"Stara škola" među roditeljskim načinima za demoralisanje klinaca, popularno nazvanim kazne. Stoji rame uz rame sa ostalim klasičnim metodama, kao što su čupanje za zulufe pred celim društvom sa malih golića, verbalno jebanje cele muške strane rodbine posle roditeljskog sastanka (iako se narod još nije razišao), ili u maniru američkih serija "teranje u krevet bez večere".
U prevodu, kada kao klinac napraviš teško sranje, koje se ne može vaspitno-disciplinski pokriti šljakerskim "spoljašnji felš" šamarom, po sledećem dolasku iz škole, zateći ćeš prazno ćoše u kojem inače stoje lopta i kopačke, televizor prebačen iz dečje u babinu i dedinu sobu, i Segu bez adaptera i džojistika. Ista situacija se može odigrati i u slučaju sanki, ukoliko si pokušao da matoru komšijsku džukelu iskoristiš kao haskija. U nešto poznijem periodu, kada su se pod dejstvom multiplejer igara kečevi uhvatili u kolo k'o na vlaškoj svadbi, pa ti zbog toga ćale preko telefona u maniru vokaliste skandinavskog metal benda, psuje i bunar i avliju, od čega pucaju Telekomovi serveri, miš tastatura i modem, završavaju u starom dobro poznatom šteku iza odela, koje je ćale obukao jednom, i to kad se ženio.
A: Kevo, da mi nisi zaplenila rekete kad sam imao osam godina, sad bi me Đoković imitir'o, i uvlačio bi mi se u dupe preko medija.
V: Da umukneš, bre! Ja te zovem na ručak, a ti udaraš onog mučenika metalnim ramom po potiljku.
A: Jebi ga kevo, ja sam lepo rek'o da nije bio aut.
Savršeni eksperiment u kome je verovatno pionir u ovoj vrsti zajebancije, Njutn testirao mnoge svoje zakone.
Ogled 1: Njutn posmatra prolaznike sa svog visokog prozora. Neki stoje, neki se kreću ravnomerno pravolinijski ka njegovom prozoru. U pravo vreme ispušta šlajmaru koja slobodno pada 5 sekundi postepeno ubrzavajući usled sile zemljine teže. Pogađa jedno telo koje se šeta konstantnom brzinom, pri čemu ono u momentu delovanja ove sile akcije, prekida sa ravnomerno pravolinijskim kretanjem i silom reakcije gleda gore, psujući majku nevidljivom pljuvaču. Njutn se smeje iza zavese.
Zapisuje u svoju svesku:
* Prvi zakon inercije*
"Svako telo će ostati u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja sve dok na njega ne počne da deluje neka spoljašnja sila... ehehehe, ma pre bi reko unutrašnja, iz dubine pete, hehehehe"
Ogled 2: Pošto je prošla opasnost, Njutn se opet naginje na prozor i posmatra druga tela koja se kreću. Skuplja šlajm i pravi amebu. U odabranom trenutku izbacuje pravolinijski hitac naniže na jedno telo koje trči konstantnom brzinom. Telo pogađa sav potencijal vektorske veličine šlajmare, direktno posred čela, tako da glava uprkos velikoj masi nastavlja da se kreće u smeru sile F(u)! Usled akcije telo na koje je delovala sila ispoljava odgovarajuću reakciju psujući celu bližu i dalju rodbinu Njutnu koji je ovog puta čučn'o pored prozora.
* Drugi zakon sile*
"Do promene brzine tela ili ubrzanja može doći samo usled međudelovanja (interakcije) sa drugim telima. Veličina koja karakteriše jačinu međudelovanja jednog tela na drugo naziva se sila. Sila je vektorska veličina što znači da ona ima jačinu, pravac i smer. Obeležićemo je slovom F (skraćeno od hjaaaak-fu!), a ja sam merilo te sile, naročito kad me usere. Ubrzanje koje dobije telo direktno je proporcionalno sili koja deluje na telo, a obrnuto proporcionalno masi tela."
