Prijava
   

Crni pojas u pušenju

Crna traka koju neke ribe ponekad nose oko vrata, obično uz neku seksi ili elegantnu crnu večernju haljinu. Ponekad ima i srebrni detalj na sebi, što valjda označava koji je dan crnog pojasa.

   

Srpska Nova Godina

Da nije možda kurčina ? Ona izlapela, mlitava i matora.
Euforija povodom Srpske Nove Godine je negde u rangu sa euforijom prilikom čišćenja tavana ili cepanja drva. Daj da to skinem s'kurca i da se završi januar. Da izvine svevišnji, srbin sa većim entuzijazmom proslavlja katolički Božić nego SNG.
Zašto ? Pa upali TV, gleda "Sam u kući" ili tako neko dečije sranje koje ga podseti na mladost, svuda se priča o tome. Nestrpljivo se čeka kad će onaj pravi Božić da se pokaže šokcima kako se slavi rodjenje Hristovo.

I onda kreće ŠOU. Nova Godina (medjunarodna), repriza, repriza reprize, klanje prasadi, Badnji Dan, Božić, drugi dan, Sveti Stefan. Holesterol i pritisak plešu valcer po telu. I taman čovek sebi kaže "Odmaram do Jovanjdana, taman ću da regenerišem jetru, izbacim toksine i ko čovek se odmorim" kad dolazi ona, uber smaračica.

- Dje ćemo za Srpsku jarane, jesmo Srbi ili nismo ?
- Idi u pičku materinu, nemam leba da jedem, dva dana glodjem glavušu još i to sranje da slavim.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
00:00
- Brate srećna ti nova godina, odi vam da se izljubimo.
- Nek je :cmok: sa :cmok: srećom :cmok:.
- Ajde oćemo sad reprezentacije. Smorili klubovi.
- Aj na kocku ZVIZZZ
- Opa Bosna - Hrvatska JEBI DŽEKO GLUPE USTAŠEE USTAŠEE
- AHaha ne blamiraj se. Sad će Lukica i Raketa da vas promešaju ko kom za rakiju.

   

Moj veliki drugar i prijatelj

Svi na estradi seradi međusobno. Koja god bre baraba da progovori, odma je veliki drugar i prijatelj sa onom drugom barabom koju pominje. Pa dal je bre moguće? Dobro, osim možda Željka Šašića i Lukasa, jer mu ovaj oteo ženu, pa onda oni kažu moj bivši veliki drugar i prijatelj. I da, svi su oni pili s Tomom Zdravkovićem i baš njima je rekao neku tajnu iz života. Ove što su mlađi, njih je Toma ljluljuškao u krilu i davao im krišom pivo pa su i oni izrasli u boemčine ovake, velike drugare i šarmere. Da, i šarmere jer svi su stari šarmeri, a jedinica šarma je jedan Era (1€), pošto im je on najšarmantniji, odnosno najveća budala.

- Recite mi gospodine Baljaga kako je došlo do saradnje između Miloša Bojanića, vas i Đorđa Balaševića?
- Pa mi smo stari drugari još odavno, Miloš je zaljubljenik u oldtajmere kao i ja, a i Đole mora da zaradi nešto, Olja mu larma tako da...
- A ko je došao na ideju da se album nazove Dim, prašina, slina, Bojanić Miloš i Mali Iđoš?
- Pa tu ideju dao nam je naš stari drugar i prijatelj Bora Čorba dok je pijanom Džeju njegovom starom drugaru i prijatelju, a i našem starom drugaru i prijatelju gurao glavu u sneg.

Pesme je inače pisalo Patalo, šta god to bilo, koji je naš stari drugar i prijatelj.

