višeminutni deo svakodnevnice običnog čoveka. Ne i ako ste Grk. I živite u 5 veku pre n.e. Tadašnji mudraci većinu svog vremena provodili su napolju, crtali kojekakve pizdarije po pesku, kuntali po burićima, no najviše od svega voleli su ulaziti u konverzaciju sa pučanstvom koje je trebalo da predstavlja oponenta u filozofskoj raspravi, zamorče za najnoviji eksperiment ili šta već. Zbog svega navedenog velika je bila verovatnoća da će vas na putu do lokalnog bakalina presresti nekolicina učenjaka i ono što je trebalo da bude jednostavan odlazak do prodavnice pretvoriće se u višečasovnu agoniju.
atina, 467. pre n.e. dom porodice Burusis
Ksantipa: E Stavros aj skokni do prodavnice i kupi jafolitanke i dve AAA alkalne baterije....sranje, zaboravila sam da živimo u jebenoj praistoriji, ništa kupi onda 200 gr. brašna i 100 gr. soli...
Stavros: Jebem te ja kilavu, samo sediš tu i čitaš to bulevarsko đubre, uvek ja idem.. . . Zenon: Des Stavro ša ima? Stavros: Ništa Zeko, posla me ova moja guska po so i brašno, pa evo krenuh u prodavnicu.. Čujem da je Miškatos otvorio novu Deltu tu u kraju pa idem da vidim šta ima... Zenon: Aha...Sad si na pola puta, otprilike, a? Stavros: Recimo... Zenon: Je l znaš da nikada nećeš stići do te prodavnice? Naime, prvo ćeš preći polovinu preostale razdaljine, pa onda još jednu polovinu te nove polovine, i još beskonačno mnogo polovina, i nikada nećeš stići. Je l' kapiraš? Stavros: Da, da u pravu si, ipak odoh ja u osvajanje tih polovina,...(O Zevse moj, koji bolid...) . . Spanulis(sofista wannabe): Oooooo, Stavros, nema te nešto u kladži ovih dana? Stavros: Ma ćuti, od kad me sjebo Ergotelis za trines' bilijardi drahmi ne pojavljujem se više tamo.. Spanulis: Bedak, i mene prodo prošle nedelje, izgubiše kod kuće od Ofija nesrećnici... Nego da te priupitam nešto? Je l’ umeš ti da zviždiš? Stavros: Pa ono, umem.. Spanulis: A je l' lokomotiva zviždi? Stavros: Jašta da zviždi. Spanulis: Vidiš, ti si onda lokomotiva! Stavros: Da, da, svakako, to sam i ja odskora počeo da primećujem...Aj moram da palim ja sad, pozdrav...(cccc, šta uzo učini od čoveka..) . . Pitagora: E Stale jes to ti? Stavros: Idite bre svi u tri lepe pičke materine, ne može čovek od vas ni leb da kupi na miru.. Pitagora: Šta ti je bre, ja se obradovao što sam te video posle sto godina, a ti tako,... Stavros: Izvini brate, iznervirao sam se baš, krenuo sam pre 2 sata u prodavnicu i nikako da stignem od gnjavatora.. Pitagora: Ne moraš da mi objašnjavaš ništa, znam kakvi su oni smarači, samo bi da iskoriste...Ej, aj kad si već tu, izmasiraj mi ramena, pliz? Stavros: Ok, to mogu, ti si jedini koji me ne guši danas, je l' ovako? Pitagora: Super si, sad nagni se još samo malo,.....taaakoo...E, super, ti ćeš mi biti hipotenuza....
Ono u čemu pokušavaš da živiš dok te život ne išamara.
