Dodavanje gasa na pola krivine tako da vučni točkovi počnu da proklizavaju i kontriranje volanom u suprotnu stranu od krivine radi ispravljanja auta i prolaza sa što većom brzinom. Izvodljivo samo sa zadnjom vučom. Ako ste nekada videli snimke relija u kojem ladovina finac vozi kroz šumu i prska publiku blatom dok izleće iz krivina kao da ga đavoli jure, to je to.
Takođe, odličan izraz za kontriranje radi što boljeg izvlačenja iz krivina života.
- Arčibalde, shvati, ne dam ti pičke, ne dam i tačka.
- Što si takva dušmanka 'leba ti? Pa nije sapun da se potroši.
- Ma ne dam i kraj.
- Dobro, sad neću sve i da hoćeš da mi daš. Iz inata.
- Aha, 'oće to.
- Ozbiljan sam, neću sada. Makar mi lek od raka bio.
- Jesi ti to ozbiljan?
- Mrtav ozbiljan, ajmo negde na kafu.
- Pa dobro, ne moramo na kafu, možemo i ovde da ostanemo.
- Ma jok, ajmo na kafu a i hoću da kupim Žurnal, valjalo bi neki tiket večeras da bacim.
- Ma nećemo na kafu, ostajemo ovde.
- A koji ti je kurac sada, ajde oblači se, idemo na kafu.
- Neću da se obučem! :skida gaćice:
- Šta je sada? Zar ne reče da nećeš?
- Ćuti i dođi ovamo.
- Aj baš kad si zapela, al' samo ovaj put. Nego, znaš šta je finska kontra?
Bez respekta. Potpuno u duhu našeg naroda. Daj najvećeg, najpoznatijeg, najboljeg da mu ja pokažem kako Tarzan kolje krokodila. Možda jeste jači, ali znam da nije luđi.
- Vidi, mladiću, prije nego što izađemo napolje, moram da te upozorim da sam evropski prvak u karateu, te da sam nosilac crnog pojasa - sedmi dan. - Pa, što odma' ne kažeš!? Baš tak'e volim da bijem. Polazi!
Nadimak jednog od najboljih vokala našeg podneblja, a i šire, Ipčeta Ahmedovskog.
Još od malih nogu Rambo je delio svoj fantastičan glas i ogroman talenat za pevanje, sa gostima kafane svog oca u rodnim Lažanima. Sredinom osamdesetih, odlučuje da okuša svoju sreću u velikom gradu i odlazi u Beograd, gde snima svoj prvi album "Bila si devojčica godina mojih" koji postaje pravi hit i probija Ipčeta velikom brzinom na folk scenu Srbije. Od osamdeset sedme do deve's druge objavljuje još tri albuma, na kojima se nalaze, po mnogima, njegovi najveći hitovi "Varale me mnoge i ja sam ih varo" i "Volesmo se samo jedno leto". Ovi albumi su samo učvrstili njegovu poziciju jedne od vodećih figura srpskog folka.
Poslednji album "Ciganske duše", Ipče je objavio devedeset treće, i u njega uvrstio pesmu "Kad nestanem jednog dana". Tim potezom, Mali Rambo je potvrdio svoj status božanskog proroka jer je predvideo tragičan događaj koji se odigrao sledeće godine na Ibarskoj magistrali, u Šopićima, kod Lazarevca.
Tom tragedijom, kojoj su kumovali brza Mečka i spori kamion, počeo je sunovrat srpskog folka, koji nije mogao da preživi pod naletom svoje trubo verzije. Zbog toga se povukao u dubine kafana gorepomenute Ibarske, birtije planina Šumadije i noćni termin DM Sata, gde se i dalje održava legenda o Malom Rambu.
Suptilna psovka upucena nevernom Tomi, a ujedno i latentno vulgarna decja pesmica.
