Prijava · Registracija
151 : 18
16 em plus     16 em minus
152 : 18
151 : 19

Perverzna tačkica

Fiktivna tačkica u mozgu. Sitna kao makovo zrno ali sa pipcima dužine obale Kanade. Pipci se mogu pronaći u svakom aspektu ličnosti što je u mozgu uskladišten. To dovodi do toga da je vlasnik ove tačkice perverzan, Bože sačuvaj. Prst da mu pokažeš, nešto bi perverzno pomislio.

Trojica momaka sjede u bašti kafića pričajući o doživljajima iz sinoćnjeg klabinga:

A: I kažem ja njoj, ajmo na kafu...
V: Hehehehehehehehehehe.
G: Šta ti bi čovječe?
V: Ništa, samo nastavi.
A: I odemo mi popodne do mene, kad negdje zamirisaše kobasice...
V: (zagrcne se od smjeha)
G: Aman, čovječe, šta ti je?
V: Ma ništa, ništa, nastavi...
A: I reko, sa' ću ja, samo da nešto kupim. Ja trk niz stepenice, u market, kažem "Sto grama kulena", ona odgovori 69 dinara, ja opet trk...
V: AHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHA
G: (udari ga po glavi) Somino jedna, šta ti je danas?
A: Ma pusti ga, izgleda da mu škakljivim perverznu tačku.
G: Ako nastavi ovako ja ću ga malo poškakljati po rebrima. Dosta nas je sramotio u javnosti za danas.

85 : 21
16 em plus     16 em minus
86 : 21
85 : 22

Dihtung glave

Automehaničarski naziv za kondom.

32 : 8
16 em plus     16 em minus
33 : 8
32 : 9

CSI: Bućkuriš - Poslednji ples

Krenuo sam da opet kopam po slučaju. Čegi mi je donio fascikle, Dare slike sa mjesta zločina. Jasmina je bila uzela godišnji, rekla da ide na Brione, malo da se opusti. Međutim, Kolegica je bila i više nego raspoložena da mi pomogne. Opsežnom istragom, shvatil smo da Mimix nije bila stvarni krivac. Prosuo sam kafu kad sam to shvatio.

- Pu jebem ti... Kolegice, Čegi, Dare, ovamo, našao sam nešto.

Ne bismo to otkrili da Gugi, u prolazu, nije vidio kako držim neki papir i rekao:"E, piše vam nešto tu. Okreni prema suncu, vidi se bolje". Na margini fakture koja je svjedočila o pošiljci Staropramena iz Češke, pisalo je "Pomoć, BLZ me tera". BLZ? Šta je sad to? Krenuli smo do čekaonice i pitali DR. Šmrca.
- BLZ? Ne znam o čemu govorite.
- Dajte doktore, znate, samo nećete da nam kažete. Igra vam desno oko a lijevi palac vam se mrda lijevo-desno. Znači da lažete. - reče mu Koleginica. Bio sam impresioniran njenim vještinama.
- Dobro, reći ću vam. To je jedan od mojih uposlenika, onaj Beli, mislim, lik u belom mantilu. Tu je, samo me oslobodite sumnje i nemojte da me silujete.

Pronašli smo ga u susjednoj prostoriji i priveli u stanicu. Nakon ispitivanja odao nam je lokaciju odakle je primao naređenja. Stara napuštena kuća, tik pored kafane u kojoj je radila Mimix. Rekao sam narodu u stanici da odmori taj dan i, nakon što sam ih poslao kući opet sam pogledao po fasciklama. U tom trenutku čuh kako su se vrata zalupila i kako mi se neko zavodničkim ženskim glasom obraća riječima:

- Ne vredi da gledaš inspektore, tako je kako je.

Pogledavši u tu stranu odakle je dopirao glas, ukazala mi se možda najljepša ženska figura koju sam ikada vidio. Prelijepe noge u čizmama sa štiklom, vrhunske obline, bujne grudi koje samo što ne iskoče iz kožne jakne, do pola zakopčane, prekrivene crvenom kosom. Znao sam da je to jedan od tajnih agenata koji me je dosad pratio i po svim ostalim slučajevima. Žaklina Romanof, koja je zbog svoje izrazito crvene boje kose, mnogima ostala u sjećanju kao Marsovka.