Žena i sin u sobi. Muž silazi sa tavana vukući nešto veliko. Žena se okreće: - Jao, kakav lep kofer... kožni. Otkud nam to? Muž spusti kofer na sto i othukne: - Nije kožni: samo presovan karton sa mustrom krokodila. Pa lakiran. Znam kad ga je ćale lakirao, bio sam mali ali se sećam... Žena se približava koferu. Sin podiže glavu. Ima 12 godina. Žena kuhinjskom krpom briše ruke: - Hoćeš da ga otvoriš? Muž gleda ženu, gleda kofer, gleda sina. Mali mu namigne. I muž škljocne zaponcima. - Ju, šta je to unutra?! Muž zna; samo klima glavom i vadi totalno žutu Politiku. Kofer je pun starih novina. Razvija naslovnu stranu sa ogromnom slikom nekih nasmejanih mladih ljudi. Čita: - Dvanaesti april 1948... Ženi se otima uzdah: - Pa to je pre našeg rođenja... Muž klima glavom, dok se sin primiče, zainteresovan. Muž nastavlja da čita: - "Naslov: Počela izgradnja Novog Beograda! Podnaslov: Izgradićemo bolji svet!" Ženi počinje da suzi oko. Sin iskreće novine ka sebi i pokušava da prepozna gde je fotografija napravljena, pa on svaki dan tera bicikl i skejt po Novaku, tu je rođen. Ne uspeva ništa da prepozna, svud je samo pesak. Muž spušta novine na sto: - Ćale je tamo baš rintao, sećam se tih priča... Žena se okreće i pravi se da meša jelo na šporetu. - Tja, bolji svet, kaže muž. Sin nikako da prepozna pejzaž. A tako bi to voleo. .......................... - Bleksi, video sam juče Mariju u parku. Mislim da se grlila sa onim plavim, sa četvrte godine... - Raskinuli smo, Marija i ja. Prekjuče... - Pa nakjuče si mi pričao da se mnogo gotivite, ono, kao, da je rekla kako po prvi put razmišlja o uređenju stana, spominjao si neke zavese koje je videla... - Prekjuče bilo, Duksi... a onda smo se probudili.
Mala okretna prodavačica u Miškovićevom „Maksiju“. U srednjoj školi u njen osmjeh i vickastost je bilo zaljubljeno pola razreda, onda su se njene najbolje drugarice, i svi oni što trebaju i ne trebaju otisnuli na fakultet, a ona je hrabro, ne znajući šta želi, ostala u svojoj provinciji da na kapiju naslonjenim babama bude inspiracija na temu morala mladih i pravovremene udaje. Sada radi na traci za dvadeset i koju„crvenu“, taman koliko otprilike ima i godina. Dani i večeri se smjenjuju, a ona za kasom trpi udvaranja lokalnih privatnika u stilu „mala, al bi te provozo, al samo večeras“. Ipak, ima ukusa, ne sluša narodnjake, nego lagano pjevuši Joksimovića, Ćetkovića i Georgijeva i ostale sladunjavo-srceparajuće pesmoklepce… Dok mi savršeno ljubazna vraća kusur, ko zna za šta sve talentovana i predodređena u ovom životu, pitam se, Bože, je li to njen krajnji domet? Hoće li za nju „biti Maxi-mala“ ostati maksimala?
Uvod: Ljubljenje u obraz je, sad već ne tako nova, vrsta drugarskog pozdravljanja. Od pamtiveka, srpski je bilo ljubiti se tri puta prilikom sretanja dobrog prijatelja s kojim se dugo nismo videli, čestitanja nekome za najraznoraznije stvari, kad nas pogodi pesma, u izlivu emocija izljubiti bližnjeg svog... Ljubio je brat brata, otac sina, drug druga.
Razrada: Vremenom, javila se potreba nekoj devojci da poljubi svoju najbolju drugaricu svaki put kad je vidi. Trčanje jedna drugoj u zagrljaj vičući "iiiiiiiii pa gde siiiii tiiiiiiii", jer se fala bogu nisu videle od juče popodne kad se završila škola, je postala nova fora. To su videle druge devojke, i htele da i one tako pokažu naklonost svojoj najboljoj drugarici. Logika: Zašto bi njena najbolja drugarica njoj bila bolja nego meni moja? To se onda širilo dok se nije takvo pokazivanje naklonosti ustalilo, bilo da se radi o najboljoj drugarici ili ne. Nama muškima to nije smetalo, jer lezbo akcija je lezbo akcija, pa makar bila i platonska.
