Doajen srpskog forumaštva. Po sopstvenom priznanju učenik Karlovačke bogoslovije, zatim profesor klasične filologije na Univerzitetu u Ljubljani, usavršavao se na Sorboni i u Atini, golootočanin i ambasador u Iraku. Pronalazač reči "adžuvan" koju najradije upotrebljava uz svoju verziju imena predsednika Srbije "Bobi Taći - Pederković". Takođe, po sopstvenom priznanju autor više dela, između ostalog i ”ISTORIJE SRPSKE DRŽAVNOSTI U ZADNjIH 4000 GODINA". Poznat i po tome što pod drugim nick-ovima sam polemiše sa sobom, ali i sam sebe podržava, a jednom je čak preobratio izvesnog Fuada Barjaktarevića u veru praotaca pa je ovaj ponosno poneo ime Krstan Barjaktarević.
Način života danjašne omladine, često osporovan od strane roditelja kao beskoristan. Međutim, potpuno isto što i stariji rade npr. na slavama i sličnim okupljanjima. Postoje i kategorije bleje:
1) Vikend(Raspust bleja)- Uživanje po parkovima, napuštenim kućama, bazenu uz obavezno pivo.
2) Intelektualna- Raspravljanje o važnim i nevažnim stvarima, uglavnom kad sa malo popije ili ako je društvo višeg intelektualnog kapaciteta. Takođe pomaganje drugovima oko škole, naročito je korisno ako idete u različite škole(gimnazije, stručna, medicinska) jer ne ide svima sve podjednako.
3)Prefinjena- Kada vam dođu drugarice (devojke), jer tu ne ispadneš faca kad zapališ prdež ili podriguješ azbuku, uglavnom tračaranje o drugima.
4)Školska- Možda i najkompleksnija. Samo iskusni blejač može od škole napraviti bleju.Naime samoj školi treba prići kao instituciji za bleju, kad si već tamo bolje da slušaš šta profe seru nego da vataš zjale. Naravno nikako ne treba zapostaviti i priču u klupi i podjebavanje profa i drugova. Da bi se dobro proveo moraš svemu prići pozitivne strane koliko god nešto smaralo ( Teorija Telekomunikacija npr) napraviš sprdnju i škola dođe kao odmor od kuće, i kuća kao odmor od škole.
Mi blejiiiiiiiimo po celi dan i noć. Za dobru bleju ti treba 2 litre soka, gajba piva i 2 kutije cigara.
Jaša obojena u najmračniju varijantu sive. Toliko mračnu i specifičnu nijansu da se od strane modnih kritičara naziva još i Vulin crna (danas postoje šulje, maje, pa čak i siledži'ke u toj nijansi). Jes da nije crna-crna ali u gama setingsu joj je slajder podešen na minimum. Obiluje džepovima u koje možeš strpati tri puta veći inventar nego u prosečnom RPG-u, ali i pored toga prožmeta elegancijom dostojnom srpskog političara. Popularizovana zahvaljujući zaštitnom licu Aleksandru Vulinu, čuvenom metaliki s cvetom u kosi, ateisti, zaštitniku pravoslavnih spomenika na Kosovu i ministru nečegnebitnog u jednom.
Danas se ovaj odevni predmet koristi od strane predstavnika vlasti svih zemalja sveta, ali i običnog građanstva prilikom vanrednih situacija, poplava, armagedona, kao i inkognito ufura na teritoriju na kojoj su persona non grata.
- Svido što sam iskeširao jašu u Njujorkeru? Bila na sniženju! - Alo, batice, skidaj tu Vulinku, nemoj da te neko vidi. Večeraske idemo u Redšuz, spasavanje Šapca bilo pre dve nedelje!
Omiljeno godišnje doba svakog deteta u zavisnosti o kojem piše sastav u drugom razredu osnovne. Pismeni zadaci o godišnjim dobima su unificirani i prenose se iz generacije na generaciju, kao nekakav učenički sveti gral.
Mira 21.10.2010: "Ja volim jesen najviše na svetu, jer drveće tada obuče svoje šarene kapute. Ptice idu na jug, pa mi ih je žao. Ja krećem u školu i ponovo vidim moje drugove i drugarice." Mira 27.12.2010: "Moje omiljeno doba u godini je zima. Priroda je obukla svoju belu bundu i ja se do mile volje mogu sankati sa drugaricom Milicom." Mira 07.05.2011: "Moje omiljeno godišnje doba je proleće. Svet oko nas se budi i vesele ptice selice se vraćaju sa juga. Priroda obuče cvetne zelene haljine a ja berem visibabu i jagorčevinu sa drugaricama Vericom i Milicom" Mira 18.06.2011: "Bliži se, bliži leto. Kao što kaže naš pesnik, dolazi leto, moje omiljeno doba u godini. Tada idemo na raspust i možemo se igrati po ceo dan. Priroda se skine gola i ukrasi žitnim zlatnim klasjem."
