Prijava
   

Samoubistvo

Na listi besmislenih stvari odmah posle bezalkoholnog piva a na listi pičkastih stvari ubedljivo prva sa 9 praznih mesta ispod sebe pa onda opet samoubistvo pa tek onda ostatak.

Imaš problem? Dugovi kod zelenaša, kockarski dugovi, ostao si bez mesta prebivališta, odrekla te se familija jer si peder, jure te da te ubiju, ostavio si porodicu bez dinara ili zbog neuzvraćene ljubavi? Pa reši problem, prospi sebi mozak po dormeo dušeku ili skoči sa mosta al na beton. Juče. Problemi se tako ne rešavaju. Čak iako si rešio problem za koji moj si ga rešavao ako te nema? Gde je onaj osećaj kada si se pribrao, skrpio ili zaradio kintu da vratiš pa odeš u kafanu da nazdraviš sebi jer si vojvoda? Gde je osećaj kada juriš za suknjom 2 školske godine a na kraju joj ga uvališ na 10 godina mature pa joj kažeš da je dobila strije, dupe joj dobilo oblik kontur jastuka i da si zamišljao da ume da ga puši? Gde je osećaj miline rešenog problema? Što veći problem to je osećaj bolji kada nestane.

Ako te je ostavila ili čak nije ni bila tvoja a presudio si sebi samo si potvrdio njeno mišljenje da nisi materijal za nju. Pizda si, koja devojka gotivi pizde? Ima i takvih, kažeš? Pa i ako ima nećeš jebati jer si mrtav konjino! Vi što se ubijate zbog ljubavi ste najgora sorta, vas bih oživeo da mogu samo da vam kažem da ste idioti pa bih vas ubio. Bez da trepnem.

Ima i "nesebičnih samoubica". Roknu se jer su uvalili porodicu u govna. Bravo. Sada nisu samo u govnima bilo koje vrste nego su ostali i bez člana porodice. Pored takvih "voljenih" ovi drugi im i ne trebaju. Mogao si im i polomiti svima po ruku i nogu, iseći struju da ne moraju da je plaćaju i prijaviti komunalcima da bacaju smeće na divlju deponiju. Kada im se već useravaš u život uradi to do kraja.

Kakav god da je problem može da se reši. Skupi to malo muda što imaš, radi 2 posla a uveče kao noćni čuvar pa tamo spavaj, idi pobi se ko muškarac sa zelenašem, zovi policiju, idi kod kurve istresi se, oleši se u kafani, uđi u skupštinu ili banku sa bombom, ubi onoga ko ti stvara problem pa izdrži u zatvoru a ne sebe.

Vi ste sramota za ljudski rod koja nije ni trebala da se rodi. Greška u ljudskom kodu, ionako iskvarenom do maksimuma. Nisam od onih što propagiraju "lepotu življenja i svaki dan je novi dan" ali poštuj život i radi na njemu da bude bolji, ne odbacuj ga. Osim ako nisi smrtno bolestan i padaš u postelju na tuđu grbaču, onda se rokni i spasi nekoga muke, onda si lord ako se ubiješ.

Kažu razni psiholozi: samoubice su bolesni ljudi, kao takvi su rođeni i samo je pitanje kada će to isplivati na površinu. Gospodo psiholozi, diplome nabijte sebi u dupe-samoubice su pizde koje su tako navikle da idu kroz život i tako su ga i okončali.

Definicija je pisana za mizantrophy.

Neću ih udostojiti primerom makar išlo na moju štetu iliti štetu definicije. Eventualno mogu da zalepim virtuelnu šlajmaru iz pete izvučenu. PU!

   

I rikverc je brzina

Uteha za one kojima ništa ne ide od ruke.

- Brate, već deset godina pokušavam razne biznise i sve mi propada.
- I rikverc je brzina, bar imaš radni staž, da si stajao u mestu ne bi imao ništa.

   

Glas naroda

Beeeeee...

   

Bik

Brijač koji je verovatno dobio naziv po životinji koja je u koridi
slično oštetila lice neiskusnog toreadora željnog slave.

Iz bezbednosnih i zdravstvenih razloga,
držite se brijača skupljih od 30 dinara.

   

Vi ste danas besni

Ovo je rečenica kojom svi razgovori sa ukućanima počinju i završavaju se, a tiču se tebe. Kada se okreneš u prošlost, cela tvoja familija 10 kolena u nazad su bolji od tebe. Kao novi Ajfon i Nokia 3210, s tim što si ti ta mala Nokia.