Zaplet: Jednom prilikom, našao se neki momak, koji je inace imao samo drugarice, i koji se osetio toliko izdvojenim iz drustva, da je i on tako počeo sa tim svojim drugaricama da se cmače što su one rado prihvatile jer, brat bratu, i on je bio njihova drugarica. Nama muškima je to prvo bilo čudno al' onda je proradio muški mozak. Eto nama šanse da se kroz taj "blitz-cmok" priblžimo svakoj devojci koju iole poznajemo, a da valja čemu, da je zagrlimo, osetimo kakav parfem nosi, omirisemo kosu, osetimo njen obraz na našem, što je do tad bilo moguće samo ukoliko imamo neku dobru priču, foru ili razlog da joj se na taj način približimo. Oni malo smeliji su to još bolje umeli da koriste, tako što bi šmekerski mogli da jače zagrle devojku, zadrže je duže, ponekad čak i podignu i tako osete jos što-šta, maskirajuci to stavom "baš si legenda i mnogo te gotivim pa nema razloga da ti ovo smeta". To je prihvaćeno do te mere, da je poljubiti devojku u obraz čin koji se vrši već posle dva-tri vidjenja, pod uslovom da su u relativno kratkom periodu. Taj gest se ne odbija, jer bi se to smatralo nekom vrstom nepristojnog ponašanja, mozda čak i uvrede. Ukoliko je u pitanju novo poznanstvo sa devojkom, nije uljudno odbiti poljubac jer time se govori "ne gotivim te iako se već koliko-toliko poznajemo". Ukoliko je to neko duže poznanstvo, kuliranje poljupca mu dodje kao ne staviti smajli u sms (a to se očekuje jer ga uvek stavljamo) i onda nastaje dilema: šta je sad to bilo, kakva je to uvreda počinjena pa da poljubac bude odbijen? I na kraju, ukoliko se radi o poznanstvu starom ko samo vreme, onda nema veze ništa od navedenog jer možemo i za dupe da se 'vatamo pa nikom nista.
Obrt: Širenje ovog fenomena se tu ne završava. Nastala je nova mutacija: ortak-ortak mutacija ili drugačije poznat "ortak-cmok". Nešto šokantno kad se prvi put pojavilo. Materijal za naslovnu stranu. Pre ove mutacije, situacija je bila: nadju se dva ortaka, dolazi do urlanja nečeg tipa: "GDE SI BRATEEEE MOJ", zamah desne ruke u širokom luku, susret šaka uz gromoglasan odjek od kojeg se zemlja trese, deca plaču, psi zavijaju, i gluvi ga čuju, jer mora da se zna da su to prave baje, i na kraju ide jak zagrljaj uz udaranje u ledja, ko da rebra oće jedan drugom da polome, da bi očigledno bilo da su ko braća i da će najebati bilo ko "mog brata" dira. Nakon mutacije, vidiš iste likove koji pružaju ruku jedan drugom ko da su gospodjice. Razmišljaš u sebi: "Dobro, možda su polupali celu diskoteku pa povredili ruke dok su razbijali nekima tamo lobanje (jebiga, dešava se)". I onda sledi nezamislivo... CMOK!!!! Stanje šoka. Ne veruješ šta vidiš. Zar takve baje da poljube jedan drugog ko drugaricu da ljube!!! Pred tim prizorom bi se svakakav ženski petko osetio ko kolos od muškarca. Pitaš se šta sledeće? Neće valjda takve baje sad da odu u kafanu, napiju se, zagrle i zapevaju "Ima jedna rČma u planini"!? Neće valjda da počnu da praktikuju Nizozemsko kormilo!? Neće valjda tu bratsku ljubav da prenesu na viši nivo!? Zlo i naopako...
Rasplet: Ulazimo u novu deceniju, novi vek, novi milenijum. Pokazujemo da smo sposobni da održavamo korak sa vremenom, da prihvatimo našu nežniju i ženstvenu stranu, jer u svim časopisima piše da se pravi muškarac ne boji nežnosti. Ako na taj način Džastin Timberlejk i Leni Krevic mažnjavaju sve cice, pa što ne bi i mi pokušali. I, kao i mnoge krupne socijalne promene, i ova postaje prihvaćena od strane jednih, a samo podnošljiva od strane drugih. Onima koju su je prihvatili se smučilo da imaju bolove u grlu od silnog dranja, da ih smaraju panduri za remećenje javnog reda i mira svaki put kad se rukuju ko pravi ortaci, da stalno imaju bolove u ledjima. Mutacija postaje samo varijacija na koju se više ne obraća pažnja.
