vrši se kada u toku izgovaranja psovke primetite da se pored vas nalaze neki fini ljudi, pred kojima ne želite da ispadnete potpuna stoka
* postoje neki kojima ni skraćivanje ne može pomoći da ne budu stoka
primeri nekih skraćivanja:
I jebem ti mater u pičku - I jeeee!
Ma jebem li ti lebac - Ma jeeeee!
Pi, jebem ti sve! - Pi jeeeee!
I sunce ti jebem kalajsano! - Isss!
Diskretno izvlačenje pijanog ortaka iz gostujuće kafane.
- Kume idemo, seljaci su odavno naoštrili noževe, a samo sa šurikenima nemamo nikakve šanse. Ako misliš da ostavimo kosti u u ovoj vukojebini, ja odo...
Čovek koga ne mrzi da vas nazove telefonom i saopšti vam da vam se deca drogiraju, a supružnik švaleriše.
Kada ga pitate ko je on, reci će da vam je prijatelj.
Pored takvih prijatelja ne trebaju vam neprijatelji.
Treba vam identifikator poziva i bejzbol palica.
Moto za preživljavanje u mutnim vodama.
Imati dar za kidanje živaca ljudima koji te okružuju. Savršeno piti krv na slamčicu. Jesti džigericu Gandiju. Šuknuti podlo i nisko da zaboli ko kad ti ćaću prebije komšija, kad ti puste intermeco umjesto crtanog, il' ko babu kad se davi orahom.
Jer, kao što je poznato, lale su najveća kulijana koja je hodala ovom planetom.
Lezi pod dud, slaninicu izreži na debelo, i fotosinteza dok ima sunca. Ako mu ko i stane na žulj, u najgorem slučaju naljuti se ko leptir.
- Gdje je Ćomi dve nedelje?
- U kući, ne smije izaći napolje.
- Što?
- Ma prevozili neke ogromne rakete iz Francuske kroz selo, a on rek'o Gedži da su dovezli dildo za njegovu mater...
- Pa šta, Gedžo je dobar ka' ljeb, neće mu ništa.
- Pluskvamperfekt. Eno ga s puškom svaki dan sjedi kod Želje u kafani i čeka.
- Znači, brat Ćomi naljutio lalu.
- Jašta brate, sranje golemih razmjera.
Kad sam izabereš parče pečenja na nekoj proslavi.
Lagani trening za Kineze kao priprema za mnogo teže takmičenje: Državno prvenstvo Kine.
Bih vrlo rado, al' mi žena ne da.
- Idemo večeras u štetu matoriiiii?
- Ček samo trenutak, izvinjavam se.
:Odlazi na drugi kraj prostorije:
:mumla nešto u telefon:
:Vraća se:
Pa znate momci, javljaju mi iz režije da mi dolazi tašta i da mi je život izrežiran u maniru najgorih holivudskih horora u narednih sedam dana.
Onaj zajeb od osjećaja koji nam se javlja u teškim trenucima i samoći, kada oko nas vlada apatija ili ludilo, izmješano sa našim unutrašnjim melanholičnim stanjem . Bijedan pokušaj da se uzdignemo iznad svakodnevnice i ljudi koji nas okružuju, iznad svih sitnih i tako nevažnih situacija koje nam se dešavaju. Misao koja nam pruža onaj sladak osjećaj samoljublja i samovažnosti, da makar na trenutak, za sebe, pomislimo da smo centar univerzuma...
Dugo je pokušavao da joj se svidi, trčao za njom, pisao joj pjesme, ali nikad nije imao hrabrosti ni samopouzdanja da joj priđe i kaže šta misli...Na sve njegove moleće, skrivene, periferne, poglede ona je samo sklanjala glavu, kao da ga osjeća kao teret. Tek ponekad, kada bi se malo napio, oslobodio i počeo da je smara svojim nepovezanim pijanskim riječnikom, ona mu je govorila da je on poseban, drugačiji i da joj je nekako drag, ali na svoj način...
To veče kada ju je vidio sa lokalnim šmekerom, samo se napio do bezumlja, i ponavljao sebi rečenicu:"šta me briga, možda sam ja zaista poseban"...
Kažu da je najveći uzrok smrti u ratu sam osjećaj koji se pojavi kod vojnika, da je on poseban, i da mu ne može biti ništa. Tako je i on, već pijan od neke rakiještine, od mirisa baruta i praskanja bombi, na komandantovu naredbu "juriš!" krenuo prvi, jurnuo kao bik, s podignutom puškom, spreman da pobjedi. Imao je onaj čudan osjećaj blaženstva, da sve može, da ga nešto štiti, da je poseban... I onda čudan osjećaj u grudima, i topla tečnost razlivena po stomaku...
Kao i sve, i naše svadbe se do nekih granica razlikuju od jevropskih.
Može se reći da su srpske proslave kao i srpski javni klozeti - SAMO ZA HRABRE.
Marsej, 23. maj, mladenci: Žizel i Adam, broj zvanica: 40.
-Adam ustaje iz kreveta probuđen mirisom hrizantema i pesmom devojaka koje kite kuću i dvorište holandskim lalama. Odlazi u toalet, tušira se, oblači bade mantil i čeka krojača da mu donese odelo.
-Žizel ustaje iz kreveta probuđena mirisom naparfemisanog pisma koje joj je dragi poslao dan pre venčanja i zvucima violina uz koje njen otac prima čestitke od komšija. Odlazi u toalet, tušira se, oblači bade mantil i čeka da dođe čopor krojača, dizajnera, šminkera, frizera, molera, dunđera...