- Ne bih išla tamo sutra da sam na tvom mestu, inspektore.
- A zašto da ne?- rekoh pogledavši u papire.
Čim sam digao pogled, ona je bila nestala. Na šta li je implicirala?

Sutradan je bila velika akcija. Poveo sam svoje najvjernije ljude, Čegija, Dareta i Gugija. Kolegica je pošla svojevoljno, mada nije morala. Razvalili smo vrata i vidjeli samo jednu fotelju i sto. Digosmo pištolje i povikasmo:

- Ustani polako, sa rukama na glavi.
- Morao si da kopaš Lukac? Eee Zeleni Lukče moj. Bolje da si ostavio Mimi na miru, da može da se vrati svom Rusu.

Ne. Nemoguće. Kako? Glas mi je bio jako poznat. Kako je ona... Ne... To nije ona! Razuvjerio sam se čim se fotelja okrenula.

- Jasmina??? Skloni se odatle, šta radiš tu?
- Neka Lukče, ostajem gde sam.
- Jasmina, ovo nisi ti.
- O da, jesam, a ti si bio dovoljno slep da ne primetiš mrežu koja se plela oko tebe.

Na te riječi Dare okrenu svoj pištolj i pridruži se Jasmini. Zar i Dare? Objasnio je da je bio debelo plaćen od strane Jasmine, koja je sarađivala sa Don Profeoneom. Još jače sam stegnuo pištolj i uperio ga ka njoj.

- Ne vredi ti to Lukac, ti si već mrtav čovek.

Čim je to rekla potegla je pištolj na mene. Metak je klizio kroz vazduh došavši do mog pancira i probivši ga. Pravo kroz prsa. Nisam imao vremena ni da povučem obarač. Kolegica i Čegi otpočeše da pucaju na Jasminu i Dareta dok sam padao na zemlju. Zadnjim pogledima vidio sam da je Kolegica pogodila Jasminu, a Dare Kolegicu. Čegi je opucao u Dareta kad i Dare u njega. Obojica padoše na zemlju. Poslednje što sam čuo bio je Gugi koji je samo rekao "Auu, kak'i pojzen lolo".

(VI)

26 : 10
16 em plus     16 em minus
27 : 10
26 : 11

CSI: Bućkuriš - Prijateljska posjeta

Prošlo je oko sedam dana dok sam se probudio. Bolnički krevet, ja u njemu, povezan na razne skalamerije i aparate. Na stočiću desno buket lavandi. Prijatna mlada medicinska sestra gledala je neke rentgenske snimke. Pokušah da je dozovem, ali nisam mogao da izustim glas, a da me stomak ne probada.

- Polako gospodine Lukac, nemojte da se naprežete previše.
- Da... Znam... Kako se... zoveš...
- Midori, gospodine Lukac.
- Midori... Ko je... donio lavande?
- Ma, to su ovi vaši iz stanice, ima i posveta.
- Čitaj...
- "Poštovani inspektore, ozdravite brzo. Jasmina, Čegi, Dare i Gugi. Pojzeeeeeeen!"
- Aha... Kad me... puštate?
- Uskoro, samo da vam se stanje stabilizuje.
"Sestra Midori kod glavne sestre, Sestra Midori kod glavne sestre" čulo se na razglasu.
- Natnat me opet zove, oprostite gospodine Lukac, moram da idem.

Dva tijela u mrtvačnici, bez ikakvih tragova. Razmišljao sam o našem napretku tokom mog odsustva. I šta je bilo sa Mimix? Kakve je informacije čuvala? A Agilni? Šta je sa njim? Osvrnuo sam se i lijevo od sebe pronašao Agilnog kako leži na krevetu zamotane glave. Pokušao sam da ga dozovem, ali me je stomak opet spriječio. Progovorih tek malo glasnije od poljskog miša, u nadi da ću mu privući pažnju.