Zaključak: Vreme leči sve. Onaj lik što je prvi počeo da ljubi devojke je imao originalnu ideju i idealnu poziciju da je sprovede u delo, ali je to radio iz pogrešnih razloga. Valjalo bi podstaći dalju evoluciju ovog fenomena na npr. maženje kao oblik pozdrava pa, ultimativno, i seks umesto "zdravo" i nadati se da neće doći do nove "ortak-ortak" mutacije, jer po rečima jedne naše voditeljke (samo u njenom slučaju se radilo o komplimentima): "Muškarac treba da ga daje, a ne da ga prima".
Postoje oni koji tvrde da smo se predali, drugi su pak ubedjenja da smo izgubili podmuklo, a nismo ni primećivali. Treći ni sada ne shvataju da smo izgubili, bore se jalovo..Neki četvrti za borbu nisu ni znali. Činjenično stanje, postali smo robovi. Broj, statistika, osmočasovni posed pod uslovima, a uskoro će nas žigosati i čipovima, pa se nećemo razlikovati od mleka u tetrapaku - jednaki i zamenljivi. Trikom, slikom i muzikom: šaka proračunatih ljudi je iskoristila napredak nauke, tehnologije, sociologije i psihologije, parom se moglo kupiti sve više toga, a danas gotovo sve. Dignite ruke i izadjite napolje. Nema smisla opirati se - već smo poraženi.
Izgubili smo jer
- Više cenimo ono što imaju drugi.
- Kada vidiš okrvavljenog čoveka kako leži na ulici nećeš prići da mu pomogneš, da ne bi tebe osumnjičili za pokušaj ubistva. Sigurnost ispred ljudskosti.
- Mogu da proizvedu bilo koju novu bolest i uvaljuju ti vakcine koje moraš da kupiš ako želiš da živiš. Ako si mislio da je AH1N1 kraj, grešiš - biće ih još, i biće smrtonosniji.
- Sve više postaješ rob kreditima koje si podigao kako bi kupio stvari u kojima više ne uživaš, jer ih otplaćuješ u znoju.
- Postao si dobrovoljni invalid, vreme provodiš u stolici ispred ekrana, klimajući glavom dok gledaš vesti, trošeći reči u prazno sa ljudima koje i ne poznaješ.
- Danas više nije dovoljno da muž radi a žena bude domaćica i brine se o kući. Rade i muž i žena a neretko i deca - da bi se bahatili? Ne. Da bi se nategli.
- Klupe ispred kuća zvrje prazne. Sediš i gledaš aktuelni reality show - ne sa komšijama zajedno. Svako u svojoj kući. Otudjenost.
- Kličeš holivudu i Mtv-u, savršeno skrojenim sredstvom za upućivanje na koka kolu, nike, McDonnalds, Dolce&Gabbana, na to kako treba da živiš, govoriš, da se ponašaš da bi bio in.
- Na internetu možeš da vidiš kako konj jebe devojku.
- U novinama možeš da pročitaš kako su silovali i ubili osmogodišnju devojčicu - sve češće.
- Postoje ljudi koji pedofile, ubice i silovatelje oslobode zatvora.
- Piješ zagadjenu vodu, mleko zatrovanih krava, jedeš povrće i voće koje raste iz zagadjene zemlje ili u stakleniku, koncentrovanu i ofarbanu hranu..
- Kupanje u reci predstavlja rizik od kožnih oboljenja. Sunčanjem rizikuješ rak kože.
- Crtani filmovi više nisu za decu. Ni za odrasle. Ni za odrasle sa posebnim potrebama. Crtani su za obolele.
- Na Tajlandu možeš da jebeš maloletnog dečaka za sto dolara nekažnjeno.
- Više para se potroši na organizovanja gay parada nego na pomoć stradalim u ratovima. Ne trudimo se protiv istih ni da protestujemo. Svi znamo zbog čega se vodi rat u Iraku, znamo da će ih biti još..Navikli smo.
- Srećan si ako tvoja porodica može da živi makar pristojno, od posla na kom će te vrlo verovatno zameniti mašina. Ideš u penziju, uplaćuju ti staž, socijalno..Puno koštaš.
- Sanjaš godišnji odmor.