Krenimo od pradede. On se školovao do 4. osnovne. Jebiga, smetovi, vukovi, vile i drekavci ga omeli na tom putu. On je sve mogao da postigne. Pošto su mu oca zadavili Bugari u ratu, na njemu je ostalo sve. Morao je da se brine o majci, bratu, sestri Marici, sestri Ljubici i sestri Nadeždi (koja se udade za onog što mu se ime ne spominje u kući, ali to je duga priča). Namirivao je stoku, kosio, orao i kopao, ali je ipak bio čovek.

A sad, deda. Sa dedom je već druga priča. On se čovek školovao za mašinbravara, upoznao u Trstu tvoju babu, oženio se, dobio tvog ćaleta i strica, radio u državnoj firmi, dobio stan, fiću na čekove i dočekao penziju. Jednom reči, pravi porodičan čovek. Pa, ti vidi.

I na kraju, ćale. Gradski šalabajzer. Odrastao na kaldrmi, završio fakultet, koji je u to vreme bio duplo teži nego ovi vaši, jebiga, komunizam, radilo se i učilo. Jurio cice, radio noćnu i završio u roku. Na radnoj akciji upoznao tvoju kevu, naravno, seksa nije bilo dok se nisu uzeli, pljuge nije ni mirisao, trenirao rukomet čovek, nije bio jebivetar kao ti. I da, služio je vojni rok 2 godine, nema tu tih civilnih i koje pičke materine.
Ti. Ti si danas besan. Spavaš do kada hoćeš, izlaziš, vratiš se pitaj kurac kada. Ne juriš devojke, na produženoj godini studija si, ne šljakaš nigde, vojsku nisi ni služio (izvukla ti kevina koleginica sa VMA potvrdu da imaš deformitet cevanica i tabana. Prc, evo vam kurac da ja idem šest meseci po gudurima).

E, sad. Danas deda ima bolove u kostima, pije one kapi za vene i gleda Žikinu šarenicu. Ćale postao tehnološki višak, keva ga izdržava, puši tri pakle dnevno, juri Poljake iz iksa i dva plus drugo poluvreme. E, a kakvi ćemo mi biti...Da li će i nama naša deca biti besna i raditi sve pogrešno, ostaje pitanje na koje čekamo odgovor...

   

Odgovoriti istom silom

Možda i najpravičnija (kamo sreće da je jedina takva) formulacija u našem zakonu. Ukoliko si napadnut, naravno da imaš pravo da se braniš, ali samo ako podjednakom merom uzvratiš, to jest istim oružjem. U teoriji zaista izvanredna, samo da nije te puste realnosti koja nam smeta da uživamo u svom nadrealizmu i proklete prakse. Bilo je polemike da se ukine posle slučaja dede od nekih 70-80 godina koji je potegao utoku na nožem naoružanog provalnika od 30 godina starosti i zaglavio robiju, ali nije došlo do izmene jer bi prava lopova bila narušena. A to ne smemo da dozvolimo da se desi!
Ne, kad provalnik upadne, bićemo civilizovani kao Atlantiđani. Samo da voda ne nadođe, majkumu...

- Dobar dan. Srećan rad. Kako ide?
- O, dobar dan, hvala. Evo teško, mučim se sa ovom bravom već dugo. Obično to brže odradim, ne znam kako ovo ovako... Da l' je ovaj lik lud ovo da montira.
- Ja se zaista izvinjavam što Vas uznemiravam u poslu, ali da niste Vi slučajno provalnik koji upravo pokušava da obije moju kuću?
- A, ovo je Vaša rezidencija? Oprostite, nisam znao, primite moje iskreno izvinjenje za onu formulaciju u vezi brave.
- Nema veze, to me žena naterala da montiram, ja nisam bio za to. Znate, i ja se sa njom mučim. Bravom, to jest, mada ni žena nije daleko od te tvrdnje, a imam ključ.
- Uh, da Vam nisam u koži! Ja to samo jednom, sada, a Vi svakog dana. Joj, gde mi je kultura? Ja sam Zvonko Kalauz, provalnik. Izvolite moju vizit-kartu.
- Drago mi je, ja sam Petar Gedora, automehaničar. Oprostićete moju indiskreciju, ali da niste slučajno naoružani?
- Ah, ne, ja sam fini gospodin provalnik, samo otuđujem Vaše stvari. Jedino ovaj pajser, ako se računa...
- Jao, pa nemam pajser pri ruci da se sada fizički obračunamo. Jedino ako biste me pričekali da trknem do podruma, imam tamo jedan, pa da počnemo.
- Naravno, nema problema. Ne uznemiravajte se ni ako je pajser rđav, primio sam tetanus nedavno. Neću morati dugo da Vas čekam, nadam se?
- Ah, pa to Vam ne mogu obećati. Da budem iskren, nisam baš najsigurniji gde sam ga ostavio, moglo bi da potraje. Ali Vi slobodno uđite, raskomotite se, skuvajte kaficu, potrudiću se da brzo dođem.
- Dogovoreno. Da pristavim i Vama kaficu?
- Uh, baš bi moglo, legla bi mi jedna onako fino. Bez šećera, moliću. Posle, ako hoćete, umem da gledam u šolju, pa kad sve to završimo, šta kažete tada na obračun?
- Vrlo rado, čekam Vas sa nestrpljenjem.