- Agilni? Ej, Ja sam, Lukac...
- Lukac? Ne poznajem nikakvog Lukca.
- A specijalne jedinice? Služili smo zajedno kod narednika Brusa.
- Kakve specijalne jedinice? O čemu ti to?
- Ne sjećaš se ničega?
- Sećam se ja svega.
- Šta je zadnje... čega se sjećaš?
- Odabrao sam čizme za vojnu vježbu i otišao da spavam.
- Ne sjećaš se da ste mi ti i Džoni Kej palili šibice međ nožnim prstima?
- Jok.
- Aha... Dobro onda...

Shvatio sam da vjerovatno ima neki teži oblik amnezije i nisam shvatao o čemu on to priča. Da ubijem dosadu, pričao sam sa nekim tapetarom, koji je ležao tu zbog slomljene noge. Pričao je kako su njegove tapete jako dobre, a ja sam ga pitao da ih vidim.
- Dejanče - rekoh mu, - dobre su ti ove tapete. Možda navratim da ih ocjenim jednom.
Izgledao je kao dobar lik i stalno se smijao vicevima koje mu je neki Djukić pričao. Popričasmo još malo dok mene ne uhvati san.

Na vratima se, sutradan, pojavila Kolegica, moja stara prijateljica sa Akademije. Medicinska sestra ju je dovela.
- Hvala sestro Spavallice, neću dugo.
- Kolegice?
- Đes Lukac, šta ima?
- Evo, odmaram. Kod tebe?
- Ništa, došla malo da vidim šta radiš. Uhapsila nekog manijaka što je silovao krupnu živinu i sitne konje. Pazl, kako li već. Nego, dobre su ti kolege, opasno rješavaju slučajeve.
- Jesu riješili ovaj zadnji?
- Mhm, i to prekjuče. Čekaju da se probudiš pa da ti jave.
- Pričaj šta se dešavalo.

Kolegica mi je rekla da je Gugi uspio da pronađe ekstrakt guarane, kofein i par miligrama njemu nepoznate supstance, za koju se ispostavilo da je otrovna u kombinaciji sa kafom. Pristup tome imao je neko ko je radio u kafanama, te je sumnja spala samo na Mimix. U flašama Staropramena u kafiću gdje je radila, Mimix je sakrila ovu supstancu, jer je sa pivom bezopasna i lako se obradi u organizmu. Flaše je naručila Mimix iz Češke, tako da je sva sumnja spala na nju. Kada upitah za mladu konobaricu, Kolegica samo sleže glavom i reče kako je završila na Gugijevom stolu, malo nakon što me je upucala.

- Ali sve to meni smrdi draga Kolegice.
- Znam Lukac, i meni.
- I?
- Ne znam, ja bih nastavila da istražujem dalje.
- Hoću, kad se pridignem iz kreveta. Nikome ni riječi o ovome, dogovoreno?
- Naravno. Odoh sad, da javim tvojima da si se probudio. Budi dobar pa se čujemo.- reče ona i poljubivši me u obraz napusti sobu.

Kasnije su došli i moji iz stanice. Jasmina je donijela novi buket lavandi, Čegi i Dare su se svađali oko nekih postera, a Gugi je diskretno stavio kesicu u moju ruku i rekao da je to da mi se nađe. Veoma veseo bješe naš skup, a onda mi ispričaše ono što mi je Kolegica rekla. Osjećao sam da slučaj nije gotov, te sam, čim sam izašao iz bolnice krenuo opet da čeprkam po slučaju...