- Zbunjuje te razmišljanje o tome da li je sreća u malim ili velikim stvarima.
- U Zairu su toliko okupirani time kako će naći pitku vodu, da zaboravljaju kako nisu četiri dana jeli.
- Ne znaš u šta više da veruješ. Sve manje se nadaš..
- Ne znaš šta će biti.
- Odvukli su ti pažnju serijama, blokbasterima, fejsbukom, vukajlijom, svetskim prvenstvom u fudbalu..Gledaš u levu ruku kad zbunjeno kad zadivljeno, dok desna izvodi trik.
- Jedini način da dodješ do kuće ili stana jeste da ga naslediš ili digneš kredit.
- Ne smeš da se krećeš noću sam po parkovima ili slabije osvetljenim mestima. Mogu da te siluju, opljačkaju..Vrištaćeš, čuće..Ali neće ti pomoći. Gledaju svoja posla.
- Sreću su zamenila zadovoljstva.
- Nisi zaista srećan.
- Smeju ti se. Ne možeš im ništa. Podigni ruke, predaj se..Izadji u miru i za sobom pogasi svetla. Izgubio si.
Osoba koja se nećka da stupi u vode ateizma, a ne poštuje svoju religiju kroz brojne primere:
•Zapali sveću jedino kad nestane struje; •Svojevoljno posti jedino na Krstovdan jer ga je baba naučila :"Ko se krstom krsti, Krstovdan posti"; •Ako posti na neki drugi praznik to je zato što se zajeb'o. Za doručak je jeo džem i 'leb, za ručak pastrmku, a večerao je hamburger tek posle 12 jer se prethodno olešio u diskoteci; •Kad pokuša da posti na neki drugi praznik jer mu u porodici kažu da bi trebalo, obično ne zna koji je to; •Moli se bogu jedino kad mu treba da dobije na kladionici, inače ga psuje na svakom koraku (čak i kad primi gol u PES-u); •U crkvu uđe jednom godišnje, i to kad hoće da se pričesti, a u prethodnih 7 dana posta omrsio se 5-6 puta samoinicijativno i 10-15 nesvesno; •Na slave ide jedino iz razloga da se najede i napije. Svoju ne slavi jer ga mrzi da priprema; •Zna "Oče naš" do "...i oprosti nam dugove naše...", ostatak smumlja; •Spava sa krstom oko vrata i brojanicom iz razloga što se plaši vampira, duhova i demona; •Ikonu pogleda jedino kada mu dan krene naopako, pa stane ispred ikone i kaže:"A što mi to radiš, majku ti jebem".
Taktika koja se koristi u bezizlaznim situacijama. Nema nikakve veze sa fudbalom. Služi da se sagovornik, koji zrači radijacijom na kojoj bi mu pozavideo i bračni par Kiri, verbalno raspameti i odustane od daljeg razgovora, takoreći, da se smarači u najsofisticiranijem odjebativu okrenu nalevo krug i napuste tvoje prisustvo.
(Ivan, student, javlja se samo kad mu nešto treba, sa veoma izričitim potrebama) Ivan: E, imaš skriptu iz statistike? Ja: Imam al' ne dam. O'š čokoladicu? A? Ivan: Ja planirao to da učim.... Ja: Ja vala jok. Hoćeš da igramo mice? Domine? Ivan: Ja sam to planirao da spremam iz one velike knjige... Ja: E, je l' znaš ti šta je to vicoplazma? Ivan: Citoplazma misliš? Ja: Ne, vicoplazma.. To ti je nešto kao citoplazma, samo što se odnosi na viceve.. E vidis, svake godine kad zaprašuju protiv komaraca, uništavaju nam vicoplazmu jebote. I šta ćemo da radimo kad je više ne bude? Uništiće nam sve viceve! Nema više dobrih viceva, moj Ivane, komarci ih pojedoše... (Ivan is offline)