   

Aleksandar Saša Đorđević

3... Čovjek čije su ime klinci izgovarali često i olako koliko i riječ „boem“, kad bi se sa terena preselili u kafane, ne znajući da, i za jedno i za drugo, treba mnogo više rada i odricanja. Još jedan koji se nije uklopio u šampionsku viziju KK Crvena Zvezda, i proglašen netalentovanim. Neki zbog ovakve odluke KK Crvena Zvezda Sudbinu nazivaju kurvom, a neki samo misle da je obična bolest u pitanju. Otišao čovjek u KK Partizan, i objasnio neke stvari. Nema potrebe za statisikom i brojem medalja, trofeja i ostalih kurčeva, niti je potrebna gomila novinara i komentatora koji sline za njegovim potezima, dovoljno je bilo gledati ga da bi se shvatilo koliko je veliki igrač bio. Nažalost, neki su osuđeni da poslije njega kasnije gledaju Markovića, Teodosića...

2...U prvom redu, uloga pleja je da razigarava saigrače i da ne sere previše, a velikog igrača da iskoči kad je najteže i težinom svojih muda prebaci težinu situacije u svoju korist, te izađe kao pobjednik. Sale Nacionale je to radio.

Istanbul, devedesdruga. Partizan – Huventud. Uhvati čovjek loptu nekoliko sekundi prije kraja, otrči do protivničke trojke i pogodi u posljednjoj sekundi. Prosto k'o pasulj. On je to radio tako da se činilo da je samo potrebno izaći na teren i biti šampion. Od NBA zvijezda razlikovalo ga je samo što ima više kose na glavi pa je uskoro i taj problem riješio.

Devedespeta. Ukinute sankcije. Evrposko prvenstvo. Jugoslavija- Litvanija. Finale. Strp'o čovjek 20 i po koševa, trojke 9/12. Drugim riječima, natjerao Litvance da mu se previju preko koljena, skinu gaće i dobiju po guzici.

Poslije OI 1996 i srebrne medalje, otišao u Portland i ubrzo se vratio. Nakon 8 utakmica, skontao je ono što Darko Miličić još uvijek ne konta,i neće ni skontati. Želio ja da igra košarku a ne da sjedi na klupi i bude glupi Evropljanin kojeg će trener ubaciti samo kad treba nekom rame izvaliti u odbrani. Želio je da on bude taj kojeg će svi željeti da zaustave. Nije želio da Sudbinu samo nazove kurvom i odustane i uhvati se prvog šatora pod kojim pjeva Maja Marijana. On je zgrabio Sudbinu, navio je preko stola, pokido košulju, jednu ruku metno na sisu, drugom pokid'o gaće i zabio do jaja.

Cijevi pušaka još se nisu ohladile od krvavog rata, a Jugoslaviju i Hrvatsku Sudbina je natjerala opet da ratuju, srećom, na parketu. Iako smo ratom rekli šta mislimo jedni o drugima, ostao je utisak nedorečenosti koji je trebalo ispoštovati.
Rimac. Tri slobodna. 62-61. Đorđević. Uhvati čovjek loptu nekoliko sekundi prije kraja, otrči do protivničke trojke i pogodi u posljednjoj sekundi. Prosto ko pasulj.

Postao je i svjetski šampion, i trener, i na oproštajnoj utakmici pogodio trojku u posljednjoj sekundi, i mnogo toga još... I ko zna gdje mu kurva Sudbina sprema novu zamku, nije ni bitno, kladim se na njega.