Brzo i pragmatično odrađivanje nečega, bez obzira na moguće negativne posledice ili smetnje u izvršenju. Ime dobila po kralju Stefanu Urošu II Milutinu Nemanjići (u narodu poznatom kao, jelte, kralj Milutin), koji je bio prvi zastupnik ove metode, podigavši četrdeset crkava od Dalmacije do Jerusalima, trsivši pet žena, pustivši muda toliko da je jedini u Evropi pobedio tatarsku hordu kana Nogaja, oslepevši sina koji se kurčio da mu uzme tron. Verovatno veći baja i od cara Dušana.
(Zamak Nemanjića u Nerodimlju, Leta Gospodnjeg cuie (iliti po današnjem računanju 1315)) Gospodar Boleslav ulazi na kapiju. Boleslav: Di ga je Milutin? Čuvar: Eno ga gore, opet je upao u neki trip da gradi manastir. Boleslav ulazi u svečanu salu. Milutin: ... i tako ti kažem, oću da mi sagradiš brod crkve od slonovače i zlata, a baci i malo rubina, nemoj da štediš da ne prođeš ko majstor Đurđije na tavče. Arhitekta: Razumem ja gospodaru, ali ne možemo ovde da turimo slonovaču, ima padne crkva sa stene pravo u more. Milutin: Onda raznesi stenu. Arhitekta: Ali gospodaru, ta stena ima četres iljada stopa, kako da je raznesem? Milutin: Otkud ja znam, ti si taj arkitekta ili kako se već sad to moderno kaže, ti bi to trebao da znaš, koj smo te kurac slali kod Jonisa u Smirnu, da viriš mladim Grkinjama pod suknje i piješ vino, pizda li ti materina? E de si Boleslave, kućo, nema te 100 godina, nešto si mi oslabio, šta je, nema više divljači kod tebe dole u Makedoniji, a? Boleslav: Ma nešto slabo ove godine, moram da se zadovoljim običnim prasećim i ponekim fazanom, nego nisam zato došao... Milutin: OOOOJ HREEELjLjAAAAAAAA! Hrelja: Izvolite, Vaše Veličanstvo. Milutin: Slušaj 'vako. Ima d'odeš gore do Raške, i vikneš vojvodi Momčilu da nalovi četres iljada srndaća i tries iljada jelena za mog druga Boleslava. On će verovatno da se nećka, u fazonu "nemam toliko", ali da mu kažeš da će da mu u suprotnom dođe Milutin, pa ima da najebe gore nego onomad kad mu je tašta sručila istopljeno zlato na noge kad ju je nazvao debelom Mađaricom. Jasno? Hrelja: Jasno, Vaše Veličanstvo. Milutin: E vidiš Boleslave, nešto sam naumio da sagradim još jedno 20 crkava, pa da pređem polako da gradim zidove, reče mi Nebojša kad je bio dole u Carigradu da su došli neki što jedu kerove, kako ono reče da se zovu....Šinezi, Minezi, neki takav zonfić, pa da su oni bili nekad davno u tripu da se pregrade on Mongola, te su izgradili zid duž cele granice, te sam ja mislio kad mi osvojimo Carigrad, Rim i Jerusalim, biće nam dosta, onda ćemo da se i mi ogradimo, al' da bude po jedan zlatni toranj na svakih 200 stopa. Boleslav: Da ne bude malo mnogo to, a? Milutin: Ma dobro, može i na 210 stopa. Ulazi čelnik Joakim. Joakim: Presvetli gospodaru, hteo sam da ti javim da se vaši sinovi Stefan i Konstantin opet takmiče ko će da poseče više vizantijskih vojskovođa, iako ste im vi to izričito zabranili. Milutin: I ko vodi? Joakim: ...Pa ja mislim Stefan, bar je vodio trinaest razlike, sad je negde prošlo poluvreme. Milutin: Ma pusti ih, nek se igraju deca. Nego ja imam jedan zadatak za tebe. Joakim: Recite, kralju. Milutin: Juče sam primetio da mi je Džeki nešto nervozan, izgleda da ga onaj Josif nije hranio dovoljno, pa sam ga preventivno obesio za noge na Zvečansku tvrđavu. Elem, pošto izgleda da magacin nema dovoljno hrane, moraćemo opet da idemo po zalihe. Joakim: Je l' opet Tatare, gospodaru? Milutin: Njih ćemo, mada mi je onaj prethodni kontingent izgledao kao neukusan za Džekija. Ako opet ne budu valjali, preći ćemo na