(Goran, muvator, već par meseci pokušava da izvede nešto, spopada bez ikakvog zrna umeća, uživo je pizda u duši, al' da ga se otreseš ne mož' ) Goran: E... pa, kad bi ti odgovaralo da se vidimo? Ja: Ja do daljnjeg ne izlazim iz kuće. Goran: Što? Ja: Nisi čuo? Goran: Ne, šta? Ja: Pobegao Jeti sa Antarktika, šeta ulicama grada Beograda... Kažu da je Voždovac naročito ugrožen. Goran: Pa dobro( ?! ), doći ću ja onda do tebe... Ja: Slušaj, ima jedna stvar koja me baš mnogo muči...a htela bih da ti kažem... imam utisak da bi ti shvatio koliko je to ozbiljan problem i da bi me razumeo... Goran: U čemu je stvar? Ja: Ne znam, ali svaki put se rastužim kad se setim problema sa proizvodnjom čačkalica u Avganistanu... Jadni mali Avganistanci, ubiše se od posla... Goran: A? Ja: Te čačkalice im uništiše privredu. Trebaju im da bi napravili Ajfelov toranj od čačkalica. Mnogo neki pametan narod. Pa stvarno, šta ćemo ako nam unište ovaj jedini koji imamo?! (Goran is offline)
Pojava koja je prisutna po društvenim strukturama/organizacijama koje teže da budu različite od mejnstrima (uopšte). Na koji način? Antimejnstrim organizacija/struktura ima svoj mejnstrim, koji kao takav postaje antimejnstrim zvaničnog mejnstrima ostalih mejnstrim organizacija/struktura. Ali za ovu antimejnstrim organizaciju/strukturu je svakako da ponovim: njen mejnstrim, koji kao takav biva stvoren od strane jednog člana te antimejnstrim organizacije/strukture. Vremenom, i ostali članovi prihvataju takav stav/izraz koji na kraju postane opšteprihvaćen u toj organizaciji/strukturi. Samim tim mejnstrim prelazi u ziljavi pozeraj.
1) Rep kultura. Vremenom polako postaje mejnstrim. Pogotovo betl iliti suptilna prozivka ostalih repera koji nisu kao "ja". Svako od repera prihvatajući taj koncept mora na svom albumu da ima jednu takvu pesmu. Kasnije to prelazi u antimejnstrim pozeraj koji je cool kao i Jovanka Broz. Tipičan primer: Đus.
2) Alternativni pravci muzike. Takozvani. Totalna papazjanija što se žanra tiče, mada im je zajednička težnja ka antimejnstrimstvu. Kasnije i to prelazi u pozeraj. Tipičan primer: Jelen Top lista na RTS, a nekad na B92.
3) Sam B92 je danas antimejnstrim pozeraj.
4) Zastava Gane na avatarima članova ovog sajta. Kako je postala antimejnstrim pozeraj?
Na Fejsbuku ti dolazi obaveštenje koliko je budala (slobodno mogu reći) promenilo svoju sliku na profilu u dres naše reprezentacije. Mejnstrim na mejnstrimu je da se pališ na naše i polufinale. Zgroženi Vukajlijaš će čekati prvu priliku da ismeva ceo taj koncept na antimejnstrim sajtu kakav je ovaj. Prilika se stvara. Ljudi kivni posle poraza. U avatar se stavlja zastava Gane. Totalni antimejnstrim potez koji vremenom postane mejnstrim ovde. I onda kad vidiš koliko članova ovde ima Ganin ili Srbijin avatar ili Antića (što je neki antimejnstrim odgovor na antimejnstrim, posebna priča), pomisliš da je Gana postala pozeraj ovde. Slično se dešavalo i sa jebenim zastavama za podršku gej paradi letos. I tako...odo da stavim Klosea ko avatar.
Jako nezgodna vrsta poziranja koja u poslednje vreme među devojkama doživljava sve veću popularnost. Cilj je da se istovremeno pokažu sva tri glavna atributa: faca, dupe i sise, što zahteva velike gimnastičke sposobnosti, a tehnika je sledeća: devojka prvo treba da okrene leđa fotoaparatu, a onda da polako, uz što manje pomeranje nogu i zadnjice, što više zarotira torzo. Poželjno je napućiti usta i staviti jednu ruku na butinu ili guz, a drugu podići, recimo na vrata. Rame se zabacuje što više unazad, kako bi se istakla dojka. Idealan položaj bi bio kada bi kičma htela da se izvrne za 180°, tj. kada bi se guzica pojavila tačno ispod sisa, ali, pošto je to teško izvodljivo, u praksi se samo teži ovom uglu.