A:-Jeb'o sam Sidni, modelsicu! B:-Jesi kurac! A:-Juce sam je upozn'o u studiju, kod ortaka... Odma, isto vece sam je vodio kuci...Ko te jebe, ne moras mi verujes... B:-Ti si bre budala, i bolestan covek! A:-Ma bre, jelen trci po polju! B:-Sta bre!?!
Jeeelen trci po polju, nosi papagaja, ako mi ne verujes, polizes mi jaaa... Jaaavile su novine, da sam post'o glumac, ako mi ne verujes, popusis mi kuuu... Kuuupio bih novine, al su mnogo skupe, ako mi ne verujes, polizes mi duuu... Duuuvao je vetric mlad, pa sam ja ozebo, ako mi ne verujes, ja bi tebe jeee... Jeeelen trci po polju... ...
Ne zna za Boga. Lik u kome čuči pritajeni sadistički manijak, individua koja podsvesno uživa u nanošenju bola. Obično je to mrčo teške kategorije, ali ne mora da znači, to može biti i neki naizgled sasvim normalan lik koji se na partiji fudbala ili basketa, kafanskoj ili uličnoj tuči ili u kerovskoj uniformi pretvara u pomahnitalu nindža kornjaču. Ostavlja tragove i na licu i na telu, pa posle bliskog kontakta sa takvim danima izgledaš kao da te izujedalo jato stršljenova.
- Tebreks, ko te to tako oplavio? - Ma pusti, odem ti ja na one proteste malinara, čuo sam da imaju neku mnogo dobru radžu, al' dovatiše me žandari greškom, usraše me od batina. Biju braća kerovi k'o po tuđem, svaka koska me boli. ________________________________ - Mare, jes ti to igrao basket u Damasku? - Jok, ali je Miško Macola bio u protivničkoj ekipi. Znaš da on bije k'o po tuđem.
Ovo neka greška, bre? Ne? Baš treba da stoji "sopstvene"? ŠKK na kub! Čekaj bre malo! Zar je sat koji radi potrebno popravljati? A ono "seksualno situiran"? Ništa, a? Ako verujete da ste ultimativni balkanosaurus koji pre podne potire laminat ženom umočenom u Lenjo Polito (sa sapunom), a naveče trsi po tri ose on-dimand, kliknite na taster minus. U suprotnom, brajko moj, zgutaj crvenu pilulu i trk za surom mangulicom. (Jebiga, matori, ne ide da recikliram foru sa Alisom i zecom, a krme je kapiram društveno-prihvatljiva živina.) Idemo od početka, bolje da te isečem na vreme. Dakle - brak je građanski mikro-rat. A ti nisi general-Grant. Esi mi dobar sad? Proguni der ovo parče istine, zalij malo ljutom, ima još. Istekla trajal verzija, potpisao si doživotnu, super je sve to, čitao si ti i knjige, istražio i psihologiju i anatomiju (lep predmet, onako pitak, empirijski), ali ti pre svega treba teorijska fizika, jer ti valja praviti perpetum mobile. Žena je to: Stari Čika, Žandar i Sudija u jednom. Ako ćeš mir u kući, nezagoreo ručak i okupanog mačora, valja ti biti korak ispred. Dakle, muvanje, rivizited. Slični ciljevi, malo izmenjene metode, prilagođene novom ekosistemu. Ali isplati se, to je važno! Da vidimo… Prvo i prvo: Nije sve u kinti. U stvari, ako se ispostavi da jeste, onda si ubo klasičnu sponzorušu, to troši ko prozuko Golf Dizel 2.0, snalazi se sam, jebiga, nisam ni ja Opra, to prevazilazi okvire ove defke. Ali inače, kako rekoh, nije sve u kinti, no u strategiji. A strategija podrazumeva planiranje, a planiranje datume. Šta veliš - znaš za 8. mart i Novu godinu? Bravo, genije! Jesi siguran da nisi zamenjen u porodilištu? Zajebi to bre, to znaju