1... Heroj. Ideal kojeg ova balavurdija nije dostojna, a kada to shvate, i počnu da rade k'o u rudniku, onda će od naše košarke da bude nešto.

0...Zvuk sirene. POBJEDA JEBENA!

   

Nedovoljan - jedan

Ocena koju su izmislile nimfomanke.

   

Snalažljivost

To je kad završiš Gimnaziju i zaposliš se u struci.

   

To je samo faza, proći će

Kolegijalna uteha medju električarima kad nekog drmne struja.

   

Laptop

Kompjuter u prenesenom značenju.

   

Akteri reklama za smoki, čokoladice i tako neke tinejdž grickalice

Izuzetno pažljivo, po za sada nepoznatim standardima, birana grupa tinejdžera koja bi trebalo da predstavi kako izgleda život jednog prosečnog srpskog klinca, kao i njegovu radost kada se sretne sa dotičnim proizvodom. Međutim.

Ni traga od toga. Reklame su kopirane direkt iz Amerike, ne same lokacije, jer nisu snimane na Menhetnu ili u srcu Londona, nego su stvarno snimane kod nas, ali tu sve što je realno prestaje, a pojavljuju se čudno čupavi klinci obučeni u neke dukseve na kružiće i razne gluposti, gomila skejtera iako klinca na skejtu nisam vid’o cirka deset godina, Džastinbiberoliki klinci sa istom onom devojačkom frizurom i plačipičkastom facom, kakvi ne bi opstali ni trideset sekundi u prosečnom odeljenju sedmog razreda u našoj zemlji i na kraju je sve to začinjenom nekim malim crnčićem, koji ne vozi skejt, ali ga uvek zagrli neka klinkica koje sve, uzgred budi rečeno, izgledaju potpuno normalno, osim što ih nalaze sa nekim najnevinijim seks-ću-imati-samo-sa-drugaricom-i-to-u-četrdesetoj facama.

Naravno, ovaj tip reklama ne bi bio potpun bez nekog tehničkog dostignuća koje je trenutno u trendu i njime se slikaju, uvek perfektno, ludo, flafičasto namešteni kada onaj koji slika i deluje totalno gej, škljocne.

Smoki je smoki i ješću ga kakva god da je reklama, jer zakiva kol’ko je dobar, a vi što pravite čokoladice potrudite se da te čokoladice budu malo ukusnije i uložite kintu na tu stranu, a ne na ove baršunaste reklame o nekoj nepostojećoj generaciji Emo-gej klinaca u Srbiji jer kao i kod piva, ako vam je proizvod sranje džaba vam reklama.

Blago našminkana, odmorna klinka se kao budi u krevetu. Na zidu je par postera, Džastin Biber naravno, tu je neki maneken koji je dig’o jednu ruku, stavio je onako iza glave na teme i flešuje nadrkano svojim obrijanim pazuhom. Tu je i Nole na zidu. Urla. Opet je jeb’o Nadala.

Na stolu je lap top, fejzbuk upaljen naravno. Počinje pesma „Mladiću moj“, ali neka malo izmenjena verzija. Ona ustaje, pogleda u ekran i vidi da ima poruku od Džastinbiberolikog klinca sa slikom na kojoj namiguje. „Leti, leti leti SMOKI“. Fora slogana je kao u tome što je leto, pa kao leti i to. Pravi začuđenu facu i u tom trenutku soba se malo zamrači. Dotrčava do prozora i vidi nešto ogromno kako leti. Hvata neki tač-skrin telefon i izleće napolje gde je onaj klinac sa fejza već čeka, znajući da će da izađe i kreću da trče za neidentifikovanim letećim objektom. Pored njih proleću dva mnogo kul klinca na skejtovima, duge kose, uredno sređene kod Mikija Panjkovića i rade neke forice koje u Americi rade već u predškolskom. Trče dalje, kada se pojavljuje mali crnja, al’ ne neki onaj normalni niger crnja, već neka kokos verzija, skoro beo, vilenjačkog izgleda, obučen šljampavo. Pozdravljaju se sa njim, onako crnački sa nekim kao pokretima glupim i tu dotrčava još jedna drugarica ista kao i ova s početka, al’ ima kosu druge boje. Kreću svi zajedno da trče.