Ogled 3: Posle nekog vremena, Njutn opet proviruje odozgo. Primećuje da su se tik ispod prozora okupila tela koja stoje i nešto razgovaraju. Sada ga izvlači iz detinjstva, toliko da se zgadio čak i sam sebi. Kako bi obezbedio sebi vreme za sakrivanje, ispaljuje svoj ogavni hitac naviše. Barica posle 2 sekunde ravnomerno usporava, do trenutka kada staje u vazduhu okrećući se samo oko svoje ose usled spoljašnjeg felša sile inercije. Njutn je fasciniran i zatečen! Zaboravlja da se skloni sa prozora. Počinje da prati svoju tvorevinu koja sada nezaustavljivo pada, postepeno dobijajući sve veću i veću brzinu pod dejstvom gravitacije. Konačno pogađa jednog sagovornika i rikošetira prskajući ostale. U trenutku se sreću pogledi dole popljuvanih sa Njutnovim izgubljenim pogledom bačenim naniže! Tela uleću u zgradu da mu pokažu vektorske veličine zbira reakcionih sila. Olešiše ga ko vola u kupusu. Poplaveli Njutn puzi unaokolo, pronalazi jedan iscepan papir i olovku i zapisuje:
* Treći zakon akcije i reakcije*
"Ako jedno telo podjebava druga tela, pljujući ih sa prozora, bolje da zna da uvati šprintaricu kad zatreba, jer će u suprotnom da najebe od strane tih drugih tela, silama iste,... ajooooj leđa, ma šta iste, mnogo veće jačine, al suprotnih smerova."
Posledice koje seksualna apstinencija ostavlja na um muške jedinke. Svrstano u nekoliko šematski opisanih faza.
Uvodni stadijum Nisi ništa, zaista dugo vremena, što prouzrokuje stres koji te ometa u svakodnevnim aktivnostima. Širiš krug riba, koje su po tebi prihvatljive za seksualno opštenje. Redovno mlatiš majmuna. Seksualne fantazije ti se svode na prsate plavuše, pored bazena. Ne moraju sve ribe da budu baš manekenke. Ipak, ne bi jebo ružne, debele i ribe sa seljačkim imenima.
Stadijum "Visoka rezolucija" Sa klasične redtjub varijante prelaziš na skidanje pornjave visoke rezolucije. Kada si u društvu, komentarišeš svaku devojku koja prođe. Na pozadini tvog telefona postavljena je slika, obnažene, vampir-fufe gotičarke. Iako tvoji kriterijumi u stvarnom životu drastično opadaju, u paralernom svetu tvoji ukus i mašta se razvijaju. Fantazije ti sadrže, savršeno oblikovane crnke i riđokose na divljem proplanku. Zar je bitno kako se devojka zove? Jebo bi Radojke i Živadinke. Ne bi jebo debele i ružne.
Stadijum "Aktivno angažovanje" U svojoj mašti dodeljuješ pozu i lokaciju, svakoj devojci koja prođe. Tvoja potreba za pičkom, postaje srazmerna narkomanskoj krizi te gubiš i zadnje klice stidljivosti i povučenosti. Drsko i napadno startuješ gomilu riba. Usled nedostatka socijalnih veština, ispadaš budala. Nema veze, najbolje se uči iz iskustva. Odlaziš kući, puštaš vesti B92 i drkaš na Roksandu Đorđević. Zamišljaš prljave seksi amazonke, koje za potrebe tvoje fantazije imaju obe sise, u nekoj čudnovatoj džungli. Ako su debele, bolje da ljulja nego da žulja. Ne bi jebo ružne i ciganke.
Stadijum " Nervni kolaps" Imaš kolekciju od 148 giga pornjaje na kompu. Primećuješ da ona matora sa drugog sprata, koja stalno pretura po podrumu ima dobro dupe. Ustaješ u ranu zoru, kako bi ga izdrkao. Drkaš dok ti se muda ne pretvore u suve šljive. Seksualne fantazije uključuju kiborg-ribe, seks robinje u nekoj futurističkoj građevini. Jebo bi i ružne, ali da imaju oba oka. Ne bi jebo baš ružne, babe i ciganke.
