Da se odmah razumemo, dokolica je jedna sjajna stvar. Ne traži vodu, hranu, pažnju, brigu, sisu, a opet, čini te srećnim i zadovoljnim. I sad, kad uzmeš da budžiš tu sjajnu stvar, dobiješ njen najsvaršeniji apgrejd - umetnost.
Legneš uveče sa mišlju da sutra konačno u svom životu promeniš nešto. Al ne u smislu da počneš da učiš, zarađuješ, praviš dugoročne planove sopstvenih finansijskih tokova, tražiš ženu svog života, koja će ti izroditi decu vaših života i slično. Ne. Legneš sa mišlju kako ćeš od svakodnevnog sedenja satima pored kompa, zevanja u tv, popunjavanja tiketa, češanja čmara, drkanja na azijatkinje koje svršavaju sa tanjiračama međ nogama i slično, napraviti neku toliko dobru grotesku koja se može nazvati umetnošću i koja će te, što je najbitnije, zadovoljiti u potpunosti.
Ustaneš u neko ludo vreme, recimo 7 i 44. Obaviš jutarnju wc rabotu, napraviš neku kereću klopu, skuvaš čaj umesto kafe. Onda razmontiraš komp i skembaš ga u orman. Takođe i tv. Ortacima pošalješ grupni sms i kažeš da danas nećeš s njima da igraš na Barsu i da gađaš nedobitnim tiketima sisatu radnicu. Izvadiš bateriju. Napuniš kadu vodom. Ubaciš bateriju u vodu i staviš ruku. Ne udara, jebiga. Ispišaš se u vodu jer je slana voda bolji provodnik struje. Opet ponavljaš proces. Opet ništa. Nema veze, teraš dalje.
Odeš na neko stovarište građevinskog materijala i kupiš 50 kila peska, neke letve, kanap, i visak. Prospeš onaj pesak u dvorište, lepo ga poravnaš i iznad njega sklepaš Fukoovo klatno. Izbaciš ono metalno govno iz ravnoteže i čekaš. Uzmeš lupu i gledaš da l klatno uvek opisuje trag po istoj putanji il malo odstupa. Jebiga, teško ćeš išta videti, klatno je previše kratko. Za nekih 60-ak metara cirka. Nema veze, teraš dalje. Naravno da znaš da Zemlja vrši rotaciono kretanje. Odeš na tavan i nađeš stari globus. Staviš šešir na glavu i šutiraš ga kao Čaplin u Velikom diktatoru. Pevaš naglas D vrld iz majn, iako znaš da je Geta peder koji se samo spava u dupe i u čmar. I u rektum, dabome.
Tok događaja se nastavlja. Odeš u prodavnicu, kupiš 2 obične plazme. Samelješ ih. Izmeriš dobijenu masu i podeliš sa 300. Izračunaš koeficijent korisnosti mašinice za mlevenje. Izađeš napolje i vikneš "Eureka". Odeš na trafiku i kupiš Eureku. Rešiš belu ukrštenicu, koju si kao mali uvek preskakao jer je preteška. Nastavljaš da dominiraš. Izvadiš cigle iz TA peći, kao i motor. Zaklopiš peć i uzmeš je pod mišku. Šetaš gradom sa pećkom pod pazuhom i očaravaš svet svojom snagom. Vratiš se kući. Legneš na kauč i ispituješ savitljivost sopstvene kičme. Teško ide al nekako si uspeo da lizneš glavić. Probaš spermu. Al ne samo probaš. Pojedeš je bez leba.
Pade i mrak. Sreća pa je vedro pa se setiš magarca iz Laku noć deco i odeš da brojiš zvezde. Svakoj daš neko levo ime, pa kad ih prebrojiš, pokušaš da se setiš koja je koja. Sigurno si u pravu, jer nema dokaza da si pogrešio. Osećaš se neverovatno ispunjeno. Vrneš se u kuću i skuvaš čaj od belog sleza. Da, od onog govneta kojim te majka kljukala kad se kao mali prehladiš. Staviš onu plazmu u njega. Nadrobiš i malo cigle iz TA peći. Izađeš napolje, sedneš u pesak i gurneš onaj pendulum da se klati. Gledaš. Boli te kurac.