Nastaviće se... još samo jednom...
(V)

50 : 17
16 em plus     16 em minus
51 : 17
50 : 18

CSI: Bućkuriš - Pokeraška sreća

Otvorivši vrata sobe u kojoj je bila, ugledao sam je kako sjedi za stolom prekrivenim zelenom čojom, te da miješa špil karata. Osjetio sam jak miris kvalitetnih kubanskih tompusa, te sam, znajući da ih ima, zatražio jedan. Otvorila je kutiju sa par preostalih komada, i dala mi tompus. Dok sam ga palio, rekla mi je da će da mi kaže sve što me interesuje, ali samo ako odigram partiju pokera sa njom. Ispuštajući prve dimove cigarete, prozborio sam:
- Dobijem krug, postavljam pitanje. Ti dijeliš prva.
- Ali ako ja dobijem inspektore, skidaš se. Pošto nemam para, i ja ću isto.
- Hm... Dogovoreno.

Partija je bila jako napeta. Izvukao sam se sa dva para u prvom krugu i upitao je za alibi. Čekaonica, standarndo. Posluživala je kafe. Skinula je tanku kožnu jaknu koju je nosila. Nisam bio zadovoljan odgovorom, pa sam se potrudio da dobijem partiju. Ali Mimix nije bila naivan igrač. Iako mlada, vidjelo se da ima iskustva u ovakvim igrama. Svašta se tu ređalo, i pokeri i kente i parovi i tripleti. Komadi odjeće su se gomilali u uglu sobe, više njeni nego moji i otkrivali su njene dražesne obline. Poslednja ruka, u rukama držim rojal fleš. Mimix nestrpljivo gleda dok sam podizao ulog na sve ili ništa. Pratila je i bacila je svoje karte na sto. Ful haus, tri keca i dva kralja. Osmjeh na njenom licu iščezao je trenutak nakon što sam pokazao svoje karte. Ali, i ona je imala keca u rukavu. Izvadila je mali pištolj iz svoje torbice i uperila ga pravo u moje čelo. Ruka joj je podrhtavala, kao da nije htjela da dođe do toga da mora da se koristi vatrenim oružjem. Pokušao sam da je primirim.

- Mimix, polako. Vidim da si spretna sa oružjem, ali ne moraš to da radiš!
- Da, moram! Naredili su mi! Nisam htela... Pomozi mi! Samo sam htela sa tobom, neobuzdano i divlje.
- Mimix, spusti pištolj dole pa ćemo da popričamo...
- Ne! Ne mogu! Sad je kasno!
- Slušaj me! Riješićemo sve što treba, sada te molim, da polako odložiš pištolj na zemlju i gurneš ga ka meni.

Lagano je spuštala svoje oružje. U tom trenutku Jasmina nogom razvaljuje vrata, upada sa specijalcima, Mimix, iznenađena time povlači obarač i upuca me u stomak. Čujem Jasminu kako viknu "NEEE!" i opali par metaka u ljepojku s kojom sam do maloprije igrao poker. Dok je padala pogođena mecima iz Jasmininog pištolja, ona opuca metak u luster koji se rikošetira i pogodi jednog od specijalaca u glavu. Čudno da ga nije izbjegao, s obzirom na to da su ga zvali Agilni i da je izbjegao značajan broj projektila upućenih ka njemu. Znao sam ga sa obuke za specijalne jedinice, ali ta obuka nam je obojici u datom trenutku bila uzalud. Dok su mi se oči sklapale, Jasmina mi pridiže glavu i reče da ne brinem, da će sve biti ok. Iskašljah malo krvi i onesvjestih se.

Nastaviće se...
(IV)

28 : 10
16 em plus     16 em minus
29 : 10
28 : 11

CSI: Bućkuriš - Gavranovo pero

Dobro, ovo već postaje problem. Kome su trn u oku bila ova dvojica? Zašto u stanici da ga ubije? I što je još bitnije, ko ga je ubio?

Razmišljanja mi prekide Jasmina koja me je žudnim pogledom molila da se vratimo u kancelariju i dovršimo započeto. Taman što sam htio da progovorim kad se začu glasno lupanje ulaznih vrata, kao da ih je neko umalo razvalio. Jedna žena, u tamnoj uniformi, skoro crnoj. Znao sam ko je to. Samo nisam znao zašto je tu. Vodila je nekog lika u lisicama sa sobom. Pričao je sa njom kao da je poznaje, dok ga je vodila ka ćelijama.

