Da su ostale u Amerikama, sve bi bilo OK, ali nisu, jebi ga. Prvo su bacali bombe na nas, a sada su počeli preko svojih kanala da bombarduju umove naše dece svakojakim retardirano-mongolidnim sadržajem, koji će ostaviti duboko veće posledice po nas od bombardovanja. Finansirane od gej-biber lobija, ove serije imaju za cilj da u umove dece usade dve ideje:
1. Gej je ok. Ako niste gej, budite barem metro, kao Džastin, što u prevodu znači: gej. Ovo se odnosi na mušku populaciju. 2. Idiotizam koji je svojstven samo Amerikancima. Oba pola.
Serija k'o serija, pomisliće čovek, ali nije tako. Ove serije su karakteristične po odsustvu bilo kakvog smisla za humor, a nazivaju se humorističkim. Povrh svega pokušaji humora su sve samo ne komični, a prirodnija je koalicija Srpske Napredne Stranke i Demokratske Stranke, od njihovog osećaja za prirodnost u glumi.
Glumi se bez osećaja, bez stila, na halabuku. Ponavljamo jedan isti fazon milion puta, kao što su radili Englezi u svojim serijama. Niste vi Englezi, pa da može da vam prođe Gud Mouning, i da svaki put bude podjenako simpatično i smešno, kao prvi put kad si ga čuo.
Najiritantnija od svega jeste ta neka rasna ravnopravnost, pa se u seriji mora naći jedno crnče, pardon, afroamerikanče, jedno indiče, jedno japanče. A ovi beli su svi isti, Džastini u pokušaju, (da ne kažem vonabi, pu pu pomeri se sa mesta).
Posledice koje će se videti u budućnosti... Ma u kakvoj crnoj budućnosti, pre neki dan su su u Beogradu okupili fanovi Džastina. Eto vam ih posledice, a biće samo gore, jer bolje ne može da bude. Samo vi dajte deci da gledaju ove gluposti, i daleko ćemo dogurati sigurno.
- Tata vidi! - Stani sine! Ne bacaj govna u ventilator! - Ali to rade Amerikanci na TV-u, kada sin baci govno u ventilator cela porodica se smeje i kaže sada smo Afroamerikanci. Hahahahaha. :baca:
Ta šmrljava izdegenerisana nacija, pokušava celom svetu da nametne neke bolesne norme kao opšteprihvtljive, čak poželjne. Kres šeme, seks za jednu noć, pederske veze, a sve to putem serija i filmova koje štancaju kao na fabričkoj traci. Jebote, ne znam za seriju u kojoj nema peškira. I svi su popularni, prihvaćeni od okoline, roditelji ih podržavaju u izboru, na poslu ih ne šikaniraju. Ma milina jedna. Prosto da zažališ što si hetero. A hetero? To je tek priča za sebe... Vikendom se jebe ko sa kim stigne, sutra se ne poznaju, al nema veze, sledećeg vikenda naći će nekog drugog. Fanovi Samante, iz serije Seks i grad, znaju to najbolje. A oni to zovu ''viđanje''. Ako je jebačina bila zadovoljavajuća, ponoviće ''viđanje'' još koji put, a onda dupe o dupe. I ''dejt''. Sastanak na slepo. Potenciran od strane brižne okoline i rodbine, zabrinute da će ostati usedelica ili neženja, pronalaze metodom ''daj šta daš'' partnera sa kim će se pojebati prvo veče, i sutradan saopštiti dušebrižnicima da nisu osetili ono ''nešto''. Potraga se nastavlja... U Americi su to samosvesni, emancipovani ljudi, dok ostatak nedemokrackog sveta takve osobe naziva raspalim kurvama. I muškim i ženskim.
-Dobro juto komšinice Meri! -Jutro... -Sinoć ste imali neko dešavanje u stanu? Orila se cela zgrada. -Ma imala sam neki dejt. Mama i tetka su mi preporučile tri fina Afroamerikanca. -Jeel? Paaa, ako bi mi dali njihov broj telefona... -Nije problem komšija, samo pazite, kad vas budu viđali u dupe, umeju da budu prilično grubi.
Tek posle tog cina, roditelji saopstavaju da im je cerka trudna, iako joj je stomak i do tada bio prilicno vidljiv. "Mara moja, udala se, evo i dete ce dobiti, sledeceg meseca."
Tek onda, roditelji dobijaju ovlascenje da se raspituju kod svoje dece da li upraznjavaju seks. "Maro sine, kada ce unuce? Radite li vi one stvari?"