Sejo_govedo
To je čovek čija većina poruka u autboksu mobilnog telefona glasi ''Ok''. Kako god glasila tvoja poruka, šta god ga pitao i šta god mu napisao, on će samo da ti odgovori sa ''Ok''. Te poruke su elektronski ekvivalent situaciji kada moraš nekom klještima da vadiš reči iz usta.
Poruka: Jesi krenuo? Ajde uzmi neko pivo tu kad izadjes na stanici. Kad stizes?
Odgovor: Ok
........
Poruka: jeeeeeee! polozila sam prijemni. hajde da se vidimo ovih dana da castim
Odgovor: Ok
........
Poruka: izwini shto ti owo owako saopshtawam. mislim da wishe ne treba da budemo zajedno. ti si stwarno dobar dechko i zasluzhujesh bolje. bash mi bzwz shto je owako ispalo ali nadam se da tjemo da ostanemo drugari.
Odgovor: Ok.
Period između dve pelene.
Crnilo stari moj, i nećeš se spasiti. Zapravo, to je ujedno i poslednji trenutak, jer život posle toga ne postoji. Čak i kada te ostavi savršena žena tvog života, i kada te ispuni najteža bol, to je nešto opet sa čim se živi. Budiš se jutrom sa njenim imenom i psovkom na usnama, ali živiš. A, ovo, matori, ovo je sasvim druga priča.
Ovo si živio, ovo si disao. Gledao u Boga nag i ti si postojao. A onda si čuo ciku stakla i sve je otišlo u kurac. Neko je izvukao svako sutra pod tvojim nogama.
Prvo saznaješ da ti otac nije svemoguć. I to potiho boli, ali samo tebe. Niko ne smije da zna. I taj rak kojim te izjeda raste. Onda vidiš da je i majka sasvim obična. U nekim trenucima dosadna čak. Ti je voliš i mrziš se zbog toga. Pa onda žena koju si volio. Još je tu pored tebe, budi se, ali drugačija. Vidiš u njoj mašinu za rađanje, dojenje... Ortaci imaju svrhu i ti je vidiš i to te opet razjeda. Spontanost je nestala i sa njom mističnost. Sada vidiš u zvijer i vidiš svoj poraz. To je sve što te okužuje.
U početku još pokušavaš da se otrgneš. Zvone ti riječi "vježbom do savršenstva", ali ti u svemu vidiš samo ponavljanje bez cilja. Ponekad se zapitaš da li si možda prešao igru, ali kako nema sretnog kraja, odnosno nema kraja uopšte. Samo u nekom momentu zaspiš i to bude to. Iako je sve davno zaspalo, samo je ovo zvanično.
Generacija rođena bez velikog Rata, sa dovoljno malih o kojima uporno slušamo sa teve ekrana, što nam je zapravo jedina bitka, izdržati dvadeset pet minuta dnevnika.
Kažu da revolucija jede svoju djecu. Šta smo onda mi? Nekako mi u ušima zvoni prežvakanost, ali jebeš mu majku, ne mogu staviti prst na to šta je tačno.
Rešenje verbalnih konflikata još od piškenja u pesku. Poenta je prihvatiti moguće posledice koje određeni postupak nosi, ali pod uslovom da to ne činiš ni prvi ni jedini - jerbo ako ne ispadneš jedino ti budala, budala nisi ni isp'o. Teoretski.
**Mita i Velja; po šest godinica; lokacija: pesak ispred zgrade:**
- Vidi školjke, moj tata kaže da su školjke u restoranima skupe
- 'Ajde probaj kakve su.
- Probaj ti, pa ću ja.
- Aj' u isto vreme.
:3, 4 sad:
*Rezultat*: Uveče se Miti crveni guzica, jer je rek'o ćaletu razlog što ima proliv i povraća celog dana. Velju mama mazi i zabrinuto se pita i dalje da nisu krive one paprike od prekjuče.
...
**Mita i Velja po 17 godina; lokacija: ispred škole:**
- Veljo, vidi onu ribu što sedi na klupici, dam ti 100 kinti ako je u'vatiš za sisu.
- Ima dve brate, jebeš kintu, aj' u isto vreme, bežimo u ulaz?
*Rezultat:* Miti se crveni obraz, jer je ostao da se izvini dotičnoj. Velja je nekažnjen i sažaljivo gleda druga kako se vuče ka njemu.