   

Daćete mi jedan osmeh

Šmekerizam koji se upućuje namrgođenoj ili malodušnoj radnici. Deluje trenutno bez kontraindikacija, ali i bez veće šanse da izgovarač “završi neki konkretni posao “ sa dotičnom u smislu da će nakon toga da je jebe. Cilj je vraćanje radnog elana, fokus na prodajne artikle, sagledavanje mušterija u nagomilavajućem redu i povećanje frekvencije tipkanja po fiskalnoj kasi. Jedan nesebičan altruistički gest prema mušterijama koje će već sledećeg trenutka biti ekspresno uslužene od strane nasmejanog lica lepe radnice dok se osoba koja je tražila osmeh udaljava od objekta kao Talični Tom u poslednjem kadru svake svoje epizode.

Jutros. Prilazim pekari Friteza. Red ispred barake (više liči na golubarnik napušten s početka prošlog veka nego na mesto gde ljudi jedu, al' zato burek prste da poližeš). Vreme tmurno, oklembesili se ljudi, savilo glavu i staro i mlado, računaju verovatno kako da se uklope sa skresanom platom i ubogaljenom penzijom. Mlado devojče ispred mene odustaje i oslobađa mesto. Ostadosmo samo nas desetak muških da pouzimamo hranu i begamo. Al' ne biva. Unutra kao da tri radnice porađaju četvrtu ili se dešava neka grđa muka. Ote se prdež gladnog stomaka jednom deki, pronese se karaburmom, a ja konačno uđoh unutra po svoje nutrijente. Zastoj. Četiri žene bezizraznih bledih lica nesvesno glume loptice za fliper, zuje iza pulta, odbijaju se o zidove, vraćaju se, lutaju, odlaze po nešto, donose ništa, niko ne dobija uslugu. Mislim se u sebi: “hoćete da vodite državu, a ne mož' da se organizujete da nam podelite po burek i jogurat, ne tražimo mnogo!“ Nekako dođe na red debeljko kome spakovaše u džakove četvrt pekare, odvuče svoju guzičetinu i gladne oči i oslobodi mesto njemu-kralju doskočica i motivišućih fraza. Iz okovratnika maslinasto zelene jakne (najverovatnije iz seknd henda vojnog otpada) promoli se špicast, tanak nos, i čovek progovori:
- Jednu lepezu sa sirom, kiflu sa džemom, jedan osmeh, i jedan jogurt!
Kad čuše ovo za osmeh sve radnice se nasmejaše (čudo jedno), jedna pokri prazninu gde bi trebalo da bude zub (ili dva, tri) i prasnu u smej:
-ći ći ći ći
Radnica sa tetovažom na vratu (mlado pičence, onako nije loša, samo ko zna koliko je ta istetovirana ako je i šiju popunjavala, na nadguzju je verovatno scena usekovanja Jovana krstitelja u hd koloru) isto pršte u smeh pa prionu na kasu.
Dok si reko sirnica svi bismo usluženi i sretni.
Izađoh sa svezanom kesom napolje, a ono sunce granulo.

   

Da mu gurneš prst u dupe, šećer bi izvukao

Manje poznata izreka sa juga Srbije. Odnosi se na srećnika, vanserijskog usera, kome sve polazi za rukom.

- Video sam Vladu juče.
- I, kako mu je?
- Super, bio na letovanju u Španiji, tamo odigrao neku srećku, dobio 250 miliona evra.
- Jebem ti, njemu prst u dupe da gurneš, šećer bi izvukao.

   

Bade mantil

Peškir sa rukavima.

   

Pokvario utisak

Spustio slušalicu Olji Bećković.

   