I zena, napokon, priznaje da je seks upraznjavala i pre braka i da joj se svideo. "Joj, ja i Milojica, kol'ko puta tako, a moji misle da sam ja kod Nace i da ucim!"
Ima jedna stara kineska poslovica koja kaže: „塞尔维亚等待舍利“. Šta, ne znate kineski? Nije problem. Što u daljem prevodu na Srpski znači: „Hvalite me usta moja kada drugi neće“. E sad koliko im je za verovati, to je govorio i moj đedo Prokopije pa ga streljali partizani na sred Ravne Gore. Zašto? Ne znam! Valjda zato što je bio četnik...
Uglavnom, moderni naziv „samolajkovanje“ ima paralelno značenje kao i već navedena poslovica, samo ih razlikuju dva različita vremenska perioda. Inače izraz je propraćen ironijom i služi kao odjeb sagovorniku na preterano hvalisanje. Nastao je kao posledica prevelikog boravka na internetima, uglavnom na fejzbuku, i njime se služe uglavnom mlađe generacije i studenti.
Srbija 1817. godina
- Pomoz Bog brate i kume Đorđe! - Bog ti pomogo. Kojekude sad smo i kumovi... Kojim dobrom? - Da je dobro i nije. Jutros sam Aganliji obećao tvoju glavu. Nisam zadovoljan tvojim radom, smatram da je za Srbiju potrebnija mudrija glava od tvoje. Ipak sam ja pobio kud i kamo više Turaka, predvodio tolke čete za sobom, pomagao sirotinji kad im je najteže bilo, ja imam plan za boljitak Srbije... - Ih, „Hvalite me usta moja kada drugi neće“. - Ajde, ajde... Bez ironije molim te. Nisam došao kavgu da tražim. - Koliko vidim došao si da tražiš moju glavu. ___________________________________________________________________________ Srbija 2013. godina
- Da vidimo šta ima novo na tv-u...
„...Srpska vlada je za prethodnih deset meseci učinila mnogo, zaslužila je da dobije datum za otpočinjanje pregovora, pomučila se u borbi protiv korupcije, doveli smo sistem do nestranačkih zapošljavanja, :iza scene: - Ivice ostavi prase- , stabilizovali smo kurs dinara, privukli smo strane investitore...“
- Pfff... Šta se samolajkujete, ko da je narod lud pa ne vidi šta radite jebo vas Haralampije da vas jebo. Ima da vas šutnu u guzicu i to bez povratne karte...
Univerzalno dozivajuće ime. Može se koristiti za bilo koga, bez izuzetaka, ali ima jedna bitna stvar u svemu tome: ne može SVAKO da ga koristi.
Da bi stekao pravo da nekog oslovljavaš sa Kure, moraš da budeš stari, moraš da budeš laf. Šta laf, lafčina! Šmeker svetskog glasa, preldžija i džek na kvadrat sa velikim potencijalom da jednog dana postaneš đed. Ako ispunjavaš sve uslove, kvalifikovan si da nekog dozivaš sa Kure.
Baš zato što je potrebno biti toliko kul, ovaj izraz uglavnom koriste bajeu pokušaju, dok prisutne hvata blagi transfer. Osoba koja je pozvana u tom trenutku od strane šmelosa gotovo uvek poželi da ih istrebi nakon toga, dok pozivanje od strane onih pravih šmekera doživljava kao svojevrsno priznanje mladuncu koji pretenduje da jednog dana i sam dobije pravo da nekog oslovljava sa Kure.
- Kure, daj još jedno oznojeno! - Odmah čika Rade!
Zaboravio si ti mene, praunuče. A pritislo te sa sviju strana, vidim ja, pa reko' aj' da ti se bar u snovima javim. Nije ti lako. Gor' visoko, a dol' tvrdo. Da ti pripovedam kako je meni bilo, možda ti bude lasnije:
Bea novembar 1915., u Peći. Jedemo ti mi neki klot pasulj, sumorna je slika, kiša neka, bljuzgavica, blata na sve strane, kusa vojska u tišini, samo goveda gladna riču. Jede sa nama i Vojvoda Stepa, reč ne progovara. Dobar sam ja sa njim bio još od '12-te, kad'no rasterasmo Turke kod Kumanova. Priupitam, čisto da prekinem muk: - Je l' mora, Vojvodo, baš preko albanskih gudura? Arbanasi će nam glave doći, a ako nam oni ne doakaju, bez 'leba i po mrazu, sami ćemo skapati. - Ama, je l' se to ti bojiš, Janićije? - upita on. - Nije mene stra', Vojvodo, no mi se klizaju opanci - velim ja njemu.