svi, treba ti još nekoliko tih datuma, osetljive su na brojke, ko da ih je numerolog pravio. A pamte bre ko slonovi. E, pošto se ti ni prvog maja ne sećaš, uzmi lepo pa zapiši, instaliraj program na telefon, pribeleži u Gugl kalendar i spremi se. Godišnjica, rođos itd. Ne preteruj, možda 4-5 datuma, puna kapa. Eventualno ubaci i neki opskurni praznik ili sveca, nešto tipa "Obretenije prakljače Svete Petke", nebitno, samo da je kao ženski. I onda samo u datom momentu hop! Izbaciš neku cvećku, parfem (može i od 30ml, kažem nebitno) ili crnu čokoladu od 200g makar (vidi neku koju i ti voliš da klopaš, pošto ne može ona to sama, hehe). I eto - tri bambija i bar jedan bloudžab u najavi! Jesi se malo smarao, ali isplati se. Druga stvar - poslovi po-kući kao strategija muvanja. Tu je klizav teren, jer je tanka granica između džentlmenskog pomaganja i klasičnog papučarenja, te stoga savetujemo oprez i smanjenu brzinu. Uključi se malo, a najbolje oko lakih stvari, na koje se očekuje odgovor "ma ne treba". Ti upišeš plus, ponudio si se, pažljiv si, a ovamo diškaš. Ako su klinari u opticaju, najbolje ih onako širokogrudo "pričuvaj" uz neku pucačinu na kompu. Smiruje i njih i tebe, a opet em gradiš poene, da ne kažem freguješ. Kuvanje - opet mač sa sve oštrice, može puno da izađe. Najbolje idi na sigurno, jer ako budeš pravio šestoslojni tart sa mariniranim avokadom i šumskim voćem, biće skuplja dara nego mera. Alkohol je i dalje najbolje sredstvo za muvanje, te ga dosipaj konstantno. Kod filmova i muzike si potencijalno nadrljao: zato najbolje proceni koliko hjugrantova i sergejćetkovića možeš da podneseš po metru kvadratnom živaca, pa onda vidi šta ćeš.
Uz sve napomenuto, treba imati u vidu da nepredvidljiva, stohastička priroda tananog supružničkog bića ume da iznenadi, te u potpunosti eliminiše potrebu za bilo kakvim muvačko-uvlakačkim tehnikama.
- E ćao! Stiže ti, a? Kako je bilo? Evo ja nešto pripremio klopicu, tačno je godinu i šest i po meseci otkako smo se verili, hehe. Izvol'te lepo, sada da... - E, daj batali me s tim, puko me neki hormon, hvataj ovo dupe i odvali me odmah sad odmah! - Čekaj samo da bar smaknem tiganj... - Udri bre! - Ojsaaaa!
-'De si, čika Lule? 'Ajd 'vamo kod nas, skupila se stara ekipa, pa da rokneš jednu... -Uuu, nanu vam jebem... a nekad sam vam sokiće kupov'o... -Vid' kak'a je... muć, muć, muć... venac k'o mladin veo... -Ovo tvoj deda pekao, a? -Aham... kako znaš? -Majke ti ga spalim, kad si se rodio, tvoj otac ovo doneo... a sad s tobom tučem po njoj... -'Ajd smo živi i zdravi... ...surduk... -I? Kurajberi, kak'a je? -Udara k'o grom na Svetog Savu... evo Kiza već počeo da mi grokće na ženu.
Opravdanje šatro skromnog junoše. Naglo izraslog, nabildovanog do maksimuma, sa egom do plafona i nivoom testosterona podešenog na maksimum. Oduševljeni ženski auditorijum, okupljen oko novog statusnog Q7 simbola, pogled ufiksiran u ležerno izbačen levi lakat, sa bicepsom od 43cm... Kako im objasniti razvojni put od one kifle do trokrilca? Kako da im prepriča sate i sate u teretani, hiljade i milione sklekova, i sve one ubode iglom u ciljana područja? Genetika nije, i nema na koga...
