvo moraš iskreno da mi odgovriš na jedno pitanje. - Pucaj. - Jesi dozvolio da ti nešto furne u bulju? - E sisaj kurac, idem ja. - Stani bre. To je jako bitno. Ako si to dozvolio proces se ne može obrnuti. - Naravno da nisam dozvolio. Pa za šta me smatrate? - Otkud znam matori. Sve ostalo si dozvolio. - Da bre. Vidi u šta te pretvorila. K'o da gledam nekog glavatog Danijela Đokića. - Dobro, neću više takav da budem. Šta da radim? - Sva sreća, nalaziš se u istoj prostoriji sa ekspertima metroseksualne detoksikacije. - Kad mi završimo sa tobom izgledaćeš ponovo kao muško. - Da počnemo. Prvo što trebaš da uradiš je da stučeš jednu brzo rakiju da prostruji malo krv kroz tebe. Zaboravi na koktele i sake. To je stvar prošlosti. - Dobro. - Onda pojedi parče ove Đoletove pice sa kulenom. Skoknućemo posle do pekare po još. - Kad se naduvamo ponovo. - Naravno. Onda idi do kuće, pobacaj sve kreme, pudere i te bočice tih sranja što imaš. Možeš samo da poseduješ jedan dezodorans, jedan parfem i brijač. - Pena ti ne treba. - Afteršejv eventualno. - Ali sigurno i vi koristite penu za brijanje. - Naravno da koristimo, ali ti si zaglibio. Da bi se vratio, moraš samo najosnovnije da koristiš. Bikov žilet. - Uf bre. - Nije to sve. Garderoba koja je uz telo mora da leti u kantu. To je tako pederski. - I diskovi Sergeja Ćetkovića. - Nemam Sergejeve diskove. - Nemoj da nas lažeš. Svi metroseksualci ih imaju. I to originale. - Imam. Baciću ih. - Moraš da prestaneš da uljiš tu kosu i da se ošišaš na keca već ujutru. - Kupanje jednom nedeljno, posle fudbala. - Možeš da se tušneš ponekad. - Ali ne dva puta dnevno. - Vrati meso u ishranu. - Alkohol je dobar za živce. - Derbi je u subotu. Ne ideš na zapad. - Prodaj Smarta i kupi auto. - Ciklama ne postoji, to je roze i to se ne nosi. - Stoj dok pišaš. - Ali oduvek sam stajao dok pišam. - Opet lažeš. Sigurno te je smarala jer zapišaš okolo, pa si sedeo. - Jeste. - Patike za fudbal moraju crne da budu. - U radnju se ide u pamučnoj trenerci. - Čivava nije pas. - Pa stanite ljudi, šta da radim sa Mukicom sada? Ne mogu na ulicu da ga pustim. - U pravu si. Verovatno bi ga usmrtio komarac ako naleti na njega. - Dobro, smislićemo nešto tu već. - Onda, fegetarijana nije pica, tako da molim te od sada da naručuješ picu sa slaninom i kulenom. - Tribal nije tetovaža. - Jelena Baćić Alimpić ne piše dobre knjige. Ni Paolo Koeljo. - Isčlani se iz svih NVO organizacija. - Prestani da čupaš obrve. - Možeš malo da bricneš onaj most na sredini i to je to. - Izbriši brojeve telefona svih solarijuma. - U jebote ljudi koliko toga ima. - Da bre. Totalno si se upčkio. Ustaj i oblači jaknu. - Je l' idemo u pekaru? - Da. Ali prvo idemo da useremo Caneta Balerinu k'o konja, taman malo da ogladnimo. Polazi.
Ne, nema veze sa kanalizacijom ili vršenjem nužde. Olakšizacija je mlađa sestra palatalizacije i sibilarizacije i ostalih glasovnih promena. Ona nema isključivo određene prelaze iz nekih slova u druga, ili jednakosti po zvučnosti, već kako sam naziv kaže tu je da, jelte, olakša. Jašta. Izbaci neko slovo iz reči i doda nepravilno. Nastala iz potrebe srpskog naroda da lakše ili onako kako poželi izgovori neku reč. Nepravilno naravno. Mlađa populacija je i te kako dobro razume zahvaljujući ministru Žarku Obradoviću i šestopadežnoj Jeleni Karleuši.
Srpskog - Srbskog Predsednik - Precednik Predsoblje - Precoblje Hajde ('ajde) - Ae Mislio - Misio Posao - Poso Demokratska - Demokracka Idiotska - Idiocka ...
Sudeći po reakcijama rodbine, slučajnih prolaznika, taksiste i radnice u dragstoru, najveća misterija našeg naroda koja izaziva reakcije veoma slične iznenađenju putara kada u sred januara na minus deset padne tri metra snega. Plus 35 je temperatura koja, sudeći po našim sunarodnicima, ne postoji nigde u svetu. Upravo zbog toga je televizija dužna da obavesti idiote, da neko kojim slučajem ne izađe iz kuće u dva popodne i legne na beton ispred zgrade namazan zejtinom.
Slučajno nemoj iz kuće da izađeš, javili danas da će 36 da bude, tako nije bilo odavno, još od pre tri dana i plus jeste tako bilo celog prošlog leta, ali jebiga, daj da te podsetimo obavezno. I ponesi obavezno balon vode ako treba da se osvežiš ili vratiš nasukanog kita u život.
Ideš na basket u šest popodne? Pa jesi li ti žvakao baterije, ima triespet stepeni, a ti ćeš loptu da bacaš u koš? Sedi kući i kukaj da je vrućina, jes da si puko dvesta evra na klimu koja može da o'ladi manju sportsku dvoranu, ali nemoj da je uključuješ stalno nego jednom na svakih sat vremena je pusti da drnda tri minuta i onda gasi jebote patak, promaja i hladan vazduh, ima leđa da ti se ukoče i nokti na nogama da ti okoštaju.
Znači danas su javili da će da bude 37, to je već mnogo zajebano, ceo stepen više nego juče, javili na TV-u da ne izlaziš iz kuće osim u slučaju preke potrebe, dakle jedino ako ti fale pljuge ili kredit za mobilni.
Javili u petak četrdeset (magična brojka) stepeni! I to isto nikad nije bilo osim prošle nedelje i ceo prošli avgust. Zapravo, nije ni 40, nego je 57 stepeni, lože nas ovi sa dnevnika da ne paničimo, da ne počnu penzioneri da se tuširaju slučajno, ili kojim slučajem da otvaraju prozore u busevima. To bre tako nije bilo, to je od bombardovanja, genetski modifikovane hrane, iluminata i broja 11. Sećam se 1834. kad su leta bre bila do 25, a uveče još prohladno pa izađeš u treši u grad da se ogrneš kad za'ladi.
Mrš bre u pičku materinu.
Podnožje planine Ahagar, južni Alžir:
- Mustafa, javiše na TV-u da će danas 39 da bude. - Muhamede, boli me patka.