Zasmeja se ona golobrada dečurlija iz ''1300 Kaplara'', nasmeja se i Stepa, a nije mu do smejanja. 'De si ti još vid'o da Kralj, Vlada, Vrhovna Komanda, sva skupština, 'teligencija i vojska jednog naroda napušta svoju Otadžbinu đuture? Dabome da nisi vid'o, nećeš ni da vidiš. I sad se često upitam, da l' je moralo tako? Da l' je to bila hrabros' ili ludos'?
A pritis'o Švaburina ozgo od Beograda, pritis'o Bugarin od Niša, pa nema se kud. I ako pređemo te planinčuge, šta ćemo posle? U tuđoj zemlji? Ne pitaj me kako sam preš'o Albaniju, ni kol'ko smo u Skadru čekali na ''saveznike''. Ne pitaj me kol'ko sam kila im'o kad stigosmo na Krf. Ne pitaj me ni kol'ko sam boraca sahranio usput.
Al' me pitaj kako uzesmo Kajmakčalan i probismo Solunski front. U neka doba, kol'ko smo brzo prodirali, stigne ti moja pešadijska četa Vrhovnu Komandu na čelu. Prepoznam još s leđa sedu glavu Vojvode Stepe, na konju.
- Pomaže Bog, Vojvodo! - javim se ja, a vidim i njemu milo. - Šta je, veli, Janićije? Ne klizaju ti više opanci? - Poznaju teren, odgovorim ja k'o iz topa. Za ovu su zemlju opanci i pravljeni!
Znam ja da ni tebi danas nije lako, i tebe opkolili sa sviju strana, pa još i ozgo pritiskaju. Zapamti samo jedno, praunuče: nema Vaskrsa bez Golgote. Sloboda košta, mili moj.
Aj', u zdravlje, pa se seti Janićija tvoga, makar o Zadušnicama...
Živeti ispod radara. Pri apsolutno svakoj radnji, ostati potpuno neprimećen. Kameleonski se ujednačiti s okruženjem i ne iskakati ni jednim delom. Svaki svoj pokret hudinijevski prigušiti, čak i bez učešća volje. Nikad ne talasati. Biti tako dobar u netalasanju da se pri pogledu na mesto gde bi trebalo da budeš odražava samo glatka površina materije. Nestati.
Merilo (ne)kvaliteta gibanice, bureka i sličnih gurmanluka iz porodice pita.
- Dragi, kakva je giba, jel da sam se izveštila? - Mhm! :da mi nije ovog jogurta, zadavio bih se koliko je suva, pizda ti materina. Eeee, što je baba pravila gibanicu, pa sve curi niz bradu, pokoj joj duši...:
Šantićeva pesma napisana krajem XIX veka, aktuelna do današnjih dana. Decenijama, jedini argument države da spreči odliv stanovništva iz matice. Kad malo razmisliš, očigledno da nije bilo dobro pod Turcima, ni u Kraljevini, ni u komunizmu, ni u socijalizmu, a ni sada, u ''demokratiji'' nije ništa bolje. Kad svi ekonomski i politički instrumenti zakažu, vlast 'vata na sentimentalnost i na ''Nema raja bez rodnoga kraja''. Ali, ta knjiga je davno pročitana...
:na šalteru za izdavanje pasoša:
- A što će tebi, sinko, novi pasoš? - Traže u Južnoj Africi radnike na građevini, viza se dobija lagano, pa rekoh... - Ajde, bre, dečko, pa ti misliš da je tamo mek sira? Vidim, nostrifikovao si diplomu ETF-a, a ovamo bi da mešaš malter čamugama? - Pa jeste, ali dreždim na birou već 3 godine, niko me ne zove ni za posao elektro-montera, a ja, evo, već gazim tridesetu, živim sa roditeljima, baba mi daje za cigare... - Pa dobro, valjda imaš neku vezu u opštini ili ministarstvu, bogamu? - Eto, nemam. A i muka mi je od stručnjaka preko veze i političke pripadnosti. Idem negde gde će se ceniti znanje i rad. - Vidim, učen si čovek. Ti, naravno, znaš onu: ''Sunce tuđeg neba, neće vas grijat ko što ovo grije, grki su tamo zalogaji hljeba...'' - Drži, bre, ove slike i uplatnice i ne jedi govna, matori.