Stadijum " Emocionalno vezivanje za trsioni objekat " Zaljubljuješ se u ribu koja izgleda, kao da su je pustili iz mletačke tamnice. Maštaš o tome kako je drndaš, dok od nje samo kosti ne ostanu. Na vest da je umro matori komšija pomišljaš:"Au, žena mu je sada sama. Biće tršnje!". Seksualne fantazije postaju sve bizarnije i uključuju ribe sa dve pičke, u kakakombama ispod Jerusalema. Kome je bitno na šta liči riba? Tebi nije, jer bi trsio i ruševine koje su pod zaštitom UNESKA. Ne bi jebo ciganke i babe.
Predfinalni stadijum Jebo bi i ciganke.
Finalni stadijum Još neutvrđen. Nezvanično se dovodi u vezu sa babama.
Asocijalna (nedruštvena) osoba. U osnovi za asoca, ljudi najčešće smatraju nekog morbidnog lika, koji ne izlazi iz svoje sobe i po ceo dan igra (onlajn šah npr.). To je neko koga bi u današnje vreme nazvali nolajferom i nije tema ove definicije.
Kako čovek zavisi od društva iz kojeg potiče, interakcija sa drugim ljudima, za asoca je nepoželjna, ali i neizbežna (posao, obrazovanje, obezbeđivanje sredstava za život). Asocijalne osobe često imaju problem sa samopouzdanjem (što ipak nije sveopšti slučaj), introventne su i kontakt sa ljudima, pogotovo upoznavanje novih za njih predstavlja frustraciju. U svetu ljudi se određena slaba tačka jedinke, kao i među životinjama u divljini lako prepoznaje, te asoci upadaju u sukobe sa ljudima, a nemaju veštinu komunikacije da taj problem reše i često pribegavaju korišćenju sile. Prepun klub ili diskoteka, za asoca predstavljaju gilljotinu na kojoj će ostati bez glave. Za asoca su karakterističi paranoični napadi, zbog kojih ima utisak da gomila ljudi (koji zapravo ne registruju njegovo postojanje), ima nešto protiv njega, šalje mu zao pogled ili mu se podsmeva.
Asocijallne osobe često imaju talente, za koje ostatak njihovog okruženja ne zna. Neretko su sklone muzici ili likovnoj umetnosti. Kako su asoci čitav život proveli kao deo zajednice, a zapravo su bili izvan nje, ljudski životi i međusobni odnosi su se pojavljivali i eskalirali pred njihovim očima. Od tog neposrednog, neaktivnog prisustva i obzervacije asoci su razvili neverovatnu sposobnost psihoanalize, svih mogućih vrsta ljudi. Sakupili su neverovatno znanje o samom društvu, ljudskom ponašanju i socijalizaciji, koje ne uspevaju da primene u praksi.
Jedan okoreli asoc, na smo pet minuta od kako je nemilice ušao u prostor gde boravi i druži se dvadesetak ljudi, moći će da klasifikuje odnose među pojedincima i same pojedince. Ko je bogat, sportista, drčni kompleksaš, dežurna mila, čedna i tiha devojka, laka ženska, lakrdijaš i sl. Ko se kome sviđa, ko koga mrzi, ko želi koga da iskoristi. Asocovo veoma malobrojno društvo(ukoliko ga uopšte i ima), sastoji se od par dugogodišnjih, standardnih prijatelja i drugih kolega asoca. Iz toga nesumnjivo zaključujemo da će asoc, u velikoj grupi ljudi prvo zapaziti brata po nedruštvenosti.
Asocijalnost je inače pojava, koja je karakteristična za adolescente. Ona se sa godinama potiskuje, zbog pojavljivanja osećaja usamljenosti i sve intenzivnije potrebe za seksom. Ipak, postoje ljudi koji osobine asoca, nose sa sobom u grob.