- E bre Rejv. Alo, šta radiš to?! Ej, ne u stanicu, nemaš dokaze, eeeeej! REJVENKO! NE U ĆELIJU, ALO, ZNAŠ TI KO SAM JA?
- Znam. Zato te i vodim u zatvor.
- Rejvenko, pa znamo se, ne bi ti mene valjda...
- Oooo da, bih.
- Rejv, reci mi da se šališ.
- Profe, da se šalim, ostavila bi te u podzemlju, da budeš Don Profeone, znaš?
- Pa šta? Bar mi je dobro išlo sve dok... EJ NE STEŽI TE LISICE TOLIKO!
- Baš ti je dobro išlo, ko bubreg u loju.
- E, ne bih ja baš to tako rekao...
- Ne počinji opet, nego marš u ćeliju.

Svi u stanici su začuđeno posmatrali ovaj prizor, jedva vjerujući svojim očima. Pa to je bio Don Profeone, majstor reklamne mafije. Uhapšen od strane Glavne Inspektorke Gavranić. Iznenađeno sam gledao u nju dok je prilazila svježem Rusovom lešu.

- Lukac, šta je ovo?
- Oprostite inpektorka, ja...
- Glavna Inspektorka Gavranić.
- Oprostite Glavna Inspektorko Gavranić, Rus je do maloprije bio dobro. Odjednom se srušio sa stolice i... eto, to je to.
- Hm, neki bućkuriš, pojzen rekla bih. Vidi da to nije Gugi uradio.
- Nee, Gugi bio dole u mrtvačnici kad se ovo desilo. Dare i Čegrtaljka su mi tako rekli.
- A njih dvojica? Imaju li solidan alibi.
- Da, Dare je slagao neke postere, a Čegrtaljka je čitao neke definicije u zakoniku. Elem, sličan slučaj...
- Da, znam za Ironičnog. Imate li osumnjičene?
- Upravo sam krenuo kod jedne...
- Dobro. Dobro Lukac, nisi ti loš inspektor, samo...- reče ona dok mi se primicala da mi nešto šapne.
- Samo, pazi šta radiš sa tom Jasminom. Znaš da interne veze nisu dozvoljene.
- Ali kako ste...
- Doviđenja inspektore Lukac.
- Doviđenja Glavna... Inspektorko Gavranić...

Stajao sam u čudu. Kako je mogla da zna za nas dvoje? Mogu da se zakunem da sam čuo AC/DC u pozadini kako izvode Back in Black dok je ona izlazila iz stanice. Hm... Pozabaviću se time kasnije. Sad moram da odem do kafane u kojoj je mlada konobarica radila, da pokušam da saznam nešto više. Od jednog lokalca po imenu Bazzo, shvatih da mlađana Mimix radi u obližnjoj kafanici. Padalo je veče kada sam stigao tamo. Ušavši u nju, dočekao me je oblak dima loših cigareta, kao i raspoložene dame noći. Na moje iznenađenje, scenu je zauzela Dženis Džoplin. Moj cilj je bila ona. Tamnokosa mlada konobarica. Sjedila je preko puta čovjeka koga su nazivali Sejo Govedo. Ustala je od njega da posluži druge goste. Čim je ona ustala, privukoh stolicu, i popričah sa njim. Jasno i kratko, ispriča mi sve o njoj, kao i da bi trebalo da krenem u sobu kraj toaleta, da se nađem sa njom. Tako mu je rekla, kao da je znala gdje ću da sjednem. Ustao sam, platio čovjeku piće i uputio sam se prema toj sobi...