-U jeee! -Šta je? -Vidi ga komšija što je iždžikljo? Snimi mu ruke sestro slatka. -Aha, srela sam ga neki dan u liftu. I nisam odolela, morala sam da ga pipnem. -I? Kakav je? -Ko kamen sestro. A on veli da ga je konj udario, pa mu tako ruka otekla. -Ah, još je pride skroman i duhovit! (*muški glas iz pozadine*) -Mog'o ga je malo i po kurcu potkačiti! He-he!
Dedina rakija iz posebnog bureta. Uglavnom, deda je nju pekao one godine kad si se ti rodio. Namenjena je za onaj dan kad te bude ispraćao u vojsku, ali pošto dušmani ukidoše vojni rok ( usta ih bolela, po dedinom) on je rešio da je načne, a tebi da koji litar da počastiš društvo. Od mirna čo'eka pravi gorštaka koji zna sve pesme od Tome Zdravkovića, preko Crvene Jabuke, sve do Jandrinog Jata. Spaja nespojivo, ortaka koji radi na pumpi i drugaricu sa faksa koja čisti u junu, dva ortaka koji se posvađaše na maturskoj ekskurziji i ne govoriše 3 godine, zbog one čije ime ne pominjemo pred bilo kime od njih dvojice. Ja je zovem vrlo jednostavno, Kurva.
... evo završi se i to čudo, prođe vreme ludo, imam sada sa njom i mir i sreću... -Maćoriiii, jeb'o Sašu, daj udri nešto naše, ono, Žare i Goci, Manijake sa Manjače i to.. -Bratić, zar ti beše ne slušaš Astrixa, Gms i one tvoje tuc-tuc rekreativce? -Ma, kakav Astrix, jeb'o te on u oči zrikave... od kad otvorih onu flašu na kojoj ti piše "Dedino! Ćale ne pipaj, sip'o sam otrov", ja se konvertovah u ljutog Grmečliju. -Paz' sad... ... Ja popio jesammmmmm, al' nisam budala, aj' ti meni reciiiiii, bi li se udalaaaaaaaaaa, šišaj braleeeee...
Nekako je priroda odredila da posle izvesnog vremena odlučiš da dokažeš ćaletu ko otvara kapiju, a ko vozi traktor, što bi naš narod rekao. Vredno se trudiš, od malih nogu gledaš i misliš kako je tvoj tata najjači, umeš da se pobiješ u vrtiću ako neko tvrdi suprotno, tj. da je njegov tata jači od tvog. Vid' kurca. Nema niko jači od tvog tate. Video si da tata cepa drva kad odeš kod babe na selo... i to one najveće panjeve, ne one male kurčiće što ih i baba prekrati iz jednog zamaha, već one velike, čvornovate. Sad si i ti veliki. 'Ajd na megdan, vuče olinjali, ako te još stari mišići, a i muda služe, pomislio bi, nadahnut uskočkim ciklusom narodnih pesama. Ovom rečenicom će ćale pokušati da ti dokaže kako nije sve u tvojoj mladoj, bivoljoj snazi, već ima nešto i u godinama iskustva, ili što bi on rekao, mač se kuje iz više puta, ali ja smatram da se on samo vadi i da se usr'o, da izvinu ova deca što slušaju.
-Starče Vujadine, 'oćemo li se poćerati u rakiji ovoj? -Mali, ne kenjaj puno... dok sam ja tukao rakiju ti si bio negde na putu između mojih muda i lavaboa... daj flašu... da te ošurim dok sam još raspoložen, a posle ću te išutiram jer se kurobecaš... -Kreni prvi, kurče labavi... u mojoj familiji nikad nismo prvi na izdajnika udarili... -E, jeb'o te onaj deda koji te nauči tim pesmama... a samo da znaš da sam i ja iz te familije, ako me još uvek računate... -Deda kaže da nisi, isključio te iz testamenta... stan i kuća u selu ostaju meni... prc! -E, bila je ona moja majka u pravu... kud ne ostade u logoru, jeb'o ga konj... -Ne vadi se, nego se pri'vati flaše, ako si još uvek kadar sa mnom megdan deliti... ...nekoliko sati kasnije... -Sun'de, sa'će te sobalim k'o mlad vepar grm... -Vid' kak'a je... k'o grom! Ćale? 'De nestade, koju pičku materinu? Mama, si videla negde ćaleta? -Ode po pištolj... kaže piješ k'o njegov otac, pa 'oće da saseče problem u korenu... -Maliii!!! Ooo, maliii... sa'ću ti jebem nanu naninu... ne moš ti sa mnom da se zajebavaš tako, jeb'o li te ćaća... dva'es' komada satresmo, a on ni da trepne!