A: E Peđa, dođi ovamo da piješ sa nama. Što bre, čamiš, sam u ćošku? V: Pusti ga, vidiš da je teški asoc. Ko ga jebe, nek trune tamo.
Više o tehnikama asocijalnog ponašanja u narednim definicijama.
Jedna od tehnika koju koristi nedruštvena osoba, prilikom proslava i sedeljki u zatvorenom prostoru. Asoc će protutnjiti kroz prostoriju, nemilice se pozdraviti sa bližim poznanicima, i pronaći najzabačenije mesto na kome će provesti ostatak večeri.
U tom mračnom uglu, asoc će gustirati svoje piće, pogledom mržnje streljajući ljude koji se dobro provode. On prezire muziku koja je na repertoaru i ljude sa kojima trenutno diše isti vazduh, samo zbog njihove potrebe da međusobno komuniciraju. Kao i svi muškarci, ovaj usamljenik takođe ima seksualne potrebe. Posmatra raspevane i razigrane devojke, koje u tim trenutcima postaju akteri njegovih najbizarnijih seksualnih fantazija. "One su ziljave droplje i seljandžure." to je misao koja mu prolazi kroz glavu. Na taj način objašnjava razlog zbog kojeg ih ne startuje i šalje svom umu opravdanje, umesto da prizna da je pička i zentara.
Od silnog ispijanja piva, asoca bešika primorava na pišanje. Na putu ka klonji, sreće prelepu devojku. Već pomalo pripit i drastično zagoreo, pokušava da pronađe način da joj se obrati. Kako mu nedostaje najosnovnija rutina komunikacije, pribegava konceptu "ma ona je glupa ziljava pička", hvata ga zent i hitro se povlači ka ćošku, svom utočištu.
Ostatak večeri, asoc će provesti cirkajući, zaboden u svom ćošku, davajući svima do znanja da je tu pod prisilom i da smatra da su svi oko njega kurtoni...
Boljka koja muči osobe, koje smatraju da su sve aktivnosti ne vezane za studije potpuno nebitne, i za koje je razlika između devetke i desetke nepremostiva. Predstavlja nagle izlive različitih emocija, radosti, olakšanja, besa pa i agresije. U takvim situacijama "budući akademski građani", zavisno od ocene koje su dobili na ispitu, praktikuju različite metode dokazivanja okruženju, da im bela košulja ne gine, ne zna se samo na koju će stranu biti vezana. Zdravom posmatraču, ovaj prizor liči na "Samit šizofreničara jugoistočne Evrope", i dokazuje mu da preokupacija bilo kojom aktivnošću, ne utiče dobro na mentalno zdravlje pojedinca.
Čekaju se indeksi sa upisanim ocenama, studentarija reži, sikće, i haotično šetka po prostoriji. Asistent prilazi sa ocenama, a masa se divljački otima o indekse, k'o gladni četnici o masnu gibanicu. Kako su dograbili indekse, započinje sprintersko listanje do stranice sa ocenom, nalik na nekadašnje prelistavanje "Beobankinih" štednih knjižica, od strane starijih gospođa. U zavisnosti od rezultata, gubljenje i ponižavanje poprima različit oblik.
U prvu kategoriju spadaju bezživotni apstinenti, koji su se nadali devetci, a ipak, gle čuda, dobili deset. Model ponašanja za ovu priliku, preuzeli su od šampiona Pinkovog serijala "Zvezde Granda". Nakon neartikulisanog vriska, sledi bacanje na kolena i blago podizanje ruku. Fale samo Sale, Brena i blještava bina.
Drugu kategoriju čine ljudi kojima je navodno laknulo jer su prošli ispit. Nadali su se većoj oceni, ali svesno igraju na kartu kojom zavaravaju sebe, i bezuspešno pokušavaju da zavaraju okruženje. Lice im je ukrašeno kiselim fejkovanim osmehom, a kada saznaju da si dobio veću ocenu od njih, videćeš tu zlobnu sliku u njihovim očima. Sliku koja govori da bi ti najradije odgrizli uvo, k'o Spiridon Tašku Načiću u filmu "Davitelj protiv davitelja". Nastavljaju da se kiselo smeju i prave haotične pokrete rukama, koji odlikuju feminizirane muškarce, dok pokušavaš da se od njih spontano udaljiš.