Nastaviće se...
(III)

39 : 14
16 em plus     16 em minus
40 : 14
39 : 15

CSI: Bućkuriš - Stanica smrti

Mjesto zločina par sati nakon ubistva. Stravičan prizor Ironičnog. Pozvah jednog lika u bijelom mantilu i prepoznadoh ga:
- Des Gugi, mađijo.
- Glej ga Lukac, šta treba? Neke preparatiće ko prošli put, a?
- E, ne pričamo o tome na mjestu zločina.
- Dobro, dobro, nego, reci?
- Vidi ovog momka- rekoh pokazujući na svježe upakovanog Ironičnog,- Šta misliš?
- Pojzen neki. I to opasan. Rekao bi, tetrodotoksin ili neki botulinum. Neam pojam dok ne odnesem u labos. Navrni, biće ono, znaš?
- Aj dobro, eto me za kojih pola sata. Nemoj dodeš do tetke, ščuo?
- Aj, aj.

Isprativši Gugija, sastao sam se sa glavnom pomoćnicom.
- Dakle, šta imamo ovdje?
- Ironinčni.
- Zar je imao takav izraz lica?
- Ma ne, to mu piše na profilu.
- Gadno majku mu. Ima li kakvih tragova?
- Slabo, ispitujemo sve koji su bili tu. U stanici su. Pođimo.
- Dobro Jasmina. Ajmo.

Puna stanica ljudi. Prvi u sobu ulazi Paninaro i kaže da ništa ne zna, te da je tek stigao. Povjerovah mu, kao i Dilanu. Tek što su ušli u čekaonu, kad ono vrisak. Nema smisla. Bolt je otišao čim sam ja stigao i nije se pojavljivao, DR. Šmrc se odjavio. Ostaje samo nekoliko osumnjičenih. Čegrtaljka, jedan od mojih detektiva, za kojeg mislimo da je Gugijev izgubljeni brat, što ga je ciganka kupila za 5 soma eura, no sve je to najstroža tajna, donese mi podebelu fasciklu. Lupivši od sto njome, značajno me je pogledao i rekao:

- Eto ga.
- Šta je ovo?
- Dosije od Rokija Jagodinca. Dobar neki momak, samo malo neuk za ovakvu stvar.
- A drugi Roki?
- "Zapadna Evropa" Roki? Ništa, i on je čist. Piše sve tu.
- A onaj Rus kraj onog radija?
- E ne znam, odo da vidim da ga nađem.
- Ajde, javi mi kad stigne i reci Jasmini da mi donese jednu tursku kafu.

Čegi je brzo našao Rusa među narodom. Smjestio ga je u sobu za ispitivanje. Sjedio je Rus, zadovoljno gladeći svoje brke. Namjestio je šapku nakrivo, ali ju je ispravio kad sam ušao.
- Vi ste Pic?
- JA SAM RUS MAJKU MU! ĆIRILICA!
- Alo isključi kaps, u stanici si.
- Izvinite... A zašto sam ovdje?
- Smatramo da ste ubili Ironičnog?
- Ja? nemoguće! Pa on mi je u pratnji.
- Znamo, nego, recite nam, gdje ste bili u noći ščetvrka na petak u dvajsdva i trispet?
- Čekaonica, pio sam kafu sa Ironičnim. Onda se on srušio na pod.
- Ne znate zbog čega? Nije imao neke probleme sa zdravljem?
- Ma jok, dobar čovjek, mada stalno je govorio
R.
I.
P.
u čekaonici, znate. Mada, ona konobarica, znate ona, u visokim štiklama i kožnim helankama?
- Sa ispeglanom kosom?
- Kako se beše zvala... Nešto francusko...
- Mimix?
- E! Ona ga je nešto opasno mjerkala.
- Hvala na informacijama, ispitaćemo je. Slobodni ste.

Pustio sam Rusa napolje i ostao još malo unutra. Jasmina me pozva napolje i povesmo neku priču o ovom slučaju. Pozvah je u kancelariju na kafu, ona prihvati i zajedno krenusmo ka njoj. Taman što smo se zgrabili u zanosu skrivenih strasti neko prekide naš zagrljaj kucanjem.

- Čekaj, stani, khm... brlh... KO JE?
- Dare je, inspektore. Imamo problem.