...
**Mita i Velja; po 35 godina i verovatno isto toliko popijene rakije; lokacija: kafana**
- Kumeee ovaa ra-hik-dža sidu leeeči, a da te priupitaaa kum, što te moja Ana stalno nešto pominje, da nisi ti nju spavao dok sam bio u Turskoj, kaži kumu, a?
- :Hik: a ti Janu a, otkud takva pitanja aa, čujem?
- Kume, nećemo tako, aj ko i uvek u isto vreme.
:3, 4, sad:
Mita: ne Velja: da
*Rezultat:* - Sudija, kad je neko zajebant, naviknete kako s njim, tako sam ja moje prosipao, on je svoje pio, ja glumio, on bio mortus, i to bi bilo to. Šteta za flašu, dobra je to radža bila, uveren sam...
Narodski rečeno, ti si dečko koji neće jebati. Tu je kraj priče. Ne bi ti pomoglo ni da ti je stric prevejani lisac Hju Hefner, da imaš po naučnicima sa univerziteta u Masačusetsu idealne proporcije Denzela Vošingona, a u gaćama kapitalni primerak njihala strave. Jednostavno ti i devojke ste magnet istih polova, pa je odbijanje neminovno.
Nema vajde da pretresaš porodično stablo. Jebiga, shvatićeš da si upravo ti jedini izrod. Ne samo da si crna ovca svoje familije, ti si crna ovca koju su posuli katranom, pa onda uvaljali u perje. Ček, i kao takav ti očekuješ da jebeš? E pa neš kolega!
One diplome sa šahovske olimpijade u Šimanovcima, plakete zahvalnosti za dobrovoljnog davaoca krvi i đaka generacije, možeš slobodno da okačiš mačku o rep, jednostavno protiv tebe se urotila viša sila. Ne bi ti pomogla ni čelična volja Rokija iz svih delova ponaosob, talenat da kenjaš više od onih likova što poturaju tezu o drevnim astronautima, jednostavno ti si savršen, ali ima jedna začkoljica. Toliko si savršen da si postao dobar dečko, a jasno je, dobri momci ne jebu.
-Ali rekla si juče da ti se sviđa što znam toliko o člankovitim crvima. Da se diviš mojoj posvećenosti književnosti i izučavanju istočnjačke kulture. Čak šta više rekla si da sam jako dobar dečko.
-Isuviše dobar dečko!
Relativno veliki broj ljudi zna da devojke uvek kažu kako vole kada je momak duhovit i ima ono nešto, što se valjda prevodi kao dobar smisao za humor. Sad ostali deo populacije u koji uglavnom spadaju mladići koji imaju taj smisao za humor i sumnjive drugarice će reći da je to čisto sranje. Ali devojke se nekako drže tog humora kao bagrem zajednice sa gljivama (znači drže se). Pa sad, možda devojke stvarno kao prioritet imaju smisao za humor, ali caka je u tome šta pod tim podrazumevaju. Možda samo imaju očajan smisao za humor, pa ne mogu da pređu na tvoj transcendentalni nivo koji prevazilazi: ''kaži osam'' i ''xexe'' fore. Misterija za Moldera Foksa (u koga su po kile koksa, exexexe, toe taj humor, hehe).
-Marija, znam da uvek govoriš kako se ložiš na momke koji te zasmejavaju.
-Pa, da, hihi, imaš super smisao za humor.
-Eto.... Mislim da sam te dosta zasmejavao nekih.... Dve... Tri.... Godine, m? Šta misliš o tebi i meni?
-Jao, pa, duša si ti, ali, ipak, nije to taj smisao za humor koji tražim.
-Pa kakav tražiš?
-Eno znaš Dušana, rmpaliju? E, pa on ima veći smisao za humor od tebe.
-Misliš kurac?
-Da.
-Pa tako kaži, jebem mu mater.
Nagomilan sloj kondenzovanog vremena.