Nosioci treće, a ujedno i najzajebanije kateogorije su nadrkane nedojebane devojke, koje ne svršavaju od kurca, već od desetke. Nezadovoljne nešto nižom ocenom, oslobađaju ognjeni gnev. Ukoliko primete da iako si dobio identičnu ocenu, ne smatraš da je došlo do intergalaktičke turbulencije, i da zapravo nije uzdrman sklad zakona u kosmosu, njihov gnev će biti usmeren ka tebi. Da mogu, uhvatile bi te za grkljan i podigle k'o stolicu na jevrejskoj svadbi.
U ovakvim situacijama, predlaže se pojedincu, da pokupi svoj indeks sa mediokor ocenom, šmugne što pre i ostavi hijene da reže i sabiraju utiske. Onda se uz pivo u jeftinoj rupi, može odmoriti od ispitnog roka, razmišljati o svakodnevnici i stvarima koje dodaju bar malo boje u naše sive, smušene živote.
Veoma zastupljena disciplina, u domenu neusmene komunikacije. Korisno da se nekom virtualno najebeš čitave familije, a pritom ispadeš šmeker i antihejter, jer si tobože stavio smajli, što treba da znači da si se samo zajebavao. Odličan metod za plasiranje uvreda, kojim bi na ulici, i najveću zentaru isprovocirali i naveli na fizički sukob. Može se koristiti i kao sredstvo za sinhrono podjebavanje, a ujedno i uvlačenje u guzicu, jer "Ovaj lik mi ide na kurac, sad ću da ga napljujem, ali staviću smajli, pa će on misliti da smo dobri, jer se drugarski prozivamo. Jebem li mu dete u dupe."
Pero, pičko jedna odvratna. Crkni! :) = Pero, pičko jedna odvratna. Crkni!
Neki raspali čet... Dunjitza Swatkitza connected Car_Momchilo: Evo je Dunjica moja mamica. Mama ja imam Edipov kompleks:) = Nisam se zajebavao. Nemam pojma kako izgleda, niti da li je možda pedesetogodišnji službenik rakovačkog preduzeća "21. maj". Svejedno sam toliko zagoreo, da bih je od jebačine razmontirao k'o devojčica Pertini šporet.
SMS poruka Nemam vremena da se vidimo, sad za vikend. Imam previše obaveza :( = Ne, taj tužni smajli ne znači da joj je zapravo žao što neće izaći sa tobom. Misli da si banša. Neće raditi ništa za vikend, sem možda masiranja kliće na Belosvitca iz serije "Čari".
Telefonski poziv iz diaspore, upućen režiji RTSove emisije "Jedna pesma, jedna želja" ili drugih emisija zabavnog karaktera. Maraton prisećanja na Savu i Dunav, recitovanja Jakšićeve "Otadžbine", žalopojki jer unuci ne govore srpski jezik, i izricanja glorifikovanih govora, kakve ni predsednik Stranke srpskog jedinstva ne bi uspeo da sastavi dve nedelje pred parlamentarne izbore. Ovim navodnim izlivima najdubljih osećanja, Stanko iz Brisbejna/Rada iz Ajove, daju nam do znanja koliko je u stvari njima život sranje, a nama do jaja. Prilikom ovakvih situacija, voditelj emisije slaže nasmejanu facu, dok u sebi žali što se nije zaposlio na MTV Adria gde ovakve stvari ne bi morao da sluša, likovi kojima je plaćeno trista kinti da bleje na snimanju tada prevrću očima, kamerman baca peglu od prevelike doze patetike, a tonac doživljava transfer blama, zbog čega pokušava da sabotira prijem sa telefonske mreže, uprkos pretnjama iz režije.
Ako je ovde toliko dobro kao što kažu, zašto su koji kurac odlazili?