Oblačeći košulju rekoh Jasmini da ima vremena da pokažemo jedno drugom kakve strasti krijemo. Nasmijala se na to i pomenula neku pozu od koje mi se jako zamantalo u glavi. Međutim, vrtoglavica je brzo prestala po izlasku iz kancelarije kada vidjeh Rusa koji je ležao na podu u lokvi sopstvene krvi, sa istim izopačenjima kao Ironični...

Nastaviće se...
(II)

71 : 16
16 em plus     16 em minus
72 : 16
71 : 17

Njivo moja neorana, cveće moje neubrano, livado moja nekošena, jagodo moja neprskana...

Oda nevinoj devojci u nadi da ćeš baš ti da budeš prvi vršilac radnje.

49 : 22
16 em plus     16 em minus
50 : 22
49 : 23

Vukajlijski bućkuriš 4 - The world is mine

Kucam ovo a ruka mi drhti...
Pojzenizmom, kao novom žanru pisanja bave se samo blistavi umovi. Neka se ovo ne shvati kao podjebavanje jer nije. Zašto blistavi baš? Zato što, kad se neuronska kola u kori velikog mozga upale, to sija k'o Las Vegas JEBOTE!!! Nakon kratkog spoja, ćelije mozga luče otrov pojzenolol 7,8 pentoksid koji napada sve u organizmu, takoreći ne bira.
Taloži se u mošnicama kod muškaraca i u vulvi kod žena izazivajući neopisiv bol u međunožju praćeno pucketanjem reproduktivnih organa.

I sad, ko sam ja koju pičku materinu? U marginama virtuelne ličnosti samo Kaizenov korisnik zelene površi kao i svaki drugi... lik koji samo nešto baljezga i sere po komentarima, plusira sve što vidi i ne vidi, ulizuje se svima, čak i trajno banovanim autorima... U domenu stvarnosti, paaa, ko me zna dao bi i deset puta više...

Moja baba je uvek imala istu rečenicu na moje ideje, predloge, crteže, pesme i ostale izume: Dete, koj ti pištolj?

Ovo delo posvećujem samom sebi i budućim generacijama...
Srdačan, Bata Koeljo

- Dobro veče poštovani gledaoci, moje ime je Mrs. Raven ovo je emisija ''Retki dragulji''. Znam da sa ushićenjem očekujete večerašnju emisiju tako da neću mnogo da jem gomna i odmah ću vam predstaviti GUGIJAAAAAAAA.
:publika je u trans upala, zgrada televizije upala u rezonanciju, ovacije prete da se razbiju prozori generalnog sponzora Đukić i sinovi:
- Dobro veče, Gugi.
- Dobro veče Rejven, dobro veče svima u studiju i van njega. Posebni pozdrav za momke u režiji, troša i benisija, lolo, znaju oni zašto.
- Jako Vas je...
- Pređimo na ti, opuštenije je. :namig i blago pućenje usana:
- Hihi, bolje prestani inače ni truleks krpa neće da skupi baricu. Nego, jedva smo došli do tebe, ne daš se uhvatiti. Kontraverzan, ironičan, mističan, rasan, ponekad surov, uvek agilan ... Jebote, jesi li ti svestan koje si ti promene uneo svojim delima i pojavom? Jesi li svestan da tebe svi znaju?
- A, dobro sad, nemojte toliko da me hvalite.
- Kakva skromnost. Čoveče, naterao si Obamu da pobeli kad te je ugledao. Vučić je posle razgovora sa tobom odmrsio prste.
- Hehe, šta ćete, harizma. Mada, jako mi je žao što nisam upoznao Slobodana Miloševića i upoznao ga sa mojom tetkom, sigurno bi bio živ a možda bi sad i bio opet precednik.
- Verovatno. Negooo, režija javlja da imamo nekog na vezi... Izvolite, ko je sa nama?
- Dobro veče, ovde director i želim da poručim svima...
- Hvaaalaaa, doviđenjaaaaa. :tu tuuuuu, tu tuuuuuuu: Halo, halo, čujemo se. Predstavite nam se.
- Brate mili kad sam sad dobio vezu mogu dumrem. Ovde Mickey Savage.
- De si prove, kako je? El sve u redu???
- De nije. Želim samo da mu se zahvalim ovim putem i da poručim. Da nisi intervenisao kod direktora BMX-a obrve bi mi se i dalje upetljavale u lanac od bicikla. Hvala od srca, mwa mwa.