Oni su primer beznađa napaćene mlađe generacije i pre svega, lošeg školstva. Gradivo koje uče je preobimno i ne fokusira se na prave stvari. Kada smo upitali jednog od mladih polaznika da nam navede gde je najbolje zaseći glavu, oni su nam kao iz puške rekli da je solidan stepen instant ubijanja ako dobro zasečete između sedmog i osmog pršljena, međutim, kada smo ih upitali da nam to pokažu na modelu, nijedan od učenika nije znao. Takođe je velika većina njih znala za značenje termina ''sub rosa'', a i alrmantna većina učenika je zaista pismena (što je veoma zabrinjavajuće jer vodi do formiranja slobodnog mišljenja). Da se zaključiti da učenici sve češće palamude po školama, potpuno nespremni za život i svoj budući poziv.
''Knjige su izuzetno loše'', navodi mladi, PISMENI (potajno ćemo ga markirati za pogubljenje) Džejmi, ''nemaju mnogo slika, sve se svodi na suvoparan tekst''. ''Moj otac je'', nastavlja on, ''kao lekar za kugu imao mnogo iskustva sa ljudskim telima, i trudi se da mi pokaže kritične tačke, pošto u školi zaista dobijamo malo obrazovanja'', žali se mladić. ''Čak drži i privatne časove mojoj drugarici Justiciji (u koju nisam nimalo zaljubljen), pošto ni ona kao veštica nema dovoljno prakse iz anatomije. Ponekad i pet puta nedeljno.'' Nažalost, ovo nisu jedini problemi sa kojima se mladi šegrti susreću. Mnogi od učenika su tu ubačeni preko veze, a ne zbog svog talenta. Ambiciozni roditelji žele da deca po svaku cenu pođu njihovim stopama, ne mareći za njihove želje i snove. ''Ja sam želeo da umesto rada kao kmet koji odrubljuje glave, samo budem obični kmet poljoprivrednik'', žali nam se jedan učenik, koji želi da ostane anoniman, ''ali moj otac se nikako sa tim ne slaže''. ''Ti ćeš da mi biraš na koji način ćeš biti potlačen'', govori on.
Tu je i problem privatne prakse. Naime, mnogi feudalci koji treba da budu pogubljeni, plaćaju basnaslovne sume novca kako bi obezbedili iskusnog dželata koji će ih ubiti iz prvog puta. To ne ostavlja mnogo prostora za rad mladima, kojima, na žalsot, u ovo vreme poltronstva i zapošljavanja preko veriga, ostaje samo da vežbaju na tikvama i da se nadaju boljoj budućnosti.
Izraz koji je rezervisan samo za najveće šmekere, samo za ležernije i moćnije od ostalih. Univerzalni odjeb. Govore ga prava gospoda koja u društvu žele da ispadnu još veća muda nego što jesu.
Kako i nad šefom ima šef, tako se i ovaj izraz svuda koristi i u svim klasama društva, jer svako može da nađe nekog za koga je klasa i galantan. Služi i kao odgovor ortaku na njegovu preteranu zainteresovanost o nekoj osobi, a tebe boli tukson da mu sada objašnjavaš šta i kako, pa kažeš da mu se jednostavno, može. Najbolji osećaj je kada ti se može, ti si ta osoba koja odlučuje, viša sila, nema moćnijih od tebe.
Može se sinu bivšeg dilera nafte da privlači vruće vagine, može se šmekeru koji je obrnuo krug da kaže curi da neće biti jebana, može se fudbaleru sa inteligencijom pračoveka da ima 893 puta veću platu od tebe, iako je bežao iz škole i igrao fudbal sa ortacima, dok si ti učio.
Može se devojci da ne daje pičnu membranu svom dečku po par meseci i da ga kažnjava za svaku grešku koju je napravio, jer je paćenik koji ne zna šta je pička. Može joj se i da ga vara sa najboljim ortakom.
Može se i Seki Aleksić da bude snob. Može se Jenifer Aniston da snima očajne filmove i zarađuje milione, kad joj je otac režiser. Može se i Viniju Džonsu da glumi ludake u svakom filmu, kad ima najjezivu facu ikad viđenu.
Može se i mom ćalcu da mrzi Federera i budi se u četiri ujutru da gleda njegov meč i pljuje ga. Može se Stefani Majer da posle tri odlične knjige napiše neku sramotu od knjige i nama Srbima prodaje za 1500 dinara. Doduše, može se i meni da sa sestrinom karticom dignem tu knjigu iz biblioteke i iz principa je nikad ne vratim.
- Brate, kako bre ova Mira menja momke? I to svi voze BMW!
- Može joj se.
- Što je nismo jebali u srednjoj, mogli smo?