Saržaj najvećeg broja poruka, koje stižu u inboks telefona jednog studenta. Ubedljivo vodi, ispred raspitivanja oko rezultata testa, "Kad imamo vežbe?", i cimanja za literaturu. Od trenutka polaska na predavanja, do izlaska iz autobusa, broj poruka ovakve sadržine, raste kao broj litri ispijenog rasola na kulturološkoj manifestaciji "Kupusijada". Drugim rečima, na koncertu / utakmici / u lokalnoj birtiji, bila je opšta havarija, ti što sada nisi umoran ili mamuran vežbaj malo krasnopis. Nastavak poruke često glasi: "i za prošli put, ako nije precrtavao po spisku".
Još jedno od nepisanih pravila tumaranja kroz život, koje zaslužuje da uđe u zakonik. Učiteljev prut, šamarčina koja ostavlja crvenilo oblika političke karte Indije. Fenomen koji obeležava sretanje bivše ribe/neuspelog pokušaja, čiju je dotični korpu teglio k'o izraelitski rob kamen za Džoserovu piramidu, a služi za lupanje ega o patos, i pretvaranje u kašu, mukom uzgajanih nabubrelih muda.
Kako prosečan čovek sebe zavarava, da su period od šest meseci do godinu dana, par blještavih krpica kupljenih u metroseks šopu, zimske gume i spojler na Zastavinom modelu preuzetom od ćaleta, i skupljanje brojeva par sedamnestogodišnjakinja, od njega napravili velesvetskog šmekera, susret sa bivšom ruši temelje krhke kule od karata.Sve do ponovnog susreta, u mislima jednog mačomena, ona je istorija, zbabila se k'o Jovanka posle Titove smrti, neće je ni nadničari što vise na skeli, verovatno se radi brufenom kojem je istekao rok. Toliko se raspala, kao Kenedijeva glava u Dalasu. Ultimativna moša, na scenu stupa u vidu devojke koja izgleda kao da je orobila gajbu Verice Rakočević, zgotivila se sa Panjkovićem, doktorirala na državnom univerzitetu, na Bingu pokupila premiju sa sve Dekijem Pantelićem i Suzanom Mančić, i jahala četiri tamnokosa latino pastuva. "Hedšat u glavu" momenat koji treba cenzurisati, i u kojem novopečeni šmeker dobija želju da neko odozgo pusti reklame. Stari, mukom isterani čir se ponovo vraća, a iz krša se ponovo vadi kaseta hrvatskih pop-rok "plačem i tugujem" hitova.
Priznaj, desilo ti se. Ukoliko nije hoće, ja se već psihički pripremam.
Odgajanje mladunaca – najobimniji i najiscrpniji sport kog čovek može da se lati. Pa ipak, i ta strmina ima odmorište – prvenac. U roditeljstvu, prvo čedo ti dodje ono što bi se u kompjuterskoj igri zvalo „skirmish“ ili „playground“; a i ne pristupa mu se mnogo drugačije.
Kao što se prvi mačići (i palačinke) u vodu bacaju, tako smo i mi prvonikli ponosi naših roditelja zgodno poslužili da se isprobaju batine (pa po pristignuću sledećeg deteta bace u zaborav), da se leče kompleksi (sviraj harmoniku, treniraj karate, javljaj se komšijama, idi na fakultet), i da se natenaaane usavršavaju roditeljske sposobnosti uopšte. Ali i pored toga, više nam naša mladja i od nas uspelija slika duguje zahvalnost, nego što nam roditelji duguju izvinjenje. Mi li da vam tabamo staze, pizda vam materina balava!
Legenda: Sima (A) - prvi sin (a jel’ da da je ime za šupka...?) Neba (B) - mladji mu brat
A.1. Privodim ja (17) 7 godina stariju ribu, pucam od ponosa. Moj prvi put. Nisam lagao za godine, ali je nisam ni pripremio na to da moja majka gleda na mene kao da još uvek imam 12. 04:00h, budi se keva, provaljuje u sobu, riba se pokriva preko glave, u zemlju da propadne, ja nalazim bokserice, pokušavam za početak da izvedem kevu iz sobe, ona poseže za pokrivačem, potpuno sluđena, da vidi ko „spava kod mene“. Čitava scena traje 15 minuta, jastuk i erekcija dva ovna na brvnu, ribin identitet ostaje tajna, keva gleda u prazno mesec dana.