-Adam je spreman, po njega dolazi limuzina i sa užim krugom prijatelja odlazi u pravcu mladine kuće uz pratnju aplauza sa okolnih balkona i prozora.
-Žizel je spremna. Adam stiže i mladenci sa užom rodbinom odlaze na terasu najfinijeg restorana sa pogledom na vinograde.
13:00- Adam i Žizela plešu uz muziku simfonijskog orkestra, sve oči su uprte u njih. Roditelji plaču od sreće.
14:00- 17:00 Svatovi jedu kornjaču sa breskvama, batak pterodaktila i zmajevu kuglu sa sirom od nojevog mleka.
17:00-18:00- Svi plešu. Mladoženja je popio dve čaše vina i uši su mu postale crvene. Svadba je gotova. Mladenci idu svojoj kući od 400 kvadrata koju su dobili za svadbu od deke i bake. Vode ljubav a ujutru idu na medeni mesec na Tahiti.
.......................
Pirot, 23. maj, mladenci: Nebojša i Radmila, broj zvanica: 530.
-Nebojša ustaje iz kreveta probuđen mirisom svadbarskog kupusa koji se kuva ispod njegovog prozora i drečanjem vepra koga pijani kasapin pokušava da zakolje flašom rakije. Ne odlazi u toalet jer se već, mrtav pijan, ispišao u saksiju pored kreveta. Ne tušira se. Navlači čarape od prekjuče i zove kevu da mu nađe odelo.
-Radmila ustaje iz kreveta probuđena mirisom gaća koje je njen dragi zaboravio dan pre venčanja i zvucima protivtenkovske paljbe uz koje šenluči njen otac i gađa komšiju na drugom brdu. Mrzi je da se tušira. Odlazi da se zapere. Oblači trenerke i čeka da joj buduća svekrva donese venčanicu sa buvljaka.
-Nebojša nije spreman jer je košulju izmazao paradajzom. Oblači dedinu košulju spremljenu za sahranu. Seda u golfa i ide do kuma, gastarbajtera, koji vozi stodva'estrojku.
-Radmila mu psuje majku jer kasni. Mladenci sa širom rodbinom, poznanicima, komšijama, prijateljima i neprijateljima odlaze sa 4 autobusa i konvojem vozila u pravcu barake sa pogledom na farmu tovne junadi.
13:00 Mladenci su mrtvi pijani, pleh muzike nema jer im se pokvario kombi kod Vlasotinca. Počinje ''Rumenka'' i ''Vlaško kolo'', al' na sintisajzeru.
14:00-21:00- Svatovi jedu šareno meze, mućkalicu, sarmu, punjenu papriku, pečenog ovna, kupus, prasetinu, baklave i doboš tortu.
21:00-04:00- Svi su pijani. Kuma su odneli još kod predjela. Organizuje se potraga za izgubljenim starim svatom koga nema već dva i po sata. Nalaze starog svata na farmi tovnih junadi. Mladoženja se raspojasao a mlada je stavila peškirče oko vrata.
Deda 'vata šurnjaju za dupe. Izbija opštenarodna tuča. Dolazi policija i rasteruje pijane goste. Saldo: 150 uhapšenih, 438 kopče, 12 preloma, 570 slomljenih tanjira.
Mladenci idu njenoj kući u francuski ležaj ''Ambasador''- poklon njegovog dede.
Pijana mlada pada u nesvest, a napaljeni mladoženja odlazi da firca taštu.
Uz ono standardno tipa znaš-da-je-mogla-cela-Afrika-da-se-navodnjavai-i-nahrani-za-pare-koje-se-troše-na-ratove, u nas je dosta prisutnije zatvaranje očiju pred sopstvenim glupostima, a držanje govora dugima za iste te gluposti, pa makar i naša uloga u njihovom postojanju bila prilično velika.
Vajni domaćin bez finansijskih problema svestan kakvu fuksu za ćerku ima, a opet nespreman da prihvati činjenice (u svojoj podsvesti):
"Pa, dobro, jesam joj platio taj Megatrend i stan u Beogradu kad je otišla iz sela da ''studira'' i preko veze je ugurao da ''radi'' u ministarstvu za infrastrukturu?
Jesam joj platio i one jebene silikone i botokse i kvarcovanja, jesam oterao onog malog Rajkovog od nje u srednjoj školi, jeste bio dobar dečak, ali nije seosko dete za nju?
Jesam je poslao na Mauricijus da se tamo slika za onaj njen fejs, jeste je pregazilo pola onih mudonja iz Beograda sa 2 godine srednje škole, ali 50 godina u dupetu i dosijeom na 2 terabajta i jeste vežbala pušenje na njima i na to nahvatala ovog italijana, ali (kreću mehanizmi odbrane), nemoj da mi je neko kudi, pa valjda ja znam kakvo je moje dete!"
---------------------------------------------------------------------------------------------------
(naglas, komšiji pred prodavnicom):
"Ma, ne dam ja moju jedinicu onom žabaru! Pa, ona fakultete završila, proputovala svet, radi u ministarstvu. Eeej, znaš ti kakvi su sve naši domaći uspešni ljudi obletali oko nje, ali se nije dala. I sad ovaj žabar? Ma, sve bih mu oprostio, ali što nije pošteni pravoslavac ko mi, e to ne mogu!"
Peč za žene. Unapređuju početnu verziju.