Mađare, reko mi veterinar da oni imaju više proteina. Imaš tri dana da mi dovedeš jedno 200-300 Tatara, ali dobre da mi izabereš. Joakim: Bojim se da nećemo stići da ih izaberemo baš za tri dana... Milutin: Dva dana. Joakim: Ali... Milutin: Dan i po i idete sa drvenim sabljama. Joakim: Razumem, gospodaru. Milutin: I nemoj više da me nerviraš, ima da prođeš kao Vujica vojvoda sledeći put. Joakim: A kako je on prošao, gospodaru? Boleslav: Jesi primetio kako ćopa na levu nogu? Joakim: Da Boleslav: E pa to mu je iz detinjstva, kad je mazno dijamantski kliker Milutinu. Milutin: Dobar je čovek, ali dijamantski kliker je dijamantski kliker. Joakim odlazi. Milutin: Nego, što si ti beše Boleslave uopšte dolazio? Boleslav: Pa danas vam je svadba, kralju? Milutin: Svadba!? Boleslav: Pa da, jel se sećate da vas je mađarski kralj molio onomad kad ste ga uvatili za gušu da ga ne udavite u Tisi, već vam je dao onu svoju sestru za ženu. Milutin: Au, pa ja se toga ne sećam. Moram da batalim medovinu, izgleda da mi je neko stalno truje, valjda su zato danas umrli ona trojica što sve probaju pre mene, a i ja osećam neku gorušicu ceo dan. Boleslav: Biće da je tako, nego šta ćemo za ovu svadbu. Milutin: A jel bar neka pička? Boleslav: Pa nije da nije, kažu da ga je pola mađarskih grofova bacalo svakog dana misleći na nju u poljskim veceima. Milutin: Pa dobro, poslužiće koji dan.
Izraz korišćen da se opiše osoba koja ima toliko boja da paun, kad je vidi, izvrši samoubistvo.
A: 'Ajde, brate, obuci se, zakasnićemo kod Marijse na rođendan. B(izlazi obučen k'o Elvis): Ajmo! A: A, ja s tebe ne idem. B: Što? A: Pa vidi se kakav si, k'o mongolska mlada!
Večito laganje samog sebe i tešenje prosečnog srpskog stanovnika. Dok nas Švaba, Amer i Englez celog života penetriraju metodom analno, mi očajnički pričamo sebi bajke o velikom Srpstvu i tako bežimo od surove istine. Srbi su najstariji narod! Nebeski narod! Bog čuva srbe! Na tacni servirane parole koje narodna masa ne razmišljajući upija. Ako ova teorija ikako može biti tačna, svejedno je neupotrebljiva jer u vremenu u kome živimo stvari su malo drukčije u praksi. Nemac i posle ruskog razaranja Berlina obnavlja sve svojim vrednim RUKAMA (da, da, rukama, u usta ga jebem) dok mi kukamo klečeći raširenih šaka pruženih ka nebu, čekajući da nam neko baci komad bajatog hleba da ga gospodski pojedemo VILjUŠKOM! E pa, ne mož' to tako, mora se ići dalje, bilo pa prošlo, otvori oči, sagledaj realnost i učini je boljom Srbine!
Jednostavno, jadno i bedno pozivanje na izmišljenu istoriju koje nikome nije donelo dobro. Upotrebljavaju ga nesposobne plačipičke, da se tako nepristojno izrazim.
(prenos utakmice Švabija-Srbija) Komentator: Ide Pantela, prazan gol, da li će taj dechko omašiti? I gooool, jedan nula, Marko Pantelić je postigao pogodak za reprezentaciju Srbije! Publika neverue, Žonpi koma! Srbin patriota: Hahahaha, jebi Švabe bre! Evo vam ga na! Vi ćete nas da jebete! De ćeš nesrećo jedna na nebeski narod?! Pa dok smo mi u Srbiji viljuškom - boc, vi rukama, u usta vas jebem! ------------------------------------------------------------------------------------------------- - Šta bilo to, čujem smuvao ti šuntavi Rajko ribu? - Ma ja ionako hteo da šutnem tu kurvetinu. Čuj Rajko! Dok sam ja uveliko harao ovim gradom, on je srao u gaće i jeo pačija govna! - Da, da, mi u Srbiji viljuškom - boc, a Švaba rukama, u usta ga jebem... Samo se ti teši. Umesto što kukaš, gledaj da nađeš neki nov komad, ovako je i Rajko po kome uporno pljuješ veći jebač od tebe!