B.1. Skype video call. Ja: Ćao kevo, šta ima kod kuće? Keva: Evo, stigla s’ posla, ćale na putu, a Neba (16) ima gore neka posla sa Zoranom...Hehe... kroz po metra tavanice čuje se Zorana, urla na bosanskom, bas ritam, dal’ od muzike dal’ od Zorane, plafon se ljušti, keva provlači prste kroz kosu, stresa malter
A.2. Vraćam se sa splava (18), kako ulazim u hodnik bacam peglu na tri strane sveta. Bude se keva i ćale i zatiču me kako ribam zogerom sopstveni master-piece. Keva plače 2 dana, ćale ne priča sa mnom 6 meseci.
B.2. Stiže Neba (17) sa moto susreta, odlazi na sprat, baca peglu kroz prozor svoje sobe (daleko klonja, jbg...). Ustaje u 14h. Keva: Mislim da bismo trebali da porazgovaramo o nečemu. Neba: Daaj, zajebi bre, svaki put nešto da se pravdam, muka mi je više... Idem negde, ne znam kad ću doći. keva riba prilaz garaži ćale ne zna da se išta dogodilo, keva dočekuje Nebu u 23h sa gibanicom
A.3. Saopštavam (19) roditeljima da planiram da radim, uštedim i kupim polovan auto. Slede tzv. dobronamerni saveti. Presuda: GSP, doživotna.
B.3. Neba (18) u petak doćeruje zver na dva točka od 550 kubika i 1800 eura. Pare pozajmljene, odakle da se vrate nema. Keva i ćale psuju i kunu. U ponedeljak keva zove ostale članove moto kluba na pitu i pivo da časti, ćale zavlači ruku u zadnji džep i insistira da se samo najbolje ulje kupuje.
A.4. Keva se vraća sa roditeljskog. Keva: Simo (19), kaže razredna da imaš dva neopravdana u ovom tromesečju... Sve ostalo je hm kol’ko tol’ko u redu, ali naišla sam i na profesoricu francuskog, kaže da se ne trudiš kao nekada. Nije pitanje ocene, kako stvari stoje proći ćeš 5.00, ali zar da traćiš potencijal...? I svi ostali profesori misle da možeš više, ja ne znam šta se sa tobom dešava u poslednje vreme. Trebaće ti Simo, za fakultet, što više sada naučiš, manje ćeš na fakultetu! divan traje jedno martovsko popodne (već pomeren sat), nastavlja se na rate do prijemnog
B.4. Keva se vraća sa roditeljskog. Keva: Nebo (17), imaš 4 jedinice. Neba: Ma nije, prof. deljanja samo devojčicama daje pozitivne, iz tucanja kamena me prof. ne voli, iz utovaranja džakova sam radio kontrolni bolestan, sećaš se, a srpski, pa koi mi to kurac treba u životu! Keva: Pa dobro, ali u slučaju da se predomisliš za fakultet... Neba: Jeste, da se predomislim! Život da mi prođe tamo, hoću da radim pošteno, da učim zanat (koji?), da se osamostalim, da budem čovek! Keva: Pa i to što kažeš...jeste Simo, šta bleneš, Neba je uvek bio onaj vredniji po kući! Tebe smo uvek puštali „jao, pusti Simu, mora da vežba harfu, jao pusti Simu mora da uči za takmičenje iz Starogrčkog...“. Nego, Nebo sine, kaži majci, kako je Zorana?
*Svaka veza izmedju aktera interpretiranih događaja i stvarnih ličnosti je sve samo ne slučajna, i ni jedan događaj nije fiktivan. Mnoge životinje su povređene prilikom nastajanja definicije (e, za to pitajte Zoranu!)