Turbo na džojstiku

Misteriozno dugme na svakom fuš uređaju za igranje video igara za koje niko živ ne zna čemu služi, čak ni Kinezi koji ga meću u te krajnje nekvalitetne komade plastike. Bela drvena bojica među elektronskim uređajima.
Video si ga i pritisnuo bezbroj puta. Čisto da vidiš hoće li se šta desiti. Na Terminatoru (Nintendu ako si bio buržujčina i ako ti je ćale bio švercer nafte i Rumunki), nekoj lošoj kopiji Soni keca koji si dobio od famelije za dvanaesti rođendan, kupljenoj u Turskoj kad je tetka išla u nabavku džinsa koji prodaje na buvljaku, dalje na prvom kompu kad si otkrio zarazu zvanu Pro evolušn soker. Nikad se ništa nije desilo, jebo ga kurac. Jedni su verovali da je to dugme koje ti čini automobile i fudbalere na igrici bržim, drugi da kad ga pritisneš određen broj puta u kombinaciji sa drugim tasterima otkrivaš tajne nivoe u igricama, treći da je neophodan za izvođenje seksalitija itd. Prava istina je da kad ga pritisneš aktiviraš GPS pomoću kog iluminati iz NATO-a otkriju gde živiš pa te posle lakše bombarduju, a mogu i da ti uhakuju akaunt na fejzbuku i pobrišu svu pornjavu i seminarske za faks. Pa ti pritiskaj i dalje.

-O'š sivi ili crni džojstik?
-Sivi, nije mi niko umro, pu pu.
-Na. Šta radiš to?
-Pusti me brate, to mi je ritual. Reko mi Ćomi Ništak još dok smo pikali ISS na soniju da ako pritisneš turbo tri puta i strelice redosledom kao kad se krstiš dobiješ sve crveno raspoloženje.
-Zajebo te Ćomi, to se namešta u podešavanjima.

   

Zajebano zaključavanje automobila

Omiljeni performans istripovanih mužjaka. Iako je bežični prenos izumljen još onomad, ima i dalje onih koji smatraju da je zaključavanje kola na daljinu oblik poltergeista, fenomen zbog kojeg će ostali mužjaci zanemeti i prestati da proizvode testosteron, a ženske publikovati svoju za tren ovlaženu stidnu regiju. Nije čak ni naročito bitno kakav je auto u pitanju, samo da može da ispusti kul-zvuk i sevne sva četiri. Svakako, nije poželjno da bude modovani varburg-karavan iz 1987.

Elem, tačka ide ovako:
Lik izlazi iz auta, zatvara vrata, lagano skenira prolaznike, isteže levom rukom donji deo šnira na farmerkama, raskomoćujući zver dakako, dok desnom nehajno plasira pikavac u žardinjeru. Zatim pravi seksi namrštenu grimasu a la devet-dana-opstipacije i korača. Posle nekoliko metara ležerno podiže desnu šaku do visine ramena, odvaja podlakticu od tela i palcem teatralno pritiska dugme na privesku. Kola odgovaraju reskim zvukom, a na licu našeg junaka zaigra osmejak nepatvorene dominacije. Šajebilo, a, matori, šta bleneš, ščuo za daljinsko zaključavanje mahine, a? Prtina, bre, 'nači mađija je to, nema to u selo...

- Šefe, skratila nam produkcija budžet, ne možemo da radimo onaj završni deo po scenariju. Ono kad Brus nonšalantno aktivira tovar S4 iza sebe i ide ka kameri dok u pozadini suklja ogroman plamen, a Megan mu skače u zagrljaj u onom pocepanom trikou...
- Je l'? Ma jebiga, nema veze, stavi neka samo izlazi iz kola i zaključa ih onako, zajebano.
- A Megan?
- Nju još malo cepni.. Rez!!!
- Da, to je taj humor.

   

Yugo

Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.

Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...

Ali...

Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.

Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu.
U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.

Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.

Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.

Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.

Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.

Živeo Jugiša!

   

Dečije pesme

Podstrekači rađanja, razvoja i bitisanja bolesnih umova. Klice perverzija, poroka i različitih psihoza. Niko u njih ne sumnja. Naizgled bezazleni, veseli tekstovi uz koje deca plešu i koje radosno pevaju. Ali...

1. (Poligamija)
Bubamarac mora vreme gubiti
I sve bube redom ljubiti
Buba Daru, buba Klaru, buba Baru...

2. (Narkomanija)
Uzmi veliki ekser
sačekaj da padne veče
...
Uzmi veliki ekser
i radošću naoružan
zakucaj svaki svoj osmeh
da nikad ne budeš tužan!

