Prepička o kojoj obični smrtnici mogu samo da maštaju. Omiljena je tema u muškom društvu, ali niko od njih ga nije umočio u nju. Kad se spomene, uvek neko izjavi „ko nju jebe, pa da mu popušim kurac‟.

Opisuje nekoga ko je mnogo popizdeo, ali je nemoćan da bilo šta uradi sem da pizdara okolo i pravi budalu od sebe.

Pregled prosečnog kola Jelen super lige Srbije.

Билијев буразер. Незнани јунак. Нигде се не помиње његово име, нико не зна како изгледа нити где му је место пребивалишта, а ипак је главна особа која преузима заслуге за све ствари за које нико други не жели бити одговоран. Душа од човека.

Rat je niz razmena. Počinje razmenom mišljenja, pretvori se u razmenu paljbe, pa razmenu zarobljenika i kovčega i završi se razmenom mišljenja.

Kaže se za nekog ko toliko priča da mu ni vodenički točak nije ravan po brzini drndanja, a o posledicama istog mogu da pričaju samo oni koji nisu blagosloveni dugmetom OFF u mozgu.

Човек који је ишао до краја света... Чак и даље - до Киргизије... Дао је терминима ''непознато'' и ''неистражено'' потпуно ново значење... Обишао је места, толико далека и неприступачна, на далеком Истоку, Северу, и код нас, да их је досад скоро нико никад није обилазио... И успешно нам приказао начин живота људи у најсуровијим деловима планете... И то стављајући се у њихову кожу, објективно, отворено и са ентузијазмом, без драме, лажног пиздења, слинављења и патетичних, сажаљивих кукумавчења над њиховом судбином,( тако својственим британским новинарима и путописцима на које смо навикли)... Ако ништа друго, бар нам је показао да дивље животиње не живе само у Африци, и да нетакнута, дивља природа није искључиво само на Аљасци и у Канади као што нам то поручује ВВС, већ да је овај свет много дужи и шири, много суровији и дивнији, много узбудљивији и разноврснији... Како би смо ми иначе могли да видимо и доживимо све оне непиступачне и сурове пределе централне Азије или залеђене тундре Скандинавије и Сибира да нам није било Јове?.....

Apsolutno najveće priznanje koje se može dodeliti rendom ljudskom primerku aktivnom u jednoj od mnogobrojnih grana delatnosti javnog tipa. Ultimativna laskava titula kojom se može okititi persona produktivna i obligatorno "marketinški zapažena" u nekoj od sledećih branši: muzici, glumi, modi, sportu i - last but not least - gejštini, mada je to, reala, kategorija sama za sebe.

Elem, da bi zavredeli taj figurativni oreol koji će lebdeti iznad njihovih glava, potencijalnim kandidatima za isti nije samo dovoljno da budu naj naj naj ( šta god to jebeno značilo; prim.prev.) u svojim profesionalnim aktivnostima u životu. Oni se nekako moraju izboriti za to da svetla reflektora obasjaju njihov lik i delo i VAN sopstvenih im karijera a kako bi u moru jednako kvalitetnih kolega i koleginica ispali što veće nakaze - da ne kažem - postali "medijski konkurentni". Asimilovanje sa osvećenom slikom sveca svakako je krajnje apsurdno, posebno iz razloga što pomenuti verovatno nikada nisu stali pred jednu moleći za zdravlje ili, ne daj Bože, oprost. Što se mene tiče, nemam ništa protiv ni da ih Crkva kanonizuje...samo da na kraju skončaju smrću velikomučenika. Amin.