Sada tu trči pedeset nekih takvih klinaca. Prate senku i gledaju gore. Neki klnci voze rolere, jedan je na trotinetu, a tu je i onaj emo-gej klinac, slika ih sa tabletom, proleće neki klinac na skuteru, ima šal koji se viori i vozi neku klinku istu k’o one dve samo ima majicu druge neke boje. Proleću pored babe i dede koji sede na klupi i rasteruju im golubove koje su ’ranili i onda ih oni gledaju nekim prvo blago prekornim pogledom, pa se ipak nasmeju. Na mlađima svet ostaje.

Odjednom leteći objekat staje. Kamera se lagano podiže i tu shvatamo da to leti ogromna kesa smokija. Čuje se karakteristični zvuk otvaranja kesice, smoki počinje da leti na sve strane. Niotkuda se pojavljuje neki DJ koji je izgleda na leđima vukao svu tu opremu, svi počinju da igraju uz neki dens-haus u pokušaju izmešan sa „Mladiću moj“ (nije pesma o Ratku Mladiću prim.aut.), glavni akteri đuskaju do jaja, posebno crnja. Čak i baba i deda kojima su rasterali golubove igraju u stilu šezdesetih. Čuje se hrskanje smokija.

Smoki, ne da ti d’odrasteš.

   

Nije prase radijator

Odgovor konobara kad mu svi u kafani naručuju praseće pečenje, al` ako može od rebara.

   

Zakasnela reakcija

Kupovina prezervativa od dečijeg dodatka.

   

Dupli falš

Kad nakon masturbacije, kao postkoitalnu cigaretu zapališ elektronski cigar.

   

Prevodilački srpski

Posebni dijalekt srpskog jezika. Stvoren od strane četvrtorazrednih prevodilaca američkih i britanskih emisija za ugledne srpske televizije.

Engleski: Put a sock in it!
Srpski (pravi): Začepi!
Srpski (prevodilački): Stavi čarapu unutra!

Engleski: Essentially...
Srpski (pravi): U suštini...
Srpski (prevodilački): Esencijalno...

Engleski: Ring any bells?
Srpski (pravi): Zvuči li ti poznato?
Srpski (prevodilački): Da li zvone neka zvona?

   

Mentalna eutanazija

Dobrovoljno pristajanje na gašenje razuma, iz samilosti prema samom sebi, da bi se postigao lakši i bezbolniji život. Ne sprovodi se ni jednostavno ni brzo kao ona fizička, ali evo nekoliko putokaza: slušanje odgovarajuće (neka svako ubaci žanr po svom nahođenju) muzike u cilju srozavanja i aj kjua i svih moralnih standarda, druženje u kognitivnom plićaku sa dvodimenzionalnim ljudima, gudranje, osvejednavljanje, parazitiranje na roditeljskoj/prijateljskoj/društvenoj grbači i na tuđim parolama, apgrejdovanje ignorancije u ignorizaciju, zatvaranje očiju, ušiju i usta pred svim onim stvarima koje nekako ne štimaju ali neka ih neko drugi uštimava, kasapljenje emocionalnih i socijalnih obzira, sve do potpunog obogaljenja sposobnosti za promišljanje o bilo čemu.

   

Stefan Milenković

Nikad prežaljeni nerođeni sin naših majaka.

Mića: Mama, je l' mogu duzmem ono na čemu nam stoje peškiri?
keva: Tišina, gledam nešto.
SM: ...naime Berkli mi nije bio prvi pik, no na nagovor....
Mića: Ok, uzo sam, treba mi za duvaljku, idemo u šumu da lovimo zmije..
SM:....mada u zadnje vreme sve se više okrećem čembalu...
keva: Divan mladić...
SM:...slobodno vreme, iako ga imam zaista malo, provodim sa meni dragim ljudima, pročitam neku dobru knjigu...
keva: kulturan...
SM:...inače u poslednje vreme se trudim da svaki dan započnem džogingom, ima prelepa staza u Central parku...
keva: Ahhhh...
Mića: Ćao, otišo sam..
keva: Idi više. Što nisi mogao biti kao Stefan...

   

Neće taj umrijeti bez sjekire

Fraza za opisivanje zdravstvenog stanja čovjeka u godinama!

Toliko se dobro ''drži'', da mu nema smrti bez sjekire!

   

Dva paradajza i krastavac

Prosječna žena će od toga da napravi salatu.
Prosječan muškarac će da napravi skulpturu.

Šta ćemo kad smo rođeni umjetnici.

?
+525
12
definicija