3. (Pedofilija)
Neko voli pevanje,
neko voli sviranje,
a ja volim, izvinite na izrazu, cinculiranje...
Cinci linci, dragi klinci,
ja ne želim da vas diram
želim da vam (vas) cinculiram
moja glavna zanimacija
to je sitna cinculacija...
***
...obično komarci, dolete i odu,
a u međuvremenu nekog i ubodu!...

4. (Patološki strah od gubitka nevinosti)
- Leptiriću, šareniću, hodi meni amo
evo imam lepu ružu, pomiriši samo!...
- Ja bih doš'o al se bojim kakve igle klete,
stisnućeš me, probošćeš me, onda zbogom svete!

5. (Monotonija seksualnog života, sa primesama motiva mrtve dragane;)
Điha, điha četir' noge,
sve četiri krute
điha, điha mi idemo na daleke pute...
...Rago jedna, baš si lenja, zar te nije sram?
Ako nećeš ti cupkaš, ja ću cupkat sam!

6. (Kockanje)
Kocka do kocke kockica
Kroz prostor i kroz vreme...
...i tako dan za danom...

7. (Grupno zadovoljavanje)
Deset ljutih gusara došlo u moj krevet
Jedan pao s kreveta ostalo ih devet...
...jednog sam uspavao ostalo ih osam...
...jedan pao u nesvest ostalo ih sedam...
...se popelo na brest! ...pao na glavu, ostalo ih šest!
U svakom pogledu, ja ih se ne bojim
ja dišem duboko i gusare brojim...!

   

Radovi na putu

Radovi navijači na gostovanju.

   

Grandovo narodno veselje

Veselje koje je isto svake godine. Prepuno alkohola, haljina od soma evra i Džeja koji peva '' Kalašnjikov '' tačno u ponoć.

20:00 - Snimanje treba da počne. Džej je u kupatilu, trezni se. Lukas tek pristiže, ne može da ubode vrata.

20:30 - Pristižu starlete, go - go igračice, Ćira, Cakana i Brena. Lepa Lukić dolazi iz kladionice.

21:00 - Džeja iznose na binu. Priča neke viceve, i sam se smeje svojim forama, dok Ćira peva '' Fenomenomenalno'' . Saša Popović pizdi. Lepa treba da peva '' Srce je moje violina'' , ali još kasni jer Barsa nije došla 2+I.

21:30 - Lukas je konačno ušao. Nosi cvike i jedina je osoba koja se smeje Džeju.
Lepa je takođe stigla. Herta došla H.

22:00 - Svi se dive Breninoj haljini od perja, istočno - sibirske morke.

22:30 - Džej je u ekstazi. Lukas se valja po bini. Breni otpada perje. Popović pizdi, jer je nestalo alkohola.

23:00 - Ćira opet peva '' Fenomenomenalno '' . Lepa tuguje zbog Barse, Darko Lazić je u bekstejdžu, jede sepra.

23:30 - Stigla tona alkohola. Posebno za Džeja, posebno za Lepu. Ćira dobio po pički zbog izvođenja jedne te iste pesme.

00:00 - Odbrojavanje je završeno. Konfete lete na sve strane. Džej peva '' Kalašnjikov '' na izmišljenom jeziku. Popović se smeši i trlja dlanove. Brena je otišla za Majami, a njena dvojnica nosti istu haljinu, samo od veštačkog perja. Ćira je na VMA, Darko Lazić ne prestaje da krmlja, Lukas se izgubio, Lepoj došao tiket. Srećna Nova Godina.

ZA GRAND!!!!!!!!

   

Tečno govoriti

Pljuvati dok pričaš.

   

Mislim se, pička ti materina

Žustro neslaganje sa stavovima individue, ali isključivo kroz retrospektivu situacije tokom koje si ćutao k'o mula.

