Dojadi meni jedan dan da krcam alpsku po gradilištima dok me šiba promaja, da mi hilti tandrče pored glave i padam sa skele svakog meseca. Neću trijestu dočekati, kamoli unučiće ako ovako nastavim, velim ja sam sebi, pa se rešim da tražim neki prizemni posao. Negde u to doba, došli žabari u Kragujevac da kupe ono što je nekad bila fabrika, pa se čulo po selu da traže radnike. Svi živi poleteli k'o pušteni sa lanca, a kud svi Turci, tu i mali Haso. Ustanem ti jedan dan malo ranije, doručkujem čvaraka i luka, podmijem se i poskidam krmelje, izbričim i pljusnem malo rakije 'mesto afteršejva, pa da idem da iskam posla.
Odem ja tamo, kuc-kuc, dobar dan-dobar dan, ja sam Tajitaj, daj posla znam da imaš! Nije prošlo dugo, dođe neka sa naočarima, (onako, nije loše, ali nije ni neka lepotinja,za umočit dušu dalo) i kaže nama 'ajd za mnom. Ide ona napred, a mi za njom, k'o da nas na streljanje vode. Odvede nas u neku prostoriju, davali nam tamo neke papire sa nekim sličicama, kao da nas testiraju. Testirali nas, Boga mi, dobra 4 sata onako kolektivno, pa veli onda 'ajde sad izađite pa jedan po jedan na razgovor. Bilo nas dvajestinu, krete ona da proziva, al' nikako do mene da stigne. Čekaj ja, čekaj, nikako da dođem na red, smrče se lebtejebo. Sedim ja u onom hodniku, dupe mi utrnulo od sedenja. Isproziva ona sve, ostadoh samo ja. Ovaj zadnji, ganferinjo neki, nije se dugo zadržao, isprati ga ona, pa se vrati do mene i kroz osmeh reče: ,,'Ajde sad ti'', dok joj se pogled lagano spuštao ka mojim pantalonama. Bi mi milo. Ušli mi, kad će ona:
- Uffff, tebe sam čekala.
- Što baš mene?- upitah onako, šmekerski lagano.
- Pa ti si poslednji, posle tebe mogu da idem kući.
Uh kurvo, mamu ti jebem, mislim se u sebi, al' se ne dam isprovocirati. Samo se smeškam. Ispitivala me uzduž i popreko, gde sam bio, šta sam radio, šta očekujem, čemu li se nadam, pa u neko doba reče:
- Dobro, gotovi smo sa pitanjima. Sad moram da te pregledam.
- Kako da me pregledaš?
- Ništa se ti ne boj, samo ustani i skini se.
- Da se skinem?
- Da, lekarski pregled, moram to da obavim.
Ne ličiš mi na doktorku, a i to se ne radi ovde valjda koliko znam mislim ja, pa k'o no velim, šta ga znam, žabari su to, možda se kod njih tako radi. Setih se da sam se prao prošle subote, nokte po običaju sek'o u nedelju, nema gde da pukne bruka. Skinem se ja, ostanem samo u dudurajkama, gleda me ona, pipka, opipava,hvali me kako mi jake ruke, pa mazi po grudima, diše za vrat, poče meni neka milina da se penje uz stomak. Dođe i do butina, mic po mic, uhvati patku. Ijaoooo, mislim ja, pa sad si se zajebala. Okrenem se pribijem je uz zid, pa joj surduknem jezičinu u grlo, desnom rukom za levu sisu, levom rukom joj polako podignem nogu pa prošaram prstima po vrtu rajskome, a ono, kao da je 40 noći kiša lila, zidovi vlagu vuku. Spusti se ona da zasvira koju, more svira alal joj vera. Neću ni ja da ispadnem seljak, spustim se i ja na usmeni, pokidam joj domaćinke, jao brate mili kad me zapljusnu smradina! Lebtijebem, suze su mi pošle, k'o da je nešto ušlo unutra i crklo k'o što veli narod, ali sad nema nazad, ako ne prođem, ima da krcam alpsku narednih 50 godina. Ne smem da omanem. Odradim to malo ofrlje, moram da priznam, jebežga, bio sam dekocentrisan, ali onda dođe ono glavno. Legla ona, raširila noge k'o Rusija gasovod, ja ubacim mačora u kućicu pa krenem da orem. Vrišti ona k'o da brata ženi, al' ne popuštam ja, sve jače i silnije udaram. Rekoh da je okrenem, viđao sam to po onim filmovima na Palmi plus da vole kad ih presamitiš pa tako i uradim. Jebem je ja, poza Vuk Karadžić, uhvatim je za kosu, pa povučem ka sebi, vidim svidelo joj se. Ja onda još jače i jače, počinje laminat da talasa od siline, a njoj dupe od udara. Pogledam na sat, vidim nije prošlo ni 30 minuta, a ja osećam kraj, kažem sebi ne smem sad da zajebem, pa pomislim na Mijatovićev penal, te mi malo splasnu uzbuđenje. Ja onda prikupim svu preostalu silu u meni za jedan poslednji stihijski napad, pa navalim. Povika ona dosta, ne mogu više, ma šta dosta, majku ti kurvinu jebem, počnem da bijem k'o maljem, pa čak i ošljisnem s' vremena na vreme, velim ti ćeš posle MENE kući d'ideš?! Pa nećeš moći da se pomeriš do ujutru! Zna se ko namešta antenu, ko viče dal' je dobro. Or'o ja, or'o, dođe do svršetka izvadim prangiju pa raspalim po zidovima, ne moraju da kreče do naredne godine. Osta ona onako da leži, pokušavajući da dođe do daha, a pička joj se puši od miline. Ja se obučem, pa krenem polako, rekoh samo javi mi kad da dođem na posao.
Izlazim ja u hodnik, kad tu se skupili svi, od portira, preko čistačice, do direktora svih kooperanata. I samo vidiš, kreće spontani aplauz.
Definicija pisana za Lovačke priče.
