Rečenica koja se govori grupi ljudi zbog besprizornog ponašanja.Ali u ovoj rečenici se obavezno prepoznaje cela grupa ljudi.
Rečnik / autori
ZD
Zena Drugog Sistema
na Vukajliji od februar 2010.viđena 29. dec 2012.
6 definicija0 odabranih322 poena
Jedina stvar koju moraš da započneš i završiš sam. Za Roberta Beninija je lep, a za Nemanju (Emira) Kusturicu je čudo, dok je Čedomiru Jovanoviću zakon... Boris Tadić kaže da život ne može da čeka, što nam uporno i dokazuje time što već dugi niz godina naši životi polako počinju da nam okreću leđa i sa novim biometrijskim pasošem odlaze u zemlje "šengen zone" i traže politički azil. Iz Evrope dobijamo odgovor da su ti azilanti "lažni", i na taj način nam šalju njihovu definiciju o našim životima. Tako je naš predsednik, zajedno sa našim čuvenim režiserom, jedini ubo tamo gde treba, jer je život u Srbiji zaista jedno veliko čudo, sa sve tanjim smislom, i odlazi...Ne čeka ni samog sebe u boljoj varijanti.
Ukoliko ste i Vi baš iz Srbije, trebalo bi da imate i redovan seksualni odnos sa Vašim životom...'Bem ti život više...
P.S. Indira, tvoj život te pozdravlja, živ je, ali je morao hitno da napusti zemlju nakon tvoje prve pojave u javnosti.
Kulturno uzdizanje pred moralno srozavanje koje će nastupiti još iste večeri.
Pametan, visok, hrabar, jak mladić ili čovek.
Neko ko je preterano dobar, poštenjačina, pomaže drugima.
Navijac Crvene Zvezde.
Ljudi na koje malo ko obraća pažnju, osim kada im se nađu na putu. Većinom ostavljeni sami jer porodica nema vremena da se brine o njima, sve svoje prijatelje su odavno nadživeli, i više ni sa kim nemaju da podele ono što im je na srcu. Njihove uspomene nikom ništa ne znače, njegovo vreme je za druge pradavno prošlo, i ostavljeni su da dočekaju kraj kako nam ne bi više zauzimali mesto.
U mom mestu je postojao čovek koga su svi znali, a malo ko je išta znao o njemu. Svakog dana taj dedica bi stajao u blizini gradskog Doma kulture, sakoa nagrnutog na ramena, i gledao ljude kako prolaze svojim poslom, svakom se uljudno i sa smeškom javljajući, čak naklonivši šešir ukoliko bi ga nosio. Zbog toga su ga klinci prozvali "Čiča što stoji pored puta", stariji su govorili da je lud, ali on nije odustajao od svoje razonode, i godinama je predstavljao neku vrstu gradske znamenitosti, dostojanstveno provodeći dane radeći ono u čemu je uživao - gledao mlade ljude pune života, dok je puštao da ga misli vode ko zna kuda i u koje vreme. Povremeno bi nastojao da započne razgovor sa tim mladim ljudima, ali niko nije imao vremena za to, i ono što je imao da kaže pokrila bi gradska vreva. Kada se jednog dana nije pojavio na svom mestu, svi su znali šta se desilo, ali niko nije znao gde živi kako bi ga našli i sahranili. Tek posle nedelju dana smrad ih je doveo do stančića u kome je dedica živeo onaj deo svog života o kome niko ništa nije znao. Tada su saznali da se zapravo zvao Milenko, da ima još uvek živog brata u drugom gradu, da je kao mlad bio glumac u pozorištu, da se iza ostarelog izboranog lica nekad krio stasit markantan mladić, našli su njegova pisma, knjige, hartije koje su sadržale sve ono što je drugima godinama hteo da ispriča, ali nikog jednostavno nije zanimalo. Na sahrani su bili samo pop i njegov brat, niko drugi nije imao vremena da dođe. I svi su nastavili dalje...
Najveći šizofrenik u kompletnoj ljudskoj populaciji.
Ta pojava je ceo svoj život vodila ravnopravan dijalog sa samim sobom. Pa ga je prilika naterala da razmišlja kao dve osobe igrajući rata sa dve vojske, igrajući šah protiv samog sebe, pobeđivati iznova i iznova u basketu ekipu koju neće šut..
Osoba veoma teškog mentalnog sklopa, patološki lažov, doduše potencijalni jer se ova osobina može može izgubiti u nekom od perioda odrastanja i sazrevanja.
Sebičnost se često pominje kada se govori o jedincima, mada često voli da podeli, iako se retko seti, jer mu je jedina obaveza bila, kad dobije flašicu soka da praznu ambalažu odloži u kantu.
Ne treba mu niko. Rodio se sam i najlepše mu je kad je sam, a kao takav, ima svoju muziku kojoj se on divi. Drugi slabo razumeju kolo koje je on izmislio slušajući Mocarta i Baha, igru sa kartama u kojoj nije potreban drugi igrač, romantičnu večeru za jednu osobu.
Centar pažnje sunčevog sistema se rodio i ceo univerzum postoji da bi on živeo, ti što se nađeš pored njega, jebi si matere.
Najopevanije zensko ime. Cak mi se ponekad cini da svaki muzicar mora da napise makar jednu pesmu o Mariji, kako bi mu karijera bila kompletna. Takodje nacin da se pisanjem iste uslihtate najvecem delu zenske publike.
Ja znam tek nekoliko:
-Otvori Marija vrata, Ako jednom vidis Mariju, Moja Mare nema duse, Kad bi dosla Marija, pa Marija od Osvajaca i Divljih jagoda, onda je tu Cija si cija, prelepa Marija, Svi smo te voleli Marija, onda je tu ona Reci Marija, reci mi i ima ih jos mnogo, a strane ni nespomenuh...