- Moglo nam se.
-----
- Što bre nećeš da mi daš? Šest meseci smo zajedno! Sagoreo sam.
- Može mi se. Ćuti tu i peglaj veš.
-----
- Ali, gospodine Miškoviću, zašto ne date malo para narodu? Koliko vam je milijardi dovoljno, hoćete li živeti 700 godina, recite? Zašto?
- Može mi se.
-----
- Što si tukao svoju sestru, tako je dobra i mirna, stoko nevaspitana?!
- Može mi se.
- E, pa sad će i meni da se može. 'Odi 'vamo.
Dobronamerna "reč" upozorenja upućena devojci koja jasno implicira da ovo nije dan za njena sitna prebacivanja i iritirajuće opaske. Obično iste na jedno uvo uđu pa na drugo izadju, ali danas neće moći napolje, jer su sive ćelije pocrnele pa se prag tolerancije spustio u pete.
Nemoj srećo, nemoj danas...jer danas me nije briga što sam umesto leskovaške crvene opet doneo kući papriku baburu. Siguran sam da i u baburi ima odviše vitamina! Nije me briga što misliš da ti od belog hleba nokti postaju krhikiji, pa mogu, ne daj bože, pući. Nije bilo raženog! Takođe mi se jebe što sinoć nisam isključio TV pre spavanja, pa te nešto uplašilo oko pola 5. Neću da se obrijem! Nikad neću obući rozu košulju koju si mi ti kupila, jer ta pojava vređa i mene i naše ogledalo.
Jeste, to na terasi su gajba piva i vinjak. Jeste, dolaze moji alkoholičari večeras da se napijemo i jedemo masno. Volim moje alkoholičare! Nova ugaona garnitura nije kupila nas, nego smo mi kupili nju. Kad se ufleka opraćemo je, kad se pocepa kupićemo novu! Reci bratu da mu neću napisati rad za pismeni. Tako je, ne zato što je to za njegovo dobro nego zato što me boli dupe za njegov pismeni! Još samo da znaš da sada "liga šampiona" ima svake nedelje. Jeste, muški šovinistički lobi je i to izlobirao!
Od sutra će opet sve biti kako ti kažeš. Ne, nije zato što sam papučar, već zato, što te volim srećo!
Simboličan otklon od svega. Zidanje barijere od svijeta koji te je upropastio. Potez kojim daješ do znanja svom umu da si se predao. Sklopićeš oči i čekati da se desi ono što mora. Sam. Pomiren. Tih... Sklopljenih očiju.
Zašto mrtvacu zatvaraju oči? Jer mu je sve jedno. Tamo gdje on putuje, ništa se ne dobija na lijepe oči. Mada, manje je jeziv sa kapcima preko jabučica. Nama. Njemu je sve jedno, rekoh.
Onaj ko te goni ne haje za tvoje muke. Bilo da je u pitanju živ čovjek, bilo da je u pitanju onaj u tvojoj glavi. Borićeš se dakako. Svi se borimo. Neko do kraja života. I onda izgubiš. Od koga? Loše misliš. Smrt je pobjeda. Nema muka jel de?
Sklapanje očiju je pobjeda. Simbolična smrt. Samo, sklopljenih očiju možeš umrijeti milion puta. I svaki put pobijediti. Onog trenutka kad dokažeš sebi da više ništa nije važno, da mogu da ti urade šta požele, pobijedićeš. Sebe. Njih. Postaće nebitan onaj kome duguješ. Neka dođe, nek ti polomi prste. Može. Nećeš mariti za zvjeri koje ti pohode snove. Neka dođu, nek te prestrave. Na kraju krajeva, umro si. Šta mogu da urade mrtvom čovjeku?
Umro si. Sklopio oči. Sad ide finta. Naučena iz video igrica. Prosta. Otvori oči. Progledaj. Rodio si se. Po milioniti put rođen opet vidiš svjetlost. Čuješ zvuk. Osjećaš miris. Umro si a nisi satrunuo, rodio si se a ne nisi usrao pelene.
Vidiš, magija.
A sad sklopi oči, predaj im se. Pa se opet rodi i raduj se, jer život je radost. Dar. Samo je nekada teško, zato uči finte da ga zajebeš. Kao Džordž Best mutave bekove.
Best je jebao život.