::: pozzz za Gugija i režiju od turske kafe... hvala ti što si mi pokazao čari eKspresa ♥::: GUGI, veliki pozdrav iz Crne Gore i hvala što moj pani više ne jebe koze::: Guglj da doj naKosOvo i oteraj aljbanci:::

- Pa ne hvališ se za ovo, a?
- Ma, nije to ništa, jes.
- Čula sam iz poverljivih izvora da je tvoj deda, hajdučka krv, nagovorio Hitlera da pozove jevreje na slavu!?
- Pa jeste, neću da lažem. I eto dokaza da krv nije...
- Meni je najsmešnije bilo kad je Eva Ras na onom koktelu izjavila: Decxko, skinuću katanac sa pičke zbog tebe, hahahahahahaha. Ili kad je Doris Bizetić u transu samo zbog tebe otpevala Snežanu Đurišić '' Učiniću sve, učiniću SVEEEEEE...
Publika: ... SAMO DA TE IMAM KRAJ SEBEEEE...

... ton majstor mora da reaguje i na bubicu rovne: Ne spemuj!...

- Malo sam se zanela, oprostite dragi gledaoci. Gugi, šta je po tebi najača stvar koju si ikad uradio?
- Paaa, ne bih mogao...
- M, ne znam baš, ali kad te je upoznala Slavka Đukić Dejanović sutradan je pokrenula neke legalizacije vo no. A?
- Mmm, ne.
- Ubistvo Bob Rocka?
-Mmm, c, ne bih... Ustvari ZNAM! Naterao sam Vladimira Putina, inače mog velikog prijatelja, da sledeće zime zinat svima zavrne slavine. Naravno osim nama.
Puiblika: AAAAAAAAAAA?
- Hehehe, dok se oni smrzavaju mi ćemo u sred januara i februara da jedemo sladoled a da nas ne boli grlo. Pazite šta vam kažem. Obećao je i ja mu verujem.
- Ijuu, khm. Lažeš? Mislim, nemoj da se ljutiš ali...
- Ozbiljno, ne zebavam se.
- Jest,malo mu Ukrajine samo mu još ti fališ...
- Hoćete li da ga pozovemo?
- Može! Molim letećeg medvjedića duspostavi vezu i da proveri validnost glasa.
- Kucaj, 00658 25...
Leteći medvjedić: Ovo nije pozivni za Rusiju!
- Samo ti kucaj, ajde, znači 25 647...
- Dragi gledaoci, verujem da ste iskolačili oči i da ček...
- El to moj brat kozak, pojzeeeeeeeeeeeeeen...
Vladimir Putin: De si Gugiška kamarad.
Leteći medvjedić: ORIGINAL, SUNCETIJEBEMKRVAVO!!!
- Šta radiš trenutno?
- Eo, bio doperem tenk i sad odo dotrsim neke Ukrajinke. Ima brat i za tebe ako oćeš, znaš kol'ko smo ih zarobili lolo.
- E :namiguje svima u studiju da obrate pažnju na sledeće: izbacio sam takav bućkuriš iz mozga da će se usereš kad vidiš a i brat mladoženja je poslao neke smernice tako da, IDemoooooooooooo....
- OLOLOLO, samo duzmem votku iz frižidera i eto me.
... vreme u studiju je stalo, tajac, neverica, penzinerka u trećem redu se onesvestila...
- I? Ko je on? Lukac? Dejanče? Reci. Pyc?
- Ma joook.
- Stvarno ne znam. Čika Živko? Cara?
- HAHAHA, ULETITI KARA! ČEGI BRE, ČEGI!!!

290 : 50
16 em plus     16 em minus
291 : 50
290 : 51

Voda, Elektronska cigara, Bicikl

Zdrava verzija pesme "Koka kola, Marlboro, Suzuki".