Hladan beše jesenji dan 90 i neke godine, sedimo kraj šporeta deda i ja i deljemo šunku, ren, baren krompir i mladi sir. Baba ispekla pogaču. Svakom po jednu... I tako ti se ja i deda prejedemo. Ja sam malo više pojeo od njega, al mlađi sam, pa sam bolje podneo prežderavanje. Deda je opleo celu zadnju šunku, par kila krompira, punu kačicu mladog sira i dve tegle rena. I od moje pogače je malo štrpnuo. Međutim, mislim da je njega sjebalo to što je posle svega toga pojeo dva parčeta baklave. De bre toliko slatko na prazan želudac? I zapeko deda, naduvo se ko žabac, ne može da bekne, a ja skapiram da ga moram odvesti u bolnicu ili je gotov. Otkotrljam dedu do auta, zovem dvojicu komšija da ga ubacimo, i pravac za grad. U bolnici ga prime preko reda, jer su svatili da je hitan slučaj, i reše da ga odmah operišu. Jedino se tako mogla izvaditi sva ona hrana što je zapekla u dedinim crevima. Kakvi crni laksativi, klizme i ostale papazjanije? Samo nož tu pomaže! Mene puste da kroz one okrugle prozorčiće pratim tok operacije. Znali su koliko volim mog đedusinu... Uspavaju oni dedu, raspore ga ko svinjče, i krenu da vade organe. Naređali činije oko stola i slažu ih. U jednu pluća, u drugu bubrege, u treću jetru, pa u neku veliku kadicu creva i želudac. Ja se mislim lep te jebo, ko će sve to da vrati unutra? Al doktori su to, znaju šta rade, valjda... U tom momentu ulazi u salu Steva portir i dere se ''*Eno dole sindikalci pišu krompir, tovne piliće i turšiju! Na 12 rata jebote*!'' Dva doktora, tri pomoćnika, anesteziolog i dve sestre, odjuriše u prizemlje ko opareni, a deda mi ostao onako rasčerečen na stolu. Gledam ja kroz one prozorčiće i neka me ledena jeza prođe. Ostavili su otvoren prozor, a na prozoru se pojavi ogroman gavran. Sleteo na okapnicu ko Boing, i upiljio u dedinu džigericu. Ja da uletim u salu da ga oteram, kad ovi što odoše sve pozaključavali. Stanem ja da se dernjam, da dozivam u pomoć, al nigde žive duše. Svi kod sindikalaca, a na spratu deda i ja sami. Lupam je na prozorče, šutiram vrata, molim se bogu, al gavran neumoljivo ide prema činiji sa dedinom jetrom. Panika me obuzela, i strah, od nemoći me spopao bes, al gavran korak po korak, sve bliže svom obroku. Kad je već otvorio kljun i krenuo da ga zabode u dedinu džigu, a ja nemoćno ronio suze, deda otvori jedno oko, pridigne malo sedu glavu i procedi kroz zube ''Iiiiiiiš tamo živino''!!!
Najgora rečenica koja može da se kaže studentu. Ona ukopava dublje nego grobarska lopata. Sve mi govori, psuj mi kevu, otadžbinu, familiju, al' ovo mi ne spominji.
Ćale - Uči sine sad, sve ti je obezbeđeno, našli smo ti stan, imaš menzu, bus plus...ma sve imaš, *tvoje je samo da učiš*.