- I tako on meni kaže da se teško živi, kako nema para, skupo je gorivo, nema posla, niko se ne vozi taksijem... mislim se, pička ti materina, nagruvao ti taksimetar od Gazele do Geneksa 500 dinara, dok do Zemuna dođemo mo'š i kući da zapališ posle jedne vožnje, a pritom drajvaš ovu Merdžu AMG kao taksi, na kožna sedišta ti se iserem baš!
- Znači nisi kupio jogurt?
- Jok.
--------------------------------------------------
- Tebreks, i ti na rekreaciju, a?
- Pa malo, valja se. Ajmo zajedno.
- Odlično, smorio bih se da špartam sam oko naselja.
.
.
.
- Nego, otkud ti da trčiš?
- Ma ćuti. Ova moja me napala sinoć u fazonu, te pogledaj se našta ličiš, te ošišaj se, te neuredan si, pa mi još na kraju rekla da sam se ugojio i omlitavio. Mislim se, pička ti materina, pogle' svoje dupe prvo koliko je, pa onda meni prigovaraj.
- Pa jesi li joj rekao?
- Ma gde bre. Nego, 'oćemo još jedan krug?

   

Nisam fan

Eufemizam za: Odvratno je!
Nemam srca da ti rušim sneška kad se već toliko oduševljavaš i stoga ti neću konkretno napljuvati predmet diskusije, al' meni savest naprosto ne dozvoljava da klimam glavom na nešto što nije za odobravanje.

-Uh... Konačno je sve prošlo i napokon da odmorimo. A nisi mi rekao, kako ti se dopala moja venčanica?
-Hm... Ouvaaaj... Ti si meni uvek lepa!
-Hihihihi, dobro ja, ali baš me zanima šta misliš.
-Pa... Iskren da budem... nisam fan.
-Štoooo?
-Pa ostade mi utisak da si proletela kroz babin štrik kad rasprostre zavese spremajući kuću pred slavu. Ne bih umeo da ti približim bolje.

   

Dići sidro

Ideal za sakupljače sekundarnih sirovina.

   

Ekser u osiguraču

Školski primer za onu narodnu jeb'o ćar vajdu, rodila se šteta. Nov osigurač košta 25 dinara, može da se nađe i za 20 ako se uzme veća količina, međutim, lokalni ekonomski geniji su pomnožili tu cifru sa brojem svih osigurača koji će da im pregore dok su živi i došli do zaključka da to košta previše. Zbog toga se često radi licnovanje osigurača tako što se u pregoren osigurač ubace žice iz licnastog kabla po metodi "daj da stavim još dve, za svaki slučaj". Neki još veći ekonomski geniji su izračunali da prosečan domaćin svaki put kad licnuje osigurače izgubi ili baci desetak centimetara neiskorišćenog licnastog kabla i pronašli način da eliminišu to rasipanje materijala.

Rešenje problema je stavljanje eksera umesto licne tako što se ekser zakove kroz ona dva lima na kraju osigurača i onda nema šanse da izgori. Zanimljiva strana ovog ekonomskog projekta je to što sve može da izgori ako ima dovoljno struje, pitanje je samo redosled po kome će da gori, a goreće od najslabijeg do najjačeg elementa. Pošto je ekeser u osiguraču najjači, izgoreće poslednji, odmah posle televizora, grejalice, šporeta, frižidera, kompa, brusilice, fena za kosu, kose, glave, ostatka čoveka, tepiha, parketa, kreveta, ormara, muškatli i manje-više svega osim šamotne peći i stvari koje su pravili Rusi.

   

Krajišnici

Grupacija grlatih ljudi koji pevaju o povratku u rodno selo kod stare majke, a mole Boga da se nikada tamo ne vrate.

- E...što bi' se ja vratio u rodno selo, tamo stena, tamo izvor, milina...

- Pa možeš sada da se vratiš, stanje se smirilo, izgradili kuće tamo.

- Joj, kako bi' se vratio, al' ne daju dušmani...

- Pa možeš bre, tvoje selo izgrađeno, imaš kuću tamo!

- E, šta ti je život u tuđini, nigde nikog svog. Idem ja sa mojim zemljacima da zapevam o tome kako ne možemo da se vratimo u rodnu grudu...

   

Pornić

Jedini slučaj kad je film uvek bolji od knjige.

?
+262
